Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   bg В ресторанта 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [трийсет и едно]

31 [triyset i yedno]

В ресторанта 3

[V restoranta 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Б-- ис--л /----------е---ти-. Б-- и---- / и----- п--------- Б-х и-к-л / и-к-л- п-е-я-т-е- ----------------------------- Бих искал / искала предястие. 0
B-----sk---/ i-k--a pr-dy-stie. B--- i---- / i----- p---------- B-k- i-k-l / i-k-l- p-e-y-s-i-. ------------------------------- Bikh iskal / iskala predyastie.
Htio / htjela bih salatu. Бих и---- - и--ал- --л-т-. Б-- и---- / и----- с------ Б-х и-к-л / и-к-л- с-л-т-. -------------------------- Бих искал / искала салата. 0
Bi-- -sk-- / i-k--a sa--ta. B--- i---- / i----- s------ B-k- i-k-l / i-k-l- s-l-t-. --------------------------- Bikh iskal / iskala salata.
Htio / htjela bih supu. Би---ск---/ и-кал- -у--. Б-- и---- / и----- с---- Б-х и-к-л / и-к-л- с-п-. ------------------------ Бих искал / искала супа. 0
Bi-- i--a--/ is---a sup-. B--- i---- / i----- s---- B-k- i-k-l / i-k-l- s-p-. ------------------------- Bikh iskal / iskala supa.
Htio / htjela bih desert. Бих --к---- -ска-а де----. Б-- и---- / и----- д------ Б-х и-к-л / и-к-л- д-с-р-. -------------------------- Бих искал / искала десерт. 0
B-kh -s--l-- is-a---de---t. B--- i---- / i----- d------ B-k- i-k-l / i-k-l- d-s-r-. --------------------------- Bikh iskal / iskala desert.
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Б-- -ска- --и--а-а-------е----с с-ет--а. Б-- и---- / и----- с------- с-- с------- Б-х и-к-л / и-к-л- с-а-о-е- с-с с-е-а-а- ---------------------------------------- Бих искал / искала сладолед със сметана. 0
Bi-h iskal----s-ala------le- s-- s-eta--. B--- i---- / i----- s------- s-- s------- B-k- i-k-l / i-k-l- s-a-o-e- s-s s-e-a-a- ----------------------------------------- Bikh iskal / iskala sladoled sys smetana.
Htio / htjela bih voće ili sir. Бих-и-кал / -ска---п--д-ве --и-с--ене. Б-- и---- / и----- п------ и-- с------ Б-х и-к-л / и-к-л- п-о-о-е и-и с-р-н-. -------------------------------------- Бих искал / искала плодове или сирене. 0
B-k- ------/----a-a---od-v- -li--i--ne. B--- i---- / i----- p------ i-- s------ B-k- i-k-l / i-k-l- p-o-o-e i-i s-r-n-. --------------------------------------- Bikh iskal / iskala plodove ili sirene.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Иска-- -а -ак-сим. И----- д- з------- И-к-м- д- з-к-с-м- ------------------ Искаме да закусим. 0
I----e-d--za-u--m. I----- d- z------- I-k-m- d- z-k-s-m- ------------------ Iskame da zakusim.
Htjeli / htjele bismo ručati. И-каме -а -б-д-а-е. И----- д- о-------- И-к-м- д- о-я-в-м-. ------------------- Искаме да обядваме. 0
I---m- -a-o-ya-v-m-. I----- d- o--------- I-k-m- d- o-y-d-a-e- -------------------- Iskame da obyadvame.
Htjeli / htjele bismo večerati. Ис---- -а-ве-е-я-е. И----- д- в-------- И-к-м- д- в-ч-р-м-. ------------------- Искаме да вечеряме. 0
Iskame -a v-----y---. I----- d- v---------- I-k-m- d- v-c-e-y-m-. --------------------- Iskame da vecheryame.
Šta biste htjeli / htjele za doručak? К--во--е-аете -а--акуска? К---- ж------ з- з------- К-к-о ж-л-е-е з- з-к-с-а- ------------------------- Какво желаете за закуска? 0
Ka------ela--e ---zakus-a? K---- z------- z- z------- K-k-o z-e-a-t- z- z-k-s-a- -------------------------- Kakvo zhelaete za zakuska?
Zemičke s marmeladom i medom? Х--б-е-а-с -арм-ла- и ме-? Х------- с м------- и м--- Х-е-ч-т- с м-р-а-а- и м-д- -------------------------- Хлебчета с мармалад и мед? 0
Kh-e--h--a-s -a---lad-i -e-? K--------- s m------- i m--- K-l-b-h-t- s m-r-a-a- i m-d- ---------------------------- Khlebcheta s marmalad i med?
Tost s kobasicom i sirom? Пече-и ф---й-- с-- с-л-м --си----? П----- ф------ с-- с---- и с------ П-ч-н- ф-л-й-и с-с с-л-м и с-р-н-? ---------------------------------- Печени филийки със салам и сирене? 0
P-che-- ------i---- sal-m --s-----? P------ f------ s-- s---- i s------ P-c-e-i f-l-y-i s-s s-l-m i s-r-n-? ----------------------------------- Pecheni filiyki sys salam i sirene?
Kuhano jaje? Св--ено я-ц-? С------ я---- С-а-е-о я-ц-? ------------- Сварено яйце? 0
Sv-reno--a-ts-? S------ y------ S-a-e-o y-y-s-? --------------- Svareno yaytse?
Jaje na oko? Яй-- -а о-и? Я--- н- о--- Я-ц- н- о-и- ------------ Яйце на очи? 0
Yayt-e n- och-? Y----- n- o---- Y-y-s- n- o-h-? --------------- Yaytse na ochi?
Omlet? Ом-е-? О----- О-л-т- ------ Омлет? 0
Om-e-? O----- O-l-t- ------ Omlet?
Molim još jedan jogurt. Мол----щ- -дно --село м-я-о. М---- о-- е--- к----- м----- М-л-, о-е е-н- к-с-л- м-я-о- ---------------------------- Моля, още едно кисело мляко. 0
M---a--o------y-d-- -----o --ya-o. M----- o----- y---- k----- m------ M-l-a- o-h-h- y-d-o k-s-l- m-y-k-. ---------------------------------- Molya, oshche yedno kiselo mlyako.
Molim još soli i bibera. М-----ощ- со- и-ч---н-пипер. М---- о-- с-- и ч---- п----- М-л-, о-е с-л и ч-р-н п-п-р- ---------------------------- Моля, още сол и черен пипер. 0
M-l-a, -s--he-so- ---h-r-n--iper. M----- o----- s-- i c----- p----- M-l-a- o-h-h- s-l i c-e-e- p-p-r- --------------------------------- Molya, oshche sol i cheren piper.
Molim još jednu čašu vode. М--я- ----ед---ч-ша-в---. М---- о-- е--- ч--- в---- М-л-, о-е е-н- ч-ш- в-д-. ------------------------- Моля, още една чаша вода. 0
Mo-ya---s-che y--na cha--a v-d-. M----- o----- y---- c----- v---- M-l-a- o-h-h- y-d-a c-a-h- v-d-. -------------------------------- Molya, oshche yedna chasha voda.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!