Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   de Im Restaurant 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [einunddreißig]

Im Restaurant 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Ic----ch---ei-- -orspe---. Ich möchte eine Vorspeise. I-h m-c-t- e-n- V-r-p-i-e- -------------------------- Ich möchte eine Vorspeise. 0
Htio / htjela bih salatu. Ic- m-c-t---i--- Sal--. Ich möchte einen Salat. I-h m-c-t- e-n-n S-l-t- ----------------------- Ich möchte einen Salat. 0
Htio / htjela bih supu. I-h -öc--- eine Suppe. Ich möchte eine Suppe. I-h m-c-t- e-n- S-p-e- ---------------------- Ich möchte eine Suppe. 0
Htio / htjela bih desert. I-- m----e ----n N---ti--h. Ich möchte einen Nachtisch. I-h m-c-t- e-n-n N-c-t-s-h- --------------------------- Ich möchte einen Nachtisch. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Ich-mö--te ei- Ei--mi---a---. Ich möchte ein Eis mit Sahne. I-h m-c-t- e-n E-s m-t S-h-e- ----------------------------- Ich möchte ein Eis mit Sahne. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. I-h mö-h-e-O--t-od-- --se. Ich möchte Obst oder Käse. I-h m-c-t- O-s- o-e- K-s-. -------------------------- Ich möchte Obst oder Käse. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Wi- m----en--rühst-c-en. Wir möchten frühstücken. W-r m-c-t-n f-ü-s-ü-k-n- ------------------------ Wir möchten frühstücken. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. W-r--öch-e- -u -----g es-en. Wir möchten zu Mittag essen. W-r m-c-t-n z- M-t-a- e-s-n- ---------------------------- Wir möchten zu Mittag essen. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. Wir --chten -u--b--- -ss-n. Wir möchten zu Abend essen. W-r m-c-t-n z- A-e-d e-s-n- --------------------------- Wir möchten zu Abend essen. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? W-s möcht-n-Si- z-m -rüh-tüc-? Was möchten Sie zum Frühstück? W-s m-c-t-n S-e z-m F-ü-s-ü-k- ------------------------------ Was möchten Sie zum Frühstück? 0
Zemičke s marmeladom i medom? Brötchen-----Ma-m---d- -n--Hon-g? Brötchen mit Marmelade und Honig? B-ö-c-e- m-t M-r-e-a-e u-d H-n-g- --------------------------------- Brötchen mit Marmelade und Honig? 0
Tost s kobasicom i sirom? Toast m-t---r----n- K---? Toast mit Wurst und Käse? T-a-t m-t W-r-t u-d K-s-? ------------------------- Toast mit Wurst und Käse? 0
Kuhano jaje? E----e-o------E-? Ein gekochtes Ei? E-n g-k-c-t-s E-? ----------------- Ein gekochtes Ei? 0
Jaje na oko? E-n---ieg--e-? Ein Spiegelei? E-n S-i-g-l-i- -------------- Ein Spiegelei? 0
Omlet? Ei----elett? Ein Omelett? E-n O-e-e-t- ------------ Ein Omelett? 0
Molim još jedan jogurt. B--t--noc--ei--- Jo----t. Bitte noch einen Joghurt. B-t-e n-c- e-n-n J-g-u-t- ------------------------- Bitte noch einen Joghurt. 0
Molim još soli i bibera. Bitt- no-- Sa---un--P-effe-. Bitte noch Salz und Pfeffer. B-t-e n-c- S-l- u-d P-e-f-r- ---------------------------- Bitte noch Salz und Pfeffer. 0
Molim još jednu čašu vode. B---e n--h -in --a-------r. Bitte noch ein Glas Wasser. B-t-e n-c- e-n G-a- W-s-e-. --------------------------- Bitte noch ein Glas Wasser. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!