Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   de Im Restaurant 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [einunddreißig]

Im Restaurant 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. I-h------e--i-e-----peis-. I__ m_____ e___ V_________ I-h m-c-t- e-n- V-r-p-i-e- -------------------------- Ich möchte eine Vorspeise. 0
Htio / htjela bih salatu. Ich-mö--t--e-n-- -a---. I__ m_____ e____ S_____ I-h m-c-t- e-n-n S-l-t- ----------------------- Ich möchte einen Salat. 0
Htio / htjela bih supu. Ich m-c-t- eine S--pe. I__ m_____ e___ S_____ I-h m-c-t- e-n- S-p-e- ---------------------- Ich möchte eine Suppe. 0
Htio / htjela bih desert. Ic---öc--- -i-en--a-h----h. I__ m_____ e____ N_________ I-h m-c-t- e-n-n N-c-t-s-h- --------------------------- Ich möchte einen Nachtisch. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. I-----ch-- ----Ei- m-- S-hn-. I__ m_____ e__ E__ m__ S_____ I-h m-c-t- e-n E-s m-t S-h-e- ----------------------------- Ich möchte ein Eis mit Sahne. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. Ic---ö--te -b-t -d-r -ä--. I__ m_____ O___ o___ K____ I-h m-c-t- O-s- o-e- K-s-. -------------------------- Ich möchte Obst oder Käse. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Wir-m---ten-fr-h---cken. W__ m______ f___________ W-r m-c-t-n f-ü-s-ü-k-n- ------------------------ Wir möchten frühstücken. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. Wi--m--h--- -- Mi--a---sse-. W__ m______ z_ M_____ e_____ W-r m-c-t-n z- M-t-a- e-s-n- ---------------------------- Wir möchten zu Mittag essen. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. Wi- -ö--t-n-zu-Abend -s-en. W__ m______ z_ A____ e_____ W-r m-c-t-n z- A-e-d e-s-n- --------------------------- Wir möchten zu Abend essen. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? W-s--öc-t-- -ie--um----h--üc-? W__ m______ S__ z__ F_________ W-s m-c-t-n S-e z-m F-ü-s-ü-k- ------------------------------ Was möchten Sie zum Frühstück? 0
Zemičke s marmeladom i medom? B----hen---- Mar-----e -nd H-n--? B_______ m__ M________ u__ H_____ B-ö-c-e- m-t M-r-e-a-e u-d H-n-g- --------------------------------- Brötchen mit Marmelade und Honig? 0
Tost s kobasicom i sirom? Toast--i---u-st---d ----? T____ m__ W____ u__ K____ T-a-t m-t W-r-t u-d K-s-? ------------------------- Toast mit Wurst und Käse? 0
Kuhano jaje? Ein --------- -i? E__ g________ E__ E-n g-k-c-t-s E-? ----------------- Ein gekochtes Ei? 0
Jaje na oko? E-n -----e---? E__ S_________ E-n S-i-g-l-i- -------------- Ein Spiegelei? 0
Omlet? E---O-elet-? E__ O_______ E-n O-e-e-t- ------------ Ein Omelett? 0
Molim još jedan jogurt. Bi----no---ein-n-J--h-rt. B____ n___ e____ J_______ B-t-e n-c- e-n-n J-g-u-t- ------------------------- Bitte noch einen Joghurt. 0
Molim još soli i bibera. B---e noch Sal---n---fef--r. B____ n___ S___ u__ P_______ B-t-e n-c- S-l- u-d P-e-f-r- ---------------------------- Bitte noch Salz und Pfeffer. 0
Molim još jednu čašu vode. Bi-te -oc----- G--- --ss-r. B____ n___ e__ G___ W______ B-t-e n-c- e-n G-a- W-s-e-. --------------------------- Bitte noch ein Glas Wasser. 0

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!