Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   ar ‫فى المطعم 3‬

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

‫31 [واحد وثلاثون]‬

31 [wahd wathalathuna]

‫فى المطعم 3‬

[fa almatem 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. ‫أ-يد-----م-بلا-.‬ ‫---- ص-- م------- ‫-ر-د ص-ن م-ب-ا-.- ------------------ ‫أريد صحن مقبلات.‬ 0
a-i--sa-- m--b--a--. a--- s--- m--------- a-i- s-h- m-q-i-a-a- -------------------- arid sahn muqbilata.
Htio / htjela bih salatu. ‫-ري--ص-- س----‬ ‫---- ص-- س----- ‫-ر-د ص-ن س-ط-.- ---------------- ‫أريد صحن سلطة.‬ 0
ar-d s-hn sult--a. a--- s--- s------- a-i- s-h- s-l-a-a- ------------------ arid sahn sultata.
Htio / htjela bih supu. ‫--يد--ح--ح-ا-.‬ ‫---- ص-- ح----- ‫-ر-د ص-ن ح-ا-.- ---------------- ‫أريد صحن حساء.‬ 0
ar-d sa---h-s--. a--- s--- h----- a-i- s-h- h-s-'- ---------------- arid sahn hisa'.
Htio / htjela bih desert. ‫-ر-د-بع-------ى-‬ ‫---- ب-- ا------- ‫-ر-د ب-ض ا-ح-و-.- ------------------ ‫أريد بعض الحلوى.‬ 0
ar-- bed--lh-lw-a. a--- b-- a-------- a-i- b-d a-h-l-a-. ------------------ arid bed alhulwaa.
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. ‫-ري---وظة------قش--‬ ‫---- ب--- م- ا------ ‫-ر-د ب-ظ- م- ا-ق-ط-‬ --------------------- ‫أريد بوظة مع القشطة‬ 0
a-id-b-wzt---- -l-s--t a--- b---- m-- a------ a-i- b-w-t m-e a-q-h-t ---------------------- arid bawzt mae alqshtt
Htio / htjela bih voće ili sir. ‫أ--د فوا-ه ---ج--ة.‬ ‫---- ف---- أ- ج----- ‫-ر-د ف-ا-ه أ- ج-ن-.- --------------------- ‫أريد فواكه أو جبنة.‬ 0
a-id---waki--'----a----a. a--- f------ '-- j------- a-i- f-w-k-h '-w j-b-a-a- ------------------------- arid fawakih 'aw jabnata.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. ‫ن-ي- أن نف-ر.‬ ‫---- أ- ن----- ‫-ر-د أ- ن-ط-.- --------------- ‫نريد أن نفطر.‬ 0
nr-- -a-a n--t-r-. n--- '--- n------- n-i- '-n- n-f-a-a- ------------------ nrid 'ana naftara.
Htjeli / htjele bismo ručati. ‫--يد-ت--------دا-.‬ ‫---- ت---- ا------- ‫-ر-د ت-ا-ل ا-غ-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول الغداء.‬ 0
nri---a--wul-a--h-da-a. n--- t------ a--------- n-i- t-n-w-l a-g-a-a-a- ----------------------- nrid tanawul alghada'a.
Htjeli / htjele bismo večerati. ‫نري----اول--لع-اء-‬ ‫---- ت---- ا------- ‫-ر-د ت-ا-ل ا-ع-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول العشاء.‬ 0
n--d -a-a--l a-ea-ha-. n--- t------ a-------- n-i- t-n-w-l a-e-s-a-. ---------------------- nrid tanawul aleasha'.
Šta biste htjeli / htjele za doručak? ‫ما--ر--ه--ع--ل-طور-‬ ‫-- ت---- م- ا------- ‫-ا ت-غ-ه م- ا-ف-و-؟- --------------------- ‫ما ترغبه مع الفطور؟‬ 0
maa---r-h--uh-mae-a-f-tuw--? m-- t-------- m-- a--------- m-a t-r-h-b-h m-e a-f-t-w-a- ---------------------------- maa targhabuh mae alfutuwra?
Zemičke s marmeladom i medom? ‫خ---مع مر-----س--‬ ‫--- م- م--- و----- ‫-ب- م- م-ب- و-س-؟- ------------------- ‫خبز مع مربى وعسل؟‬ 0
khb-z---ae--arb-- --eusl? k----- m-- m----- w------ k-b-z- m-e m-r-a- w-e-s-? ------------------------- khbuza mae marbaa waeusl?
Tost s kobasicom i sirom? ‫خبز محمص-مع س----ج-نة؟‬ ‫--- م--- م- س-- و------ ‫-ب- م-م- م- س-ق و-ب-ة-‬ ------------------------ ‫خبز محمص مع سجق وجبنة؟‬ 0
khbuz---u--m-s ma- --ja--waj----ta? k----- m------ m-- s---- w--------- k-b-z- m-h-m-s m-e s-j-q w-j-b-a-a- ----------------------------------- khbuza muhamis mae sajaq wajabnata?
Kuhano jaje? ‫ب-ضة--سل--ة؟‬ ‫---- م------- ‫-ي-ة م-ل-ق-؟- -------------- ‫بيضة مسلوقة؟‬ 0
b-a-at-masl--? b----- m------ b-a-a- m-s-u-? -------------- byadat masluq?
Jaje na oko? ‫--ضة---ل--؟‬ ‫---- م------ ‫-ي-ة م-ل-ة-‬ ------------- ‫بيضة مقلية؟‬ 0
b-a------q-li-? b----- m------- b-a-a- m-q-l-t- --------------- byadat maqalit?
Omlet? ‫--ة---ض؟‬ ‫--- ب---- ‫-ج- ب-ض-‬ ---------- ‫عجة بيض؟‬ 0
ej-- ---? e--- b--- e-a- b-d- --------- ejat byd?
Molim još jedan jogurt. ‫-ن-----، --د-- ل-ن--ا--ة-‬ ‫-- ف---- ز---- ل-- ث------ ‫-ن ف-ل-، ز-د-ة ل-ن ث-ن-ة-‬ --------------------------- ‫من فضلك، زبدية لبن ثانية.‬ 0
mn-fi--l---,-z----a-a--laba- ---ni-ta. m- f-------- z-------- l---- t-------- m- f-d-l-k-, z-b-i-t-n l-b-n t-a-i-t-. -------------------------------------- mn fidalaka, zabdiatan laban thaniata.
Molim još soli i bibera. ‫-- فض----ب-- ا-مل--و---ل---‬ ‫-- ف---- ب-- ا---- و-------- ‫-ن ف-ل-، ب-ض ا-م-ح و-ل-ل-ل-‬ ----------------------------- ‫من فضلك، بعض الملح والفلفل.‬ 0
m-----ala--,-b-d---m--ih--a---lifl-. m- f-------- b-- a------ w---------- m- f-d-l-k-, b-d a-m-l-h w-l-a-i-l-. ------------------------------------ mn fadalaka, bed almulih walfalifla.
Molim još jednu čašu vode. ‫-- ----، كو- م---إض-ف--‬ ‫-- ف---- ك-- م-- إ------ ‫-ن ف-ل-، ك-ب م-ء إ-ا-ي-‬ ------------------------- ‫من فضلك، كوب ماء إضافي.‬ 0
mn fa--ik-- --wb --- ----af-. m- f------- k--- m-- '------- m- f-d-i-a- k-w- m-' '-i-a-i- ----------------------------- mn fadlika, kawb ma' 'iidafi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!