Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   es En el restaurante 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [treinta y uno]

En el restaurante 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Que-r-a-u- e--r-n-e. Q______ u_ e________ Q-e-r-a u- e-t-a-t-. -------------------- Querría un entrante.
Htio / htjela bih salatu. Q--r-í- un- ensa---a. Q______ u__ e________ Q-e-r-a u-a e-s-l-d-. --------------------- Querría una ensalada.
Htio / htjela bih supu. Q--r-ía -n- so--. Q______ u__ s____ Q-e-r-a u-a s-p-. ----------------- Querría una sopa.
Htio / htjela bih desert. Q--rr-a algo d---o--re. Q______ a___ d_ p______ Q-e-r-a a-g- d- p-s-r-. ----------------------- Querría algo de postre.
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Q--r--a -n--el--- -on-na-a. Q______ u_ h_____ c__ n____ Q-e-r-a u- h-l-d- c-n n-t-. --------------------------- Querría un helado con nata.
Htio / htjela bih voće ili sir. Qu---í-----ta ---u-s-. Q______ f____ o q_____ Q-e-r-a f-u-a o q-e-o- ---------------------- Querría fruta o queso.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Nos--r-s / -o-ot-as que-rí-m---de--y-n-r. N_______ / n_______ q_________ d_________ N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- d-s-y-n-r- ----------------------------------------- Nosotros / nosotras querríamos desayunar.
Htjeli / htjele bismo ručati. N--otr-s-/--os--ras-qu-rría-os-com---/ --m--zar. N_______ / n_______ q_________ c____ / a________ N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- c-m-r / a-m-r-a-. ------------------------------------------------ Nosotros / nosotras querríamos comer / almorzar.
Htjeli / htjele bismo večerati. N-so-ro- /-n-----as-qu-r--amo- ce--r. N_______ / n_______ q_________ c_____ N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- c-n-r- ------------------------------------- Nosotros / nosotras querríamos cenar.
Šta biste htjeli / htjele za doručak? ¿Q-é-des-- / -uer--- (u--e----esa--n--? ¿___ d____ / q______ (______ d_________ ¿-u- d-s-a / q-e-r-a (-s-e-) d-s-y-n-r- --------------------------------------- ¿Qué desea / querría (usted) desayunar?
Zemičke s marmeladom i medom? ¿Pan--i---s --n me-m--a---- m-el? ¿__________ c__ m________ y m____ ¿-a-e-i-l-s c-n m-r-e-a-a y m-e-? --------------------------------- ¿Panecillos con mermelada y miel?
Tost s kobasicom i sirom? ¿T---ad-s -on sa-c-icha y-q---o? ¿________ c__ s________ y q_____ ¿-o-t-d-s c-n s-l-h-c-a y q-e-o- -------------------------------- ¿Tostadas con salchicha y queso?
Kuhano jaje? ¿U---uev--c-cid- /-h-r---o? ¿__ h____ c_____ / h_______ ¿-n h-e-o c-c-d- / h-r-i-o- --------------------------- ¿Un huevo cocido / hervido?
Jaje na oko? ¿-- h-evo ---to? ¿__ h____ f_____ ¿-n h-e-o f-i-o- ---------------- ¿Un huevo frito?
Omlet? ¿Una -o----la -ra----a? ¿___ t_______ f________ ¿-n- t-r-i-l- f-a-c-s-? ----------------------- ¿Una tortilla francesa?
Molim još jedan jogurt. Tr-iga-e otro--o---, por -a---. T_______ o___ y_____ p__ f_____ T-á-g-m- o-r- y-g-r- p-r f-v-r- ------------------------------- Tráigame otro yogur, por favor.
Molim još soli i bibera. T-á----- -á- --l --pi-ienta,-p-------r. T_______ m__ s__ y p________ p__ f_____ T-á-g-m- m-s s-l y p-m-e-t-, p-r f-v-r- --------------------------------------- Tráigame más sal y pimienta, por favor.
Molim još jednu čašu vode. Tr-ig----o-r- va-- de-agu-, ----f-vor. T_______ o___ v___ d_ a____ p__ f_____ T-á-g-m- o-r- v-s- d- a-u-, p-r f-v-r- -------------------------------------- Tráigame otro vaso de agua, por favor.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + španski (1-100) MP3 španski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!