Knjiga fraza

bs Trgovine   »   be Крамы

53 [pedeset i tri]

Trgovine

Trgovine

53 [пяцьдзесят тры]

53 [pyats’dzesyat try]

Крамы

[Kramy]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Mi tražimo prodavnicu sportske opreme. Мы----аем-с--р--ў--ю -ра--. М- ш----- с--------- к----- М- ш-к-е- с-а-т-ў-у- к-а-у- --------------------------- Мы шукаем спартыўную краму. 0
M- s-uk--m----rt---uyu--r-mu. M- s------ s---------- k----- M- s-u-a-m s-a-t-u-u-u k-a-u- ----------------------------- My shukaem spartyunuyu kramu.
Mi tražimo mesnicu. М--шука------н-ю краму. М- ш----- м----- к----- М- ш-к-е- м-с-у- к-а-у- ----------------------- Мы шукаем мясную краму. 0
M--sh-kaem m--sn--- ----u. M- s------ m------- k----- M- s-u-a-m m-a-n-y- k-a-u- -------------------------- My shukaem myasnuyu kramu.
Mi tražimo apoteku. М--шу--е--а-----. М- ш----- а------ М- ш-к-е- а-т-к-. ----------------- Мы шукаем аптэку. 0
M- -huk-e--a-t--u. M- s------ a------ M- s-u-a-m a-t-k-. ------------------ My shukaem apteku.
Naime, želimo kupiti fudbalsku loptu. Мы х-ч-- ку--ц- -у-бол-н---яч. М- х---- к----- ф-------- м--- М- х-ч-м к-п-ц- ф-т-о-ь-ы м-ч- ------------------------------ Мы хочам купіць футбольны мяч. 0
My--h----m-----ts’--utbol--y -y--h. M- k------ k------ f-------- m----- M- k-o-h-m k-p-t-’ f-t-o-’-y m-a-h- ----------------------------------- My khocham kupіts’ futbol’ny myach.
Naime, želimo kupiti salamu. Мы ---ам--у-і-- -а--м-. М- х---- к----- с------ М- х-ч-м к-п-ц- с-л-м-. ----------------------- Мы хочам купіць салямі. 0
My-kh-c-a--ku--t-- sal-a--. M- k------ k------ s------- M- k-o-h-m k-p-t-’ s-l-a-і- --------------------------- My khocham kupіts’ salyamі.
Naime, želimo kupiti lijekove. М- -о--м --піць ---і. М- х---- к----- л---- М- х-ч-м к-п-ц- л-к-. --------------------- Мы хочам купіць лекі. 0
My k---h-- ---іt-- l--і. M- k------ k------ l---- M- k-o-h-m k-p-t-’ l-k-. ------------------------ My khocham kupіts’ lekі.
Mi tražimo sportsku trgovinu da bismo kupili fudbalsku loptu. М--шу--ем-с--р-ы---ю к--м---каб ---іц- -ут----ны мя-. М- ш----- с--------- к----- к-- к----- ф-------- м--- М- ш-к-е- с-а-т-ў-у- к-а-у- к-б к-п-ц- ф-т-о-ь-ы м-ч- ----------------------------------------------------- Мы шукаем спартыўную краму, каб купіць футбольны мяч. 0
My---u--e---par-yu-u-u ----u---ab-kup-t-- -u-b-l’-y my--h. M- s------ s---------- k----- k-- k------ f-------- m----- M- s-u-a-m s-a-t-u-u-u k-a-u- k-b k-p-t-’ f-t-o-’-y m-a-h- ---------------------------------------------------------- My shukaem spartyunuyu kramu, kab kupіts’ futbol’ny myach.
Mi tražimo mesnicu da bismo kupili salamu. М- шукаем-----у-------,---- -у--ць-саля-і. М- ш----- м----- к----- к-- к----- с------ М- ш-к-е- м-с-у- к-а-у- к-б к-п-ц- с-л-м-. ------------------------------------------ Мы шукаем мясную краму, каб купіць салямі. 0
M- ----ae--my---u-u -ra-u- k---k--іt---s-lyam-. M- s------ m------- k----- k-- k------ s------- M- s-u-a-m m-a-n-y- k-a-u- k-b k-p-t-’ s-l-a-і- ----------------------------------------------- My shukaem myasnuyu kramu, kab kupіts’ salyamі.
Mi tražimo apoteku da bismo kupili lijekove. М- -ука-- а-тэ-у,--а--к----ь---кі. М- ш----- а------ к-- к----- л---- М- ш-к-е- а-т-к-, к-б к-п-ц- л-к-. ---------------------------------- Мы шукаем аптэку, каб купіць лекі. 0
My sh-ka-m a---ku,-ka- -up---’--e-і. M- s------ a------ k-- k------ l---- M- s-u-a-m a-t-k-, k-b k-p-t-’ l-k-. ------------------------------------ My shukaem apteku, kab kupіts’ lekі.
Ja tražim zlatara. Я--у-аю -в--ір-ую крам-. Я ш---- ю-------- к----- Я ш-к-ю ю-е-і-н-ю к-а-у- ------------------------ Я шукаю ювелірную краму. 0
Ya --uka-- yuv----n-yu k----. Y- s------ y---------- k----- Y- s-u-a-u y-v-l-r-u-u k-a-u- ----------------------------- Ya shukayu yuvelіrnuyu kramu.
Ja tražim foto radnju. Я-ш-----краму-фот-т------. Я ш---- к---- ф----------- Я ш-к-ю к-а-у ф-т-т-в-р-ў- -------------------------- Я шукаю краму фотатавараў. 0
Ya-s----yu ----u-f--at-v--au. Y- s------ k---- f----------- Y- s-u-a-u k-a-u f-t-t-v-r-u- ----------------------------- Ya shukayu kramu fotatavarau.
Ja tražim slastičarnu. Я -у-а-----д-тарс--ю. Я ш---- к------------ Я ш-к-ю к-н-ы-а-с-у-. --------------------- Я шукаю кандытарскую. 0
Y---hu---- --nd--ars--y-. Y- s------ k------------- Y- s-u-a-u k-n-y-a-s-u-u- ------------------------- Ya shukayu kandytarskuyu.
Naime, namjeravam kupiti prsten. Я---ір-ю---ку-іц---о--ца. Я з------- к----- к------ Я з-і-а-с- к-п-ц- к-л-ц-. ------------------------- Я збіраюся купіць кольца. 0
Ya zb--a-u--a kup--s--ko--t-a. Y- z--------- k------ k------- Y- z-і-a-u-y- k-p-t-’ k-l-t-a- ------------------------------ Ya zbіrayusya kupіts’ kol’tsa.
Naime, namjeravam kupiti film. Я ---ра--- --п-ц- -лё-ку. Я з------- к----- п------ Я з-і-а-с- к-п-ц- п-ё-к-. ------------------------- Я збіраюся купіць плёнку. 0
Ya---іr-y-----kup-ts’--le--u. Y- z--------- k------ p------ Y- z-і-a-u-y- k-p-t-’ p-e-k-. ----------------------------- Ya zbіrayusya kupіts’ plenku.
Naime, namjeravam kupiti tortu. Я -біра--я ---і-- т-рт. Я з------- к----- т---- Я з-і-а-с- к-п-ц- т-р-. ----------------------- Я збіраюся купіць торт. 0
Ya z---a-u-ya kupі-s-----t. Y- z--------- k------ t---- Y- z-і-a-u-y- k-p-t-’ t-r-. --------------------------- Ya zbіrayusya kupіts’ tort.
Ja tražim zlatara da kupim prsten. Я шу-а------ірн---кра-у--к-б----і-ь к--ь--. Я ш---- ю-------- к----- к-- к----- к------ Я ш-к-ю ю-е-і-н-ю к-а-у- к-б к-п-ц- к-л-ц-. ------------------------------------------- Я шукаю ювелірную краму, каб купіць кольца. 0
Ya --uk-y- ---elі-n-yu kra--, kab ku-іt-’ k-l----. Y- s------ y---------- k----- k-- k------ k------- Y- s-u-a-u y-v-l-r-u-u k-a-u- k-b k-p-t-’ k-l-t-a- -------------------------------------------------- Ya shukayu yuvelіrnuyu kramu, kab kupіts’ kol’tsa.
Ja tražim foto radnju da kupim film. Я ш---- кр--- -от-та--р-----а- куп--ь п--н-у. Я ш---- к---- ф----------- к-- к----- п------ Я ш-к-ю к-а-у ф-т-т-в-р-ў- к-б к-п-ц- п-ё-к-. --------------------------------------------- Я шукаю краму фотатавараў, каб купіць плёнку. 0
Y- -h-k--- k------o--t-v-r-u- kab--upі--’ pl-n--. Y- s------ k---- f----------- k-- k------ p------ Y- s-u-a-u k-a-u f-t-t-v-r-u- k-b k-p-t-’ p-e-k-. ------------------------------------------------- Ya shukayu kramu fotatavarau, kab kupіts’ plenku.
Ja tražim slastičarnu da kupim tortu. Я ш-ка---а-ды--р-к------б к---ць-т--т. Я ш---- к------------ к-- к----- т---- Я ш-к-ю к-н-ы-а-с-у-, к-б к-п-ц- т-р-. -------------------------------------- Я шукаю кандытарскую, каб купіць торт. 0
Y---hu-----kan--t-rskuy------ -u--t-’---rt. Y- s------ k------------- k-- k------ t---- Y- s-u-a-u k-n-y-a-s-u-u- k-b k-p-t-’ t-r-. ------------------------------------------- Ya shukayu kandytarskuyu, kab kupіts’ tort.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Promjena jezika = promjena ličnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše ličnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša ličnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki naučnici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Uprkos tome, njihovo ponašanje je zavisilo od jezika. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španskom. Takođe su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Da li ste to znali?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je maternjii jezik oko osam miliona ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih razlika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Ko voli ovu porodicu jezika, treba obаvezno dati priliku bjeloruskom!