Knjiga fraza

bs Trgovine   »   de Geschäfte

53 [pedeset i tri]

Trgovine

Trgovine

53 [dreiundfünfzig]

Geschäfte

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Mi tražimo prodavnicu sportske opreme. Wi- -u-h-n-e---S------sc--ft. W-- s----- e-- S------------- W-r s-c-e- e-n S-o-t-e-c-ä-t- ----------------------------- Wir suchen ein Sportgeschäft. 0
Mi tražimo mesnicu. W-- s--he---i-e-F-e-sc---e-. W-- s----- e--- F----------- W-r s-c-e- e-n- F-e-s-h-r-i- ---------------------------- Wir suchen eine Fleischerei. 0
Mi tražimo apoteku. Wir-such-n-eine--po-----. W-- s----- e--- A-------- W-r s-c-e- e-n- A-o-h-k-. ------------------------- Wir suchen eine Apotheke. 0
Naime, želimo kupiti fudbalsku loptu. W-- --c--e--näm--c---i-----uß---l-ka--e-. W-- m------ n------ e---- F------ k------ W-r m-c-t-n n-m-i-h e-n-n F-ß-a-l k-u-e-. ----------------------------------------- Wir möchten nämlich einen Fußball kaufen. 0
Naime, želimo kupiti salamu. W-r-m-c---n näml-ch-Sa-a-- ------. W-- m------ n------ S----- k------ W-r m-c-t-n n-m-i-h S-l-m- k-u-e-. ---------------------------------- Wir möchten nämlich Salami kaufen. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. W---mö----- -ä--ic- --d-k--e-te -a-f-n. W-- m------ n------ M---------- k------ W-r m-c-t-n n-m-i-h M-d-k-m-n-e k-u-e-. --------------------------------------- Wir möchten nämlich Medikamente kaufen. 0
Mi tražimo sportsku trgovinu da bismo kupili fudbalsku loptu. W-r---c-e- ----Sp---g--c-ä-t- -- e-n-n --ßb-ll--- -a----. W-- s----- e-- S------------- u- e---- F------ z- k------ W-r s-c-e- e-n S-o-t-e-c-ä-t- u- e-n-n F-ß-a-l z- k-u-e-. --------------------------------------------------------- Wir suchen ein Sportgeschäft, um einen Fußball zu kaufen. 0
Mi tražimo mesnicu da bismo kupili salamu. Wi---uc------n--Fl--s----e----m S--am- -- -a----. W-- s----- e--- F----------- u- S----- z- k------ W-r s-c-e- e-n- F-e-s-h-r-i- u- S-l-m- z- k-u-e-. ------------------------------------------------- Wir suchen eine Fleischerei, um Salami zu kaufen. 0
Mi tražimo apoteku da bismo kupili lijekove. Wir --chen-e-n--Ap--h--e,--m -ed-kam-nt- -u-kaufen. W-- s----- e--- A-------- u- M---------- z- k------ W-r s-c-e- e-n- A-o-h-k-, u- M-d-k-m-n-e z- k-u-e-. --------------------------------------------------- Wir suchen eine Apotheke, um Medikamente zu kaufen. 0
Ja tražim zlatara. Ic--su------n---J---l-e-. I-- s---- e---- J-------- I-h s-c-e e-n-n J-w-l-e-. ------------------------- Ich suche einen Juwelier. 0
Ja tražim foto radnju. Ic- su--e e-n--o---e-----t. I-- s---- e-- F------------ I-h s-c-e e-n F-t-g-s-h-f-. --------------------------- Ich suche ein Fotogeschäft. 0
Ja tražim slastičarnu. I-- -u--e----e-Kondi--rei. I-- s---- e--- K---------- I-h s-c-e e-n- K-n-i-o-e-. -------------------------- Ich suche eine Konditorei. 0
Naime, namjeravam kupiti prsten. I-- -abe--äml----vor,----en R-ng -u--aufen. I-- h--- n------ v--- e---- R--- z- k------ I-h h-b- n-m-i-h v-r- e-n-n R-n- z- k-u-e-. ------------------------------------------- Ich habe nämlich vor, einen Ring zu kaufen. 0
Naime, namjeravam kupiti film. Ich---b--nä-lich v--- eine---ilm zu-k-u---. I-- h--- n------ v--- e---- F--- z- k------ I-h h-b- n-m-i-h v-r- e-n-n F-l- z- k-u-e-. ------------------------------------------- Ich habe nämlich vor, einen Film zu kaufen. 0
Naime, namjeravam kupiti tortu. Ic- ha-- n-m--c- -or, e--- --rt- -- -aufen. I-- h--- n------ v--- e--- T---- z- k------ I-h h-b- n-m-i-h v-r- e-n- T-r-e z- k-u-e-. ------------------------------------------- Ich habe nämlich vor, eine Torte zu kaufen. 0
Ja tražim zlatara da kupim prsten. Ic--s-c-- -in-n -u--li-r,--- -inen-R--- -----ufen. I-- s---- e---- J-------- u- e---- R--- z- k------ I-h s-c-e e-n-n J-w-l-e-, u- e-n-n R-n- z- k-u-e-. -------------------------------------------------- Ich suche einen Juwelier, um einen Ring zu kaufen. 0
Ja tražim foto radnju da kupim film. I-h such- e-n-F---g--ch---- -- -i-----ilm zu-k---en. I-- s---- e-- F------------ u- e---- F--- z- k------ I-h s-c-e e-n F-t-g-s-h-f-, u- e-n-n F-l- z- k-u-e-. ---------------------------------------------------- Ich suche ein Fotogeschäft, um einen Film zu kaufen. 0
Ja tražim slastičarnu da kupim tortu. Ich -uc-- ei-e--ondi-or-i---m--i----ort---- --u--n. I-- s---- e--- K---------- u- e--- T---- z- k------ I-h s-c-e e-n- K-n-i-o-e-, u- e-n- T-r-e z- k-u-e-. --------------------------------------------------- Ich suche eine Konditorei, um eine Torte zu kaufen. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Promjena jezika = promjena ličnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše ličnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša ličnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki naučnici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Uprkos tome, njihovo ponašanje je zavisilo od jezika. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španskom. Takođe su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Da li ste to znali?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je maternjii jezik oko osam miliona ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih razlika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Ko voli ovu porodicu jezika, treba obаvezno dati priliku bjeloruskom!