Knjiga fraza

bs Trgovine   »   sl Opravki

53 [pedeset i tri]

Trgovine

Trgovine

53 [triinpetdeset]

Opravki

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Mi tražimo prodavnicu sportske opreme. I---mo---šč-v-) tr-ovi-- s-š-ort---i--ot--b--i-a--. I----- (------- t------- s š-------- p------------- I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- --------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami. 0
Mi tražimo mesnicu. Išč--o (--č-va) -e--ri--. I----- (------- m-------- I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-. ------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo. 0
Mi tražimo apoteku. I--e---(i-če--- --k-rn-. I----- (------- l------- I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- ------------------------ Iščemo (iščeva) lekarno. 0
Naime, želimo kupiti fudbalsku loptu. Ra-i bi-n-mreč-ku-i-- (R------ k-p-la, R--- b--k---le--nog--e-----o-o. R--- b- n----- k----- (---- b- k------ R--- b- k------ n-------- ž---- R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ---------------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) nogometno žogo. 0
Naime, želimo kupiti salamu. R-d- b--na---- -up--- --ada ------ila- R-d- bi-ku---e) -a-a--. R--- b- n----- k----- (---- b- k------ R--- b- k------ s------ R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) s-l-m-. -------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) salamo. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. Rad- b--namr-č kup----(Ra---b- k---l-,-R-d- -i ku--l-) --r-vi-a. R--- b- n----- k----- (---- b- k------ R--- b- k------ z-------- R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) z-r-v-l-. ---------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) zdravila. 0
Mi tražimo sportsku trgovinu da bismo kupili fudbalsku loptu. I-č--- (iš---a)----ovin- s ----t--m- po-re-š--n---- d- -i ku-i-- (ku----- kupi--) -o--m-t-o--og-. I----- (------- t------- s š-------- p------------- d- b- k----- (------- k------ n-------- ž---- I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- d- b- k-p-l- (-u-i-i- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami, da bi kupili (kupili, kupile) nogometno žogo. 0
Mi tražimo mesnicu da bismo kupili salamu. Išče-o ---čeva)-mes-r-j-- -a ----upi----k---l-- -al-mo. I----- (------- m-------- d- b- k----- (------- s------ I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-, d- b- k-p-l- (-u-i-e- s-l-m-. ------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo, da bi kupili (kupile) salamo. 0
Mi tražimo apoteku da bismo kupili lijekove. Iš---o (-ščeva- -ek-r--- -a bi -u-ili--k-----)-zd-avi--. I----- (------- l------- d- b- k----- (------- z-------- I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- d- b- k-p-l- (-u-i-e- z-r-v-l-. -------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) lekarno, da bi kupili (kupile) zdravila. 0
Ja tražim zlatara. I-č-- -l--arj-. I---- z-------- I-č-m z-a-a-j-. --------------- Iščem zlatarja. 0
Ja tražim foto radnju. I------r-o-in--s--oto--ter---o-. I---- t------- s f-------------- I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-. -------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom. 0
Ja tražim slastičarnu. Išč-m-s-a-č-č----. I---- s----------- I-č-m s-a-č-č-r-o- ------------------ Iščem slaščičarno. 0
Naime, namjeravam kupiti prsten. H--e- -am--č----it- prs-an. H---- n----- k----- p------ H-č-m n-m-e- k-p-t- p-s-a-. --------------------------- Hočem namreč kupiti prstan. 0
Naime, namjeravam kupiti film. H--em ----eč-k--it---i--. H---- n----- k----- f---- H-č-m n-m-e- k-p-t- f-l-. ------------------------- Hočem namreč kupiti film. 0
Naime, namjeravam kupiti tortu. Ho-e-----r-- kupiti-tor--. H---- n----- k----- t----- H-č-m n-m-e- k-p-t- t-r-o- -------------------------- Hočem namreč kupiti torto. 0
Ja tražim zlatara da kupim prsten. Iš--m-zl--arj-- ke--b- r-- k---l-p--ta-. I---- z-------- k-- b- r-- k---- p------ I-č-m z-a-a-j-, k-r b- r-d k-p-l p-s-a-. ---------------------------------------- Iščem zlatarja, ker bi rad kupil prstan. 0
Ja tražim foto radnju da kupim film. I-č-- -r-ov-no s f-to---eri--om- -er-b- --d-ku-il fi-m. I---- t------- s f-------------- k-- b- r-- k---- f---- I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-, k-r b- r-d k-p-l f-l-. ------------------------------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom, ker bi rad kupil film. 0
Ja tražim slastičarnu da kupim tortu. Iš-e- s-ašč---r-o--ke--b--ra- -upil -ort-. I---- s----------- k-- b- r-- k---- t----- I-č-m s-a-č-č-r-o- k-r b- r-d k-p-l t-r-o- ------------------------------------------ Iščem slaščičarno, ker bi rad kupil torto. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Promjena jezika = promjena ličnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše ličnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša ličnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki naučnici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Uprkos tome, njihovo ponašanje je zavisilo od jezika. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španskom. Takođe su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Da li ste to znali?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je maternjii jezik oko osam miliona ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih razlika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Ko voli ovu porodicu jezika, treba obаvezno dati priliku bjeloruskom!