Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   fa ‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

‫75 [هفتاد و پنج]‬

75 [haftâd-o-panj]

‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

[dalil âvardan barâye chizi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski perzijski Igra Više
Zašto ne dolazite? ‫چر--ش-ا-ن-----ی-؟‬ ‫--- ش-- ن--------- ‫-ر- ش-ا ن-ی-آ-ی-؟- ------------------- ‫چرا شما نمی‌آیید؟‬ 0
c--râ--ho-â ne----yi-? c---- s---- n--------- c-e-â s-o-â n-m---y-d- ---------------------- cherâ shomâ nemi-âyid?
Vrijeme je tako loše. ‫--ا -----ب- ----‬ ‫--- خ--- ب- ا---- ‫-و- خ-ل- ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا خیلی بد است.‬ 0
h-v--be-y-- b-d---t. h--- b----- b-- a--- h-v- b-s-â- b-d a-t- -------------------- havâ besyâr bad ast.
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. ‫-ن-نم-‌آیم چ-- هوا-خ----ب- ا--.‬ ‫-- ن------ چ-- ه-- خ--- ب- ا---- ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن ه-ا خ-ل- ب- ا-ت-‬ --------------------------------- ‫من نمی‌آیم چون هوا خیلی بد است.‬ 0
ma- n----âya----r--ha-- b---âr---d--s-. m-- n-------- z--- h--- b----- b-- a--- m-n n-m---y-m z-r- h-v- b-s-â- b-d a-t- --------------------------------------- man nemi-âyam zirâ havâ besyâr bad ast.
Zašto ne dolazi on? ‫چرا-ا--(مر-) -م-‌-ید؟‬ ‫--- ا- (---- ن-------- ‫-ر- ا- (-ر-) ن-ی-آ-د-‬ ----------------------- ‫چرا او (مرد) نمی‌آید؟‬ 0
che----------d- -em--â---? c---- o- (----- n--------- c-e-â o- (-a-d- n-m---y-d- -------------------------- cherâ oo (mard) nemi-âyad?
On nije pozvan. ‫-- (م--) -ا-د--ت --ر---اند-‬ ‫-- (---- ر- د--- ن---- ا---- ‫-و (-ر-) ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ ----------------------------- ‫او (مرد) را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo (ma-d- -----a--na--ode as-. o- (----- d------ n------ a--- o- (-a-d- d---v-t n-s-o-e a-t- ------------------------------ oo (mard) da-avat nashode ast.
On ne dolazi, jer nije pozvan. ‫-و--م-‌آ-د چون -- -ا -عو- نکرد--ا-د.‬ ‫-- ن------ چ-- ا- ر- د--- ن---- ا---- ‫-و ن-ی-آ-د چ-ن ا- ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ -------------------------------------- ‫او نمی‌آید چون او را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo--emi-â-a- -i-- -a-avat---s---e--s-. o- n-------- z--- d------ n------ a--- o- n-m---y-d z-r- d---v-t n-s-o-e a-t- -------------------------------------- oo nemi-âyad zirâ da-avat nashode ast.
Zašto ne dolaziš? ‫--- ت- نمی‌--ی؟‬ ‫--- ت- ن-------- ‫-ر- ت- ن-ی-آ-ی-‬ ----------------- ‫چرا تو نمی‌آیی؟‬ 0
ch--â-t--n-m---yi? c---- t- n-------- c-e-â t- n-m---y-? ------------------ cherâ to nemi-âyi?
Ja nemam vremena. ‫-ن---ت---ا-م.‬ ‫-- و-- ن------ ‫-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------- ‫من وقت ندارم.‬ 0
m-----g-- -ad-ram. m-- v---- n------- m-n v-g-t n-d-r-m- ------------------ man vaght nadâram.
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. ‫-ن -م--آیم--و--وقت -----.‬ ‫-- ن------ چ-- و-- ن------ ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------------------- ‫من نمی‌آیم چون وقت ندارم.‬ 0
m-- nem--âyam zirâ ----- n-dâr--. m-- n-------- z--- v---- n------- m-n n-m---y-m z-r- v-g-t n-d-r-m- --------------------------------- man nemi-âyam zirâ vaght nadâram.
Zašto ne ostaneš? ‫چرا -و -می-م-ن--‬ ‫--- ت- ن--------- ‫-ر- ت- ن-ی-م-ن-؟- ------------------ ‫چرا تو نمی‌مانی؟‬ 0
c--râ to ne-i-â-i? c---- t- n-------- c-e-â t- n-m-m-n-? ------------------ cherâ to nemimâni?
Ja moram još raditi. ‫-ن ه--ز--ار د---.‬ ‫-- ه--- ک-- د----- ‫-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- ------------------- ‫من هنوز کار دارم.‬ 0
m-n---nu--kâ- ---am. m-- h---- k-- d----- m-n h-n-z k-r d-r-m- -------------------- man hanuz kâr dâram.
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. ‫من-ن-ی---ن- -ون-هنوز--ار--ا-م-‬ ‫-- ن------- چ-- ه--- ک-- د----- ‫-ن ن-ی-م-ن- چ-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- -------------------------------- ‫من نمی‌مانم چون هنوز کار دارم.‬ 0
m-n-nemi--ânam,---u- h---z k----â---. m-- n---------- c--- h---- k-- d----- m-n n-m---â-a-, c-u- h-n-z k-r d-r-m- ------------------------------------- man nemi-mânam, chun hanuz kâr dâram.
Zašto idete već? ‫--ا--ا---می----د؟‬ ‫--- ح--- م-------- ‫-ر- ح-ل- م-‌-و-د-‬ ------------------- ‫چرا حالا می‌روید؟‬ 0
ch--â h-lâ-mi----d? c---- h--- m------- c-e-â h-l- m-r-v-d- ------------------- cherâ hâlâ miravid?
Ja sam umoran / umorna. ‫ من خست- --ت--‬ ‫ م- خ--- ه----- ‫ م- خ-ت- ه-ت-.- ---------------- ‫ من خسته هستم.‬ 0
m------s-- -a----. m-- k----- h------ m-n k-a-t- h-s-a-. ------------------ man khaste hastam.
Ja idem, jer sam umoran / umorna. ‫من م--ر-- چ-ن--سته هست--‬ ‫-- م----- چ-- خ--- ه----- ‫-ن م-‌-و- چ-ن خ-ت- ه-ت-.- -------------------------- ‫من می‌روم چون خسته هستم.‬ 0
man m-r--am zi-â kha-te---s---. m-- m------ z--- k----- h------ m-n m-r-v-m z-r- k-a-t- h-s-a-. ------------------------------- man miravam zirâ khaste hastam.
Zašto već odlazite? ‫-----ا-- (با --ش-------رو--؟‬ ‫--- ح--- (-- م----- م-------- ‫-ر- ح-ل- (-ا م-ش-ن- م-‌-و-د-‬ ------------------------------ ‫چرا حالا (با ماشین) می‌روید؟‬ 0
ch-------- (-â-m----n--m-ra--d? c---- h--- (-- m------ m------- c-e-â h-l- (-â m-s-i-) m-r-v-d- ------------------------------- cherâ hâlâ (bâ mâshin) miravid?
Već je kasno. ‫د--ر-----ش-ه ا--.‬ ‫---- د-- ش-- ا---- ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ------------------- ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
dir a--. d-- a--- d-r a-t- -------- dir ast.
Odlazim, jer je već kasno. ‫من-م-‌ر---چون -د-گر--ی- شد- است.‬ ‫-- م----- چ-- ‫---- د-- ش-- ا---- ‫-ن م-‌-و- چ-ن ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ---------------------------------- ‫من می‌روم چون ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
m-n---rav-- -i-- --r----. m-- m------ z--- d-- a--- m-n m-r-v-m z-r- d-r a-t- ------------------------- man miravam zirâ dir ast.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...