Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   sr нешто образложити 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Zašto ne dolazite? З-ш-о------------? З---- н- д-------- З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Za-t- -- dol----e? Z---- n- d-------- Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Vrijeme je tako loše. Време -е та----о-е. В---- ј- т--- л---- В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
Vre-- j- tak- l--e. V---- j- t--- l---- V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. Ја-не-долаз----ј-р ј--в---- т-к----ше. Ј- н- д------- ј-- ј- в---- т--- л---- Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
J- ne--o-a--m, je---- v-e----a-- ----. J- n- d------- j-- j- v---- t--- l---- J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Zašto ne dolazi on? За-т--о---е---ла-и? З---- о- н- д------ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Za--------e d-lazi? Z---- o- n- d------ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
On nije pozvan. О- ни---по--ан. О- н--- п------ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
On--i-e---z-an. O- n--- p------ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
On ne dolazi, jer nije pozvan. О--не-дол-----јер --ј- --зв--. О- н- д------ ј-- н--- п------ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
O- -e -olaz-, j-- --j----z-an. O- n- d------ j-- n--- p------ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Zašto ne dolaziš? Заш-- не --ла-и-? З---- н- д------- З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Z----------l----? Z---- n- d------- Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
Ja nemam vremena. Ј- ---ам-врем-на. Ј- н---- в------- Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
Ja-----m ----e-a. J- n---- v------- J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. Ја ---д---зим--ј-р н-----врем-н-. Ј- н- д------- ј-- н---- в------- Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja n- d-l---m- -e--nemam----m--a. J- n- d------- j-- n---- v------- J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Zašto ne ostaneš? За-т--не-о---не-? З---- н- о------- З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Zaš-- -- o-tan--? Z---- n- o------- Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Ja moram još raditi. Ја-мор---ј----а-ити. Ј- м---- ј-- р------ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
Ja mo-a- --- -adi--. J- m---- j-- r------ J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. Ј- н- -ст-ј--- -ер м-р---јо--ра-ити. Ј- н- о------- ј-- м---- ј-- р------ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
Ja n- --t------j----or----o- r-di-i. J- n- o------- j-- m---- j-- r------ J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Zašto idete već? За--о---ћ--дет-? З---- в-- и----- З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Za----već---e-e? Z---- v--- i----- Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Ja sam umoran / umorna. Ја -ам--мора-----м-рна. Ј- с-- у----- / у------ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
J--s----mora--/ umo---. J- s-- u----- / u------ J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Ja idem, jer sam umoran / umorna. Ј--и-ем, -е--с-- ---ран-/----р--. Ј- и---- ј-- с-- у----- / у------ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
Ja-idem----r sam -m-ran-/ -mor--. J- i---- j-- s-- u----- / u------ J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Zašto već odlazite? Заш-о--е-----аз--е? З---- в-- о-------- З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Zašto--e-́ -d--z-t-? Z---- v--- o-------- Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
Već je kasno. Већ-ј---а---. В-- ј- к----- В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
Ve-́ ---k--no. V--- j- k----- V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Odlazim, jer je već kasno. Од------ ј-р--е в---кас-о. О------- ј-- ј- в-- к----- О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
O---z-m,---r j- -ec- k-sn-. O------- j-- j- v--- k----- O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...