Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   el Αιτολογώ κάτι 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [εβδομήντα πέντε]

75 [ebdomḗnta pénte]

Αιτολογώ κάτι 1

[Aitologṓ káti 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Zašto ne dolazite? Για-- δ-ν-----στ-; Γ---- δ-- έ------- Γ-α-ί δ-ν έ-χ-σ-ε- ------------------ Γιατί δεν έρχεστε; 0
G-at--den -r--est-? G---- d-- é-------- G-a-í d-n é-c-e-t-? ------------------- Giatí den ércheste?
Vrijeme je tako loše. Ο---ι-ό- ε--α- χάλι-. Ο κ----- ε---- χ----- Ο κ-ι-ό- ε-ν-ι χ-λ-α- --------------------- Ο καιρός είναι χάλια. 0
O-k-iró- e-n-i--h--ia. O k----- e---- c------ O k-i-ó- e-n-i c-á-i-. ---------------------- O kairós eínai chália.
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. Δ-ν-έρ---αι---ειδή-- κ----ς ----- χάλι-. Δ-- έ------ ε----- ο κ----- ε---- χ----- Δ-ν έ-χ-μ-ι ε-ε-δ- ο κ-ι-ό- ε-ν-ι χ-λ-α- ---------------------------------------- Δεν έρχομαι επειδή ο καιρός είναι χάλια. 0
Den-ér-ho------ei---o --i-ó- e--a--c--li-. D-- é------- e----- o k----- e---- c------ D-n é-c-o-a- e-e-d- o k-i-ó- e-n-i c-á-i-. ------------------------------------------ Den érchomai epeidḗ o kairós eínai chália.
Zašto ne dolazi on? Γι-τ- --ν -----α-; Γ---- δ-- έ------- Γ-α-ί δ-ν έ-χ-τ-ι- ------------------ Γιατί δεν έρχεται; 0
G-at- ----é-----a-? G---- d-- é-------- G-a-í d-n é-c-e-a-? ------------------- Giatí den érchetai?
On nije pozvan. Δε--τ---κ-λεσ-ν. Δ-- τ-- κ------- Δ-ν τ-ν κ-λ-σ-ν- ---------------- Δεν τον κάλεσαν. 0
D-n ton -á-e--n. D-- t-- k------- D-n t-n k-l-s-n- ---------------- Den ton kálesan.
On ne dolazi, jer nije pozvan. Δ-- -ρχ-τ-----ε--- δεν--ο---ά--σα-. Δ-- έ------ ε----- δ-- τ-- κ------- Δ-ν έ-χ-τ-ι ε-ε-δ- δ-ν τ-ν κ-λ-σ-ν- ----------------------------------- Δεν έρχεται επειδή δεν τον κάλεσαν. 0
Den--r---t-i --eid- den-t-n-kál--an. D-- é------- e----- d-- t-- k------- D-n é-c-e-a- e-e-d- d-n t-n k-l-s-n- ------------------------------------ Den érchetai epeidḗ den ton kálesan.
Zašto ne dolaziš? Γι------- έ-χε---; Γ---- δ-- έ------- Γ-α-ί δ-ν έ-χ-σ-ι- ------------------ Γιατί δεν έρχεσαι; 0
G--tí de--é-c-es-i? G---- d-- é-------- G-a-í d-n é-c-e-a-? ------------------- Giatí den érchesai?
Ja nemam vremena. Δ-ν ----χ-ό-ο. Δ-- έ-- χ----- Δ-ν έ-ω χ-ό-ο- -------------- Δεν έχω χρόνο. 0
Den--c----h-óno. D-- é--- c------ D-n é-h- c-r-n-. ---------------- Den échō chróno.
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. Δεν-έρ-ο--- ---ι-ή -εν έ-- χ-όνο. Δ-- έ------ ε----- δ-- έ-- χ----- Δ-ν έ-χ-μ-ι ε-ε-δ- δ-ν έ-ω χ-ό-ο- --------------------------------- Δεν έρχομαι επειδή δεν έχω χρόνο. 0
D-n-é-c-om-- epei-- -e----hō -----o. D-- é------- e----- d-- é--- c------ D-n é-c-o-a- e-e-d- d-n é-h- c-r-n-. ------------------------------------ Den érchomai epeidḗ den échō chróno.
Zašto ne ostaneš? Γ-α----ε- μ-ν-ις; Γ---- δ-- μ------ Γ-α-ί δ-ν μ-ν-ι-; ----------------- Γιατί δεν μένεις; 0
G-----de----n-is? G---- d-- m------ G-a-í d-n m-n-i-? ----------------- Giatí den méneis?
Ja moram još raditi. Έχ--α---α -ουλειά. Έ-- α---- δ------- Έ-ω α-ό-α δ-υ-ε-ά- ------------------ Έχω ακόμα δουλειά. 0
É------óm--d----i-. É--- a---- d------- É-h- a-ó-a d-u-e-á- ------------------- Échō akóma douleiá.
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. Δ-- -έ-ω ε-ει----χ--ακό-α---υλ-ι-. Δ-- μ--- ε----- έ-- α---- δ------- Δ-ν μ-ν- ε-ε-δ- έ-ω α-ό-α δ-υ-ε-ά- ---------------------------------- Δεν μένω επειδή έχω ακόμα δουλειά. 0
De- ménō -peidḗ éch- akó-a -oulei-. D-- m--- e----- é--- a---- d------- D-n m-n- e-e-d- é-h- a-ó-a d-u-e-á- ----------------------------------- Den ménō epeidḗ échō akóma douleiá.
Zašto idete već? Για-ί--εύγ--- -----ς; Γ---- φ------ κ------ Γ-α-ί φ-ύ-ε-ε κ-ό-α-; --------------------- Γιατί φεύγετε κιόλας; 0
G---- phe---t- k-ólas? G---- p------- k------ G-a-í p-e-g-t- k-ó-a-? ---------------------- Giatí pheúgete kiólas?
Ja sam umoran / umorna. Ε-μαι -ο-ρ-σμ--ο- - --υ--σμ-ν-. Ε---- κ---------- / κ---------- Ε-μ-ι κ-υ-α-μ-ν-ς / κ-υ-α-μ-ν-. ------------------------------- Είμαι κουρασμένος / κουρασμένη. 0
Eí--i-ko-r-smé--s-/--o--a--énē. E---- k---------- / k---------- E-m-i k-u-a-m-n-s / k-u-a-m-n-. ------------------------------- Eímai kourasménos / kourasménē.
Ja idem, jer sam umoran / umorna. Φ-ύγω ε-ε-δή --μα--κο----μέ----/ κο--α-----. Φ---- ε----- ε---- κ---------- / κ---------- Φ-ύ-ω ε-ε-δ- ε-μ-ι κ-υ-α-μ-ν-ς / κ-υ-α-μ-ν-. -------------------------------------------- Φεύγω επειδή είμαι κουρασμένος / κουρασμένη. 0
Ph--gō -pe--- -íma-----ra---nos ---ou------ē. P----- e----- e---- k---------- / k---------- P-e-g- e-e-d- e-m-i k-u-a-m-n-s / k-u-a-m-n-. --------------------------------------------- Pheúgō epeidḗ eímai kourasménos / kourasménē.
Zašto već odlazite? Γι-τί-φεύγ--- --όλα-; Γ---- φ------ κ------ Γ-α-ί φ-ύ-ε-ε κ-ό-α-; --------------------- Γιατί φεύγετε κιόλας; 0
G-at- p-----t---iól--? G---- p------- k------ G-a-í p-e-g-t- k-ó-a-? ---------------------- Giatí pheúgete kiólas?
Već je kasno. Ε--α--ή-- --γ-. Ε---- ή-- α---- Ε-ν-ι ή-η α-γ-. --------------- Είναι ήδη αργά. 0
E-n---ḗdē--r-á. E---- ḗ-- a---- E-n-i ḗ-ē a-g-. --------------- Eínai ḗdē argá.
Odlazim, jer je već kasno. Φ---- -----ή --ναι --η---γ-. Φ---- ε----- ε---- ή-- α---- Φ-ύ-ω ε-ε-δ- ε-ν-ι ή-η α-γ-. ---------------------------- Φεύγω επειδή είναι ήδη αργά. 0
P---gō ----d--eí-ai--d- ---á. P----- e----- e---- ḗ-- a---- P-e-g- e-e-d- e-n-i ḗ-ē a-g-. ----------------------------- Pheúgō epeidḗ eínai ḗdē argá.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...