Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   bg аргументирам нещо 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [седемдесет и пет]

75 [sedemdeset i pet]

аргументирам нещо 1

[argumentiram neshcho 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Zašto ne dolazite? Защ- няма--- до-д-те? З--- н--- д- д------- З-щ- н-м- д- д-й-е-е- --------------------- Защо няма да дойдете? 0
Zas-c----y-ma d- d-ydete? Z------ n---- d- d------- Z-s-c-o n-a-a d- d-y-e-e- ------------------------- Zashcho nyama da doydete?
Vrijeme je tako loše. В-ем--- --лошо. В------ е л---- В-е-е-о е л-ш-. --------------- Времето е лошо. 0
V-em--o-ye---sh-. V------ y- l----- V-e-e-o y- l-s-o- ----------------- Vremeto ye losho.
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. А- ня-а--- ----а----щото-в----т----л-шо. А- н--- д- д----- з----- в------ е л---- А- н-м- д- д-й-а- з-щ-т- в-е-е-о е л-ш-. ---------------------------------------- Аз няма да дойда, защото времето е лошо. 0
A- --ama ---do---- -----ho-- -remet- y---o---. A- n---- d- d----- z-------- v------ y- l----- A- n-a-a d- d-y-a- z-s-c-o-o v-e-e-o y- l-s-o- ---------------------------------------------- Az nyama da doyda, zashchoto vremeto ye losho.
Zašto ne dolazi on? З-щ- то-----а -а-дой-е? З--- т-- н--- д- д----- З-щ- т-й н-м- д- д-й-е- ----------------------- Защо той няма да дойде? 0
Z-shc---toy-ny--- d--d---e? Z------ t-- n---- d- d----- Z-s-c-o t-y n-a-a d- d-y-e- --------------------------- Zashcho toy nyama da doyde?
On nije pozvan. То- не ----ка-ен. Т-- н- е п------- Т-й н- е п-к-н-н- ----------------- Той не е поканен. 0
Toy----y---okane-. T-- n- y- p------- T-y n- y- p-k-n-n- ------------------ Toy ne ye pokanen.
On ne dolazi, jer nije pozvan. Т-й----а-да-до-де,--а-от- -е - -----ен. Т-- н--- д- д----- з----- н- е п------- Т-й н-м- д- д-й-е- з-щ-т- н- е п-к-н-н- --------------------------------------- Той няма да дойде, защото не е поканен. 0
Toy--y-----a do---- -a--c-o-- n- y---ok--en. T-- n---- d- d----- z-------- n- y- p------- T-y n-a-a d- d-y-e- z-s-c-o-o n- y- p-k-n-n- -------------------------------------------- Toy nyama da doyde, zashchoto ne ye pokanen.
Zašto ne dolaziš? З--- н-ма ---д-йд--? З--- н--- д- д------ З-щ- н-м- д- д-й-е-? -------------------- Защо няма да дойдеш? 0
Z--h--- n-a-a--a d-yd---? Z------ n---- d- d------- Z-s-c-o n-a-a d- d-y-e-h- ------------------------- Zashcho nyama da doydesh?
Ja nemam vremena. А- ---ам-в--ме. А- н---- в----- А- н-м-м в-е-е- --------------- Аз нямам време. 0
Az ny-mam --eme. A- n----- v----- A- n-a-a- v-e-e- ---------------- Az nyamam vreme.
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. А- ням- да--ой-а--з--ото -ям-м--р--е. А- н--- д- д----- з----- н---- в----- А- н-м- д- д-й-а- з-щ-т- н-м-м в-е-е- ------------------------------------- Аз няма да дойда, защото нямам време. 0
Az-ny--a------yd-- zash---to-nya-am-----e. A- n---- d- d----- z-------- n----- v----- A- n-a-a d- d-y-a- z-s-c-o-o n-a-a- v-e-e- ------------------------------------------ Az nyama da doyda, zashchoto nyamam vreme.
Zašto ne ostaneš? З--о -е-остане-? З--- н- о------- З-щ- н- о-т-н-ш- ---------------- Защо не останеш? 0
Za-hcho n---sta-esh? Z------ n- o-------- Z-s-c-o n- o-t-n-s-? -------------------- Zashcho ne ostanesh?
Ja moram još raditi. Аз ---б-а -а -----я-о-е. А- т----- д- р----- о--- А- т-я-в- д- р-б-т- о-е- ------------------------ Аз трябва да работя още. 0
Az t-yab-a da r--ot-- o-h---. A- t------ d- r------ o------ A- t-y-b-a d- r-b-t-a o-h-h-. ----------------------------- Az tryabva da rabotya oshche.
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. Аз н-м- ----с--н-, з-що-- ---б-а -а раб--я ощ-. А- н--- д- о------ з----- т----- д- р----- о--- А- н-м- д- о-т-н-, з-щ-т- т-я-в- д- р-б-т- о-е- ----------------------------------------------- Аз няма да остана, защото трябва да работя още. 0
A--n-a-a--a o--a--,--as-c-o-o--ryabva--a -----y--o---h-. A- n---- d- o------ z-------- t------ d- r------ o------ A- n-a-a d- o-t-n-, z-s-c-o-o t-y-b-a d- r-b-t-a o-h-h-. -------------------------------------------------------- Az nyama da ostana, zashchoto tryabva da rabotya oshche.
Zašto idete već? З-щ- -и-т---в-т----ч-? З--- с- т------- в---- З-щ- с- т-ъ-в-т- в-ч-? ---------------------- Защо си тръгвате вече? 0
Z--------i --y-v-t- v-che? Z------ s- t------- v----- Z-s-c-o s- t-y-v-t- v-c-e- -------------------------- Zashcho si trygvate veche?
Ja sam umoran / umorna. А---ъ--у-о--- ---м---на. А- с-- у----- / у------- А- с-м у-о-е- / у-о-е-а- ------------------------ Аз съм уморен / уморена. 0
A- ----um-re- / --or-n-. A- s-- u----- / u------- A- s-m u-o-e- / u-o-e-a- ------------------------ Az sym umoren / umorena.
Ja idem, jer sam umoran / umorna. Аз-си--ръ-в--, ----т- -ъ- у-ор-н-/ у-о-ена. А- с- т------- з----- с-- у----- / у------- А- с- т-ъ-в-м- з-щ-т- с-м у-о-е- / у-о-е-а- ------------------------------------------- Аз си тръгвам, защото съм уморен / уморена. 0
A- ---tryg-am- -a-----to-s-m --oren-/ -m---n-. A- s- t------- z-------- s-- u----- / u------- A- s- t-y-v-m- z-s-c-o-o s-m u-o-e- / u-o-e-a- ---------------------------------------------- Az si trygvam, zashchoto sym umoren / umorena.
Zašto već odlazite? Защ--з--инава-е-ве--? З--- з--------- в---- З-щ- з-м-н-в-т- в-ч-? --------------------- Защо заминавате вече? 0
Za-hch- za----vate-v-c-e? Z------ z--------- v----- Z-s-c-o z-m-n-v-t- v-c-e- ------------------------- Zashcho zaminavate veche?
Već je kasno. В--е - к-с--. В--- е к----- В-ч- е к-с-о- ------------- Вече е късно. 0
Vec-- -e k-s--. V---- y- k----- V-c-e y- k-s-o- --------------- Veche ye kysno.
Odlazim, jer je već kasno. За-и------ з-щ--о ве-е---къс-о. З--------- з----- в--- е к----- З-м-н-в-м- з-щ-т- в-ч- е к-с-о- ------------------------------- Заминавам, защото вече е късно. 0
Z--i-a--m----s---oto --c---y------o. Z--------- z-------- v---- y- k----- Z-m-n-v-m- z-s-c-o-o v-c-e y- k-s-o- ------------------------------------ Zaminavam, zashchoto veche ye kysno.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...