bosanski » čerkeski   Dupli veznici


98 [devedeset i osam]

Dupli veznici

-

98 [тIокIиплIырэ пшIыкIуирэ]
98 [tIokIiplIyrje pshIykIuirje]

КIэIотыкIыжь гущыIэзэпххэр
KIjeIotykIyzh' gushhyIjezjephhjer

98 [devedeset i osam]

Dupli veznici

-

98 [тIокIиплIырэ пшIыкIуирэ]
98 [tIokIiplIyrje pshIykIuirje]

КIэIотыкIыжь гущыIэзэпххэр
KIjeIotykIyzh' gushhyIjezjephhjer

Click to see the text:   
bosanskiадыгабзэ
Putovanje je bilo lijepo, ali previše naporno. Ти---- г----- щ------ а- г----- т------------.
T----- g------ s------- a- g---- t-----------.
Voz je bio tačan, ali prepun. Мэ------ и---- к------- а- ц--- б- д--- и----.
M--------- i--- k------ a- c--- b-- d----- i---.
Hotel je bio ugodan, ali skup. Хь------- г--------- а- ч--------- л----------.
H----------- g--------- a- c------------ l-------------.
   
On uzima ili autobus ili voz. Ар (х--------) к----- е а---------- е м---------.
A- (h-----) k------- e a----------- e m------------.
On dolazi ili danas navečer ili sutra ujutro. Ар (х--------) к-------- е н-------- е н----------.
A- (h-----) k---------- e n---------- e n---------------.
On stanuje ili kod nas ili u hotelu. Ар (х--------) е т----- к-------- е х-------- и---------.
A- (h-----) e t------- k---------- e h----------- i-----------.
   
Ona govori i španski, i engleski. Ар (б--------) и----------- и-------------- м-------.
A- (b------) i------------ i---------------- m-----------.
Ona je živjela i u Madridu i u Londonu. Ар (б--------) М------ Л------ а--------.
A- (b------) M------ L------ a----------.
Ona poznaje i Španiju i Englesku. Ащ (б--------) И-------- И---------- е----.
A--- (b------) I-------- I----------- e------.
   
On ne samo da je glup već je također i lijen. Ар д--- к------- ы--- ш-------- н---.
A- d---- k------ y--- s--------- n---.
Ona ne samo da je ljepa već i inteligentna. Ар д--- к------- ы--- I-- н---.
A- d----- k------ y--- I--- n---.
Ona ne samo da govori njemački već i francuski. Ар н-------- к------ з------------- ф------------- а-- н---.
A- n---------- k----- z------------------- f-------------- a-- n---.
   
Ja ne znam svirati niti klavir niti gitaru. Сэ п-------- г------- к--------------.
S-- p-------- g-------- k---------------.
Ja ne znam plesati niti valcer niti sambu. Сэ в----- с---- с-------------.
S-- v----- s---- s---------------.
Ja ne volim niti operu niti balet. Сэ о---- б----- с---------.
S-- o---- b----- s-----------.
   
Što brže radiš to si ranije gotov. На-- п------- I-- п------ н-------- у-----.
N--- p-------- I-- p--------- n---------- u-------.
Što ranije dođeš to ranije možeš ići. На------- у--------- н-------- у------- п--------.
N---------- u--------- n---------- u-------- p----------.
Što si stariji to si više komotniji. На------ у--- к---- н--- г---------- о---.
N------- u-- k---- n--- g--------- o--.
   

Učenje jezika preko interneta

Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične nastave jezika. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Takođe mogu birati šta žele učiti. Takođe odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu.

Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Takođe je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Takođe mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni, mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki impuls. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje na miru učiti s knjigom u rukama. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak...
Odgonetnite jezik!
_______ spada u dravidske jezike. To je maternji jezik oko 70 miliona ljudi. Prvenstveno se govori u južnoj Indiji i na Šri Lanki. _______ ima najdužu tradiciju među svim savremenim indijskim jezicima. U Indiji se zato priznaje kao klasični jezik. To je takođe jedan od 22 službena jezika potkontinenta. Književni jezik se jako razlikuje od razgovornog jezika.

U zavisnosti ok kontekstne situacije bira se, znači, druga varijanta jezika. Ovo striktno razdvajanje je važno obilježje ******og jezika. Za jezik su tipični i mnogi dijalekti. Dijalekti koji se govore u Šri Lanki su uglavnom konzervativniji. _______ se piše vlastitom mješavinom abecede i slogovnog pisma. Ne zna se tačno kako je nastao _______. Međutim, sigurno je da je jezik stariji od 2000 godina. Ko uči _______, mnogo uči i o Indiji!