Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   ad IофшIэн лъэпкъхэр

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [пшIыкIущы]

13 [pshIykIushhy]

IофшIэн лъэпкъхэр

[IofshIjen ljepkhjer]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski adigejski Igra Više
Šta radi Marta? Ма-тэ-с-д- ----р--? М---- с--- ы------- М-р-э с-д- ы-I-р-р- ------------------- Мартэ сыда ышIэрэр? 0
Martje sy-a-ys-Ije----? M----- s--- y---------- M-r-j- s-d- y-h-j-r-e-? ----------------------- Martje syda yshIjerjer?
Ona radi u birou. А- -ф--ым-I---ще-Iэ. А- о----- I-- щ----- А- о-и-ы- I-ф щ-ш-э- -------------------- Ащ офисым Iоф щешIэ. 0
A-h- --i--m-----s-heshIje. A--- o----- I-- s--------- A-h- o-i-y- I-f s-h-s-I-e- -------------------------- Ashh ofisym Iof shheshIje.
Ona radi na kompjuteru. Ар к---ьют---- рэ-а-ь-. А- к---------- р------- А- к-м-ь-т-р-м р-л-ж-э- ----------------------- Ар компьютерым рэлажьэ. 0
A- k---'ju-e-y- -jel-----e. A- k----------- r---------- A- k-m-'-u-e-y- r-e-a-h-j-. --------------------------- Ar komp'juterym rjelazh'je.
Gdje je Marta? Ма--э т-д- щ--? М---- т--- щ--- М-р-э т-д- щ-I- --------------- Мартэ тыдэ щыI? 0
M------t---- s-h--? M----- t---- s----- M-r-j- t-d-e s-h-I- ------------------- Martje tydje shhyI?
U kinu. Кином ---. К---- щ--- К-н-м щ-I- ---------- Кином щыI. 0
Ki--m-sh---. K---- s----- K-n-m s-h-I- ------------ Kinom shhyI.
Ona gleda film. А- -и--м-----л--. А- ф------ е----- А- ф-л-м-м е-л-ы- ----------------- Ар фильмэм еплъы. 0
A- f-l'm-em-ep--. A- f------- e---- A- f-l-m-e- e-l-. ----------------- Ar fil'mjem eply.
Šta radi Petar? П--р-с-да ышIэр--? П--- с--- ы------- П-т- с-д- ы-I-р-р- ------------------ Пётр сыда ышIэрэр? 0
P---- --d---s-I---je-? P---- s--- y---------- P-o-r s-d- y-h-j-r-e-? ---------------------- Pjotr syda yshIjerjer?
On studira na univerzitetu. А----иве---т-тым ще-ж-. А- у------------ щ----- А- у-и-е-с-т-т-м щ-д-э- ----------------------- Ар университетым щеджэ. 0
Ar univ---i-etym--hhed--je. A- u------------ s--------- A- u-i-e-s-t-t-m s-h-d-h-e- --------------------------- Ar universitetym shhedzhje.
On studira jezike. Ащ ---хэр-з-р---ашIэ-. А- б----- з----------- А- б-э-э- з-р-г-а-I-х- ---------------------- Ащ бзэхэр зэрегъашIэх. 0
Ash---z-ehj----je--g---Ije-. A--- b------- z------------- A-h- b-j-h-e- z-e-e-a-h-j-h- ---------------------------- Ashh bzjehjer zjeregashIjeh.
Gdje je Petar? Пёт- -ыдэ щыI? П--- т--- щ--- П-т- т-д- щ-I- -------------- Пётр тыдэ щыI? 0
P-o-r-ty--- -----? P---- t---- s----- P-o-r t-d-e s-h-I- ------------------ Pjotr tydje shhyI?
U kafiću. К-ф------. К---- щ--- К-ф-м щ-I- ---------- Кафэм щыI. 0
K-fj-- -h---. K----- s----- K-f-e- s-h-I- ------------- Kafjem shhyI.
On pije kafu. А--к--е еш--. А- к--- е---- А- к-ф- е-ъ-. ------------- Ар кофе ешъо. 0
Ar-kof--e--o. A- k--- e---- A- k-f- e-h-. ------------- Ar kofe esho.
Kuda idu rado? Тэд- -Iон-э- ах-- якIа-? Т--- к------ а--- я----- Т-д- к-о-х-р а-э- я-I-с- ------------------------ Тэдэ кIонхэр ахэм якIас? 0
T--dj- -Io-hj-- a---- -akI--? T----- k------- a---- j------ T-e-j- k-o-h-e- a-j-m j-k-a-? ----------------------------- Tjedje kIonhjer ahjem jakIas?
Na koncert. К-нцерты-. К--------- К-н-е-т-м- ---------- Концертым. 0
Ko-ce-tym. K--------- K-n-e-t-m- ---------- Koncertym.
Oni rado slušaju muziku. Муз-кэм е-э--н-э- -х-м якI--. М------ е-------- а--- я----- М-з-к-м е-э-у-х-р а-э- я-I-с- ----------------------------- Музыкэм едэIунхэр ахэм якIас. 0
Mu-yk------jeIu--je- ahj---ja--a-. M------- e---------- a---- j------ M-z-k-e- e-j-I-n-j-r a-j-m j-k-a-. ---------------------------------- Muzykjem edjeIunhjer ahjem jakIas.
Kuda oni ne idu rado? Ах-м-ты-а --дэ-I-н--- ----Iас-р? А--- т--- з---------- я--------- А-э- т-д- з-д-к-о-х-р я-ы-I-с-р- -------------------------------- Ахэм тыда зыдэкIонхэр ямыкIасэр? 0
A-j------- z--je-----jer--a-ykI-sj-r? A---- t--- z------------ j----------- A-j-m t-d- z-d-e-I-n-j-r j-m-k-a-j-r- ------------------------------------- Ahjem tyda zydjekIonhjer jamykIasjer?
U disko. Д-----е-эр----. Д--------- а--- Д-с-о-е-э- а-ы- --------------- Дискотекэр ары. 0
Di------je- a-y. D---------- a--- D-s-o-e-j-r a-y- ---------------- Diskotekjer ary.
Oni ne plešu rado. Ах-м --эшъо--р я----э-. А--- к-------- я------- А-э- к-э-ъ-н-р я-I-с-п- ----------------------- Ахэм къэшъоныр якIасэп. 0
Ah--m-k---h-n-r-j-k---j--. A---- k-------- j--------- A-j-m k-e-h-n-r j-k-a-j-p- -------------------------- Ahjem kjeshonyr jakIasjep.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!