Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   nn Småprat 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [tjueto / to og tjue]

Småprat 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Pušite li? Rø--jer-d-? R______ d__ R-y-j-r d-? ----------- Røykjer du? 0
Prije da. E-----rd--det-f--. E_ g_____ d__ f___ E- g-o-d- d-t f-r- ------------------ Eg gjorde det før. 0
Ali sada više ne pušim. Men -----y--er ikk-e n--------. M__ e_ r______ i____ n_ l______ M-n e- r-y-j-r i-k-e n- l-n-e-. ------------------------------- Men eg røykjer ikkje no lenger. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? For---r-a- det de--a- -- rø-kje-? F_________ d__ d__ a_ e_ r_______ F-r-t-r-a- d-t d-g a- e- r-y-j-r- --------------------------------- Forstyrrar det deg at eg røykjer? 0
Ne, apsolutno ne. N----å- s---t---k--. N__ d__ s____ i_____ N-i d-, s-e-t i-k-e- -------------------- Nei då, slett ikkje. 0
Ne smeta mi. D-- --r-ty-rar meg ----e. D__ f_________ m__ i_____ D-t f-r-t-r-a- m-g i-k-e- ------------------------- Det forstyrrar meg ikkje. 0
Hoćete li popiti nešto? Vi--d- ------- å-dr--ke? V__ d_ h_ n___ å d______ V-l d- h- n-k- å d-i-k-? ------------------------ Vil du ha noko å drikke? 0
Jedan konjak? Ein-k-n----? E__ k_______ E-n k-n-a-k- ------------ Ein konjakk? 0
Ne, radije pivo. Nei- -g-tek-h-l-e- e-----. N___ e_ t__ h_____ e__ ø__ N-i- e- t-k h-l-e- e-n ø-. -------------------------- Nei, eg tek heller ein øl. 0
Putujete li mnogo? R-is----u -y-je? R_____ d_ m_____ R-i-e- d- m-k-e- ---------------- Reiser du mykje? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. Ja---e---r----t f--ret-i--sre-ser. J__ d__ e_ m___ f_________________ J-, d-t e- m-s- f-r-e-n-n-s-e-s-r- ---------------------------------- Ja, det er mest forretningsreiser. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Me- ------v-----ferie. M__ n_ e_ v_ p_ f_____ M-n n- e- v- p- f-r-e- ---------------------- Men no er vi på ferie. 0
Kakva vrućina! S--var-- de- -r! S_ v____ d__ e__ S- v-r-t d-t e-! ---------------- Så varmt det er! 0
Da, danas je stvarno vruće. Ja- i da--er --t---r--l---va-mt. J__ i d__ e_ d__ v_______ v_____ J-, i d-g e- d-t v-r-e-e- v-r-t- -------------------------------- Ja, i dag er det verkeleg varmt. 0
Hajdemo na balkon. La o-- gå-ut--å----ko--en. L_ o__ g_ u_ p_ b_________ L- o-s g- u- p- b-l-o-g-n- -------------------------- La oss gå ut på balkongen. 0
Sutra će ovdje biti zabava. I mo--o- -----t f--- h-r. I m_____ e_ d__ f___ h___ I m-r-o- e- d-t f-s- h-r- ------------------------- I morgon er det fest her. 0
Hoćete li i Vi doći? K--m de òg? K___ d_ ò__ K-e- d- ò-? ----------- Kjem de òg? 0
Da, mi smo također pozvani. J----- er in-------- -i--g. J__ v_ e_ i_________ v_ ò__ J-, v- e- i-v-t-r-e- v- ò-. --------------------------- Ja, vi er inviterte, vi òg. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + nynorsk (1-100) MP3 nynorsk (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…