Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   nn Land og språk

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [fem]

Land og språk

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
John je iz Londona. Joh---r--rå L--d--. J___ e_ f__ L______ J-h- e- f-å L-n-o-. ------------------- John er frå London. 0
London je u Velikoj Britaniji. L-nd-- l--g-- S-o-b---a---a. L_____ l___ i S_____________ L-n-o- l-g- i S-o-b-i-a-n-a- ---------------------------- London ligg i Storbritannia. 0
On govori engleski. Han------r --g-ls-- -a- s-ak--- ---e---. H__ p_____ e_______ H__ s______ e_______ H-n p-a-a- e-g-l-k- H-n s-a-k-r e-g-l-k- ---------------------------------------- Han pratar engelsk. Han snakkar engelsk. 0
Marija je iz Madrida. M---- -j-- fr- --drid. M____ k___ f__ M______ M-r-a k-e- f-å M-d-i-. ---------------------- Maria kjem frå Madrid. 0
Madrid je u Španjolskoj. Mad-i- -igg i-S--nia. M_____ l___ i S______ M-d-i- l-g- i S-a-i-. --------------------- Madrid ligg i Spania. 0
Ona govori španjolski. Ho-s--k--r-s-a--k- -o pr-------a---. H_ s______ s______ H_ p_____ s______ H- s-a-k-r s-a-s-. H- p-a-a- s-a-s-. ------------------------------------ Ho snakkar spansk. Ho pratar spansk. 0
Peter i Martha su iz Berlina. Pe-e---g--a-t---kj-- ------r--n. P____ o_ M_____ k___ f__ B______ P-t-r o- M-r-h- k-e- f-å B-r-i-. -------------------------------- Peter og Martha kjem frå Berlin. 0
Berlin je u Njemačkoj. Be-------g-----ysk-a--. B_____ l___ i T________ B-r-i- l-g- i T-s-l-n-. ----------------------- Berlin ligg i Tyskland. 0
Govorite li oboje njemački? P--ta- -e-t--- --e --? P_____ d_ t___ b__ t__ P-a-a- d- t-s- b-e t-? ---------------------- Pratar de tysk båe to? 0
London je glavni grad. Lond-- e- ein-ho--d----. L_____ e_ e__ h_________ L-n-o- e- e-n h-v-d-t-d- ------------------------ London er ein hovudstad. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Ma-r-- -g-Berl-n e- ò- --vud-t-der. M_____ o_ B_____ e_ ò_ h___________ M-d-i- o- B-r-i- e- ò- h-v-d-t-d-r- ----------------------------------- Madrid og Berlin er òg hovudstader. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. H----s-ad-ne--- st--e--g -råket-. H___________ e_ s____ o_ b_______ H-v-d-t-d-n- e- s-o-e o- b-å-e-e- --------------------------------- Hovudstadene er store og bråkete. 0
Francuska je u Europi. Fra-kri-e --g--- --r---. F________ l___ i E______ F-a-k-i-e l-g- i E-r-p-. ------------------------ Frankrike ligg i Europa. 0
Egipat je u Africi. E-y----ig- i Afr-k-. E____ l___ i A______ E-y-t l-g- i A-r-k-. -------------------- Egypt ligg i Afrika. 0
Japan je u Aziji. J---- -ig--i-A---. J____ l___ i A____ J-p-n l-g- i A-i-. ------------------ Japan ligg i Asia. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. K----a-l-g- i-N------eri--. K_____ l___ i N____________ K-n-d- l-g- i N-r---m-r-k-. --------------------------- Kanada ligg i Nord-Amerika. 0
Panama je u Srednjoj Americi. Pana-a lig- --Mel-om-A----ka. P_____ l___ i M______________ P-n-m- l-g- i M-l-o---m-r-k-. ----------------------------- Panama ligg i Mellom-Amerika. 0
Brazil je u Južnoj Americi. Br-s-- ---- --S---A---ik-. B_____ l___ i S___________ B-a-i- l-g- i S-r-A-e-i-a- -------------------------- Brasil ligg i Sør-Amerika. 0

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!