Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   fi Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [kaksikymmentäkaksi]

Small Talk 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Pušite li? Po---tte---te? P_________ t__ P-l-a-t-k- t-? -------------- Poltatteko te? 0
Prije da. E---n-k-l--. E____ k_____ E-n-n k-l-ä- ------------ Ennen kyllä. 0
Ali sada više ne pušim. Mu-t- n---mi-ä -----ä------a. M____ n__ m___ e_ e___ p_____ M-t-a n-t m-n- e- e-ä- p-l-a- ----------------------------- Mutta nyt minä en enää polta. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? Häi--t-e-kö---i-ä jos-p-l---? H__________ t____ j__ p______ H-i-i-s-e-ö t-i-ä j-s p-l-a-? ----------------------------- Häiritseekö teitä jos poltan? 0
Ne, apsolutno ne. Ei, --do-tom-----e-. E__ e___________ e__ E-, e-d-t-o-a-t- e-. -------------------- Ei, ehdottomasti ei. 0
Ne smeta mi. Se ei -ai--a--min--. S_ e_ h______ m_____ S- e- h-i-t-a m-n-a- -------------------- Se ei haittaa minua. 0
Hoćete li popiti nešto? J--t-e-------in? J_______ j______ J-o-t-k- j-t-i-? ---------------- Juotteko jotain? 0
Jedan konjak? K--j---i-? K_________ K-n-a-k-a- ---------- Konjakkia? 0
Ne, radije pivo. E-,-m---u--m-n o---ta. E__ m_________ o______ E-, m-e-u-m-i- o-u-t-. ---------------------- Ei, mieluummin olutta. 0
Putujete li mnogo? M---ustat--ko p-l--n? M____________ p______ M-t-u-t-t-e-o p-l-o-? --------------------- Matkustatteko paljon? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. Kyllä, ----m-it-n ne-o-at ty-m-t---a. K_____ u_________ n_ o___ t__________ K-l-ä- u-e-m-i-e- n- o-a- t-ö-a-k-j-. ------------------------------------- Kyllä, useimmiten ne ovat työmatkoja. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Mu-ta---t----m---tä--lä-l--al--. M____ n__ o_____ t_____ l_______ M-t-a n-t o-e-m- t-ä-l- l-m-l-a- -------------------------------- Mutta nyt olemme täällä lomalla. 0
Kakva vrućina! Mikä-ku-m---! M___ k_______ M-k- k-u-u-s- ------------- Mikä kuumuus! 0
Da, danas je stvarno vruće. Ky--ä, -ä-ä-n -- o-k-i--k-um-. K_____ t_____ o_ o_____ k_____ K-l-ä- t-n-ä- o- o-k-i- k-u-a- ------------------------------ Kyllä, tänään on oikein kuuma. 0
Hajdemo na balkon. M-n---n ---v--k---le. M______ p____________ M-n-ä-n p-r-e-k-e-l-. --------------------- Mennään parvekkeelle. 0
Sutra će ovdje biti zabava. Huom--n- tä-l-- -n-bil---. H_______ t_____ o_ b______ H-o-e-n- t-ä-l- o- b-l-e-. -------------------------- Huomenna täällä on bileet. 0
Hoćete li i Vi doći? Tulet-ek---e---? T________ t_____ T-l-t-e-o t-k-n- ---------------- Tuletteko tekin? 0
Da, mi smo također pozvani. Kyl-ä, -e-----on ---- k--s---u. K_____ m_____ o_ m___ k________ K-l-ä- m-i-ä- o- m-ö- k-t-u-t-. ------------------------------- Kyllä, meidät on myös kutsuttu. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…