Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   cs Konverzace 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [dvacet dva]

Konverzace 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Pušite li? K-uř--e? K_______ K-u-í-e- -------- Kouříte? 0
Prije da. D-------o. D____ a___ D-í-e a-o- ---------- Dříve ano. 0
Ali sada više ne pušim. Al--te- u- n----ří-. A__ t__ u_ n________ A-e t-ď u- n-k-u-í-. -------------------- Ale teď už nekouřím. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? V--í-v-m--ž----uří-? V___ v___ ž_ k______ V-d- v-m- ž- k-u-í-? -------------------- Vadí vám, že kouřím? 0
Ne, apsolutno ne. Ne--vů------. N__ v____ n__ N-, v-b-c n-. ------------- Ne, vůbec ne. 0
Ne smeta mi. T- mi -----í. T_ m_ n______ T- m- n-v-d-. ------------- To mi nevadí. 0
Hoćete li popiti nešto? Dá----- -ě---- pit-? D___ s_ n___ k p____ D-t- s- n-c- k p-t-? -------------------- Dáte si něco k pití? 0
Jedan konjak? D-t- s----ňa-? D___ s_ k_____ D-t- s- k-ň-k- -------------- Dáte si koňak? 0
Ne, radije pivo. N----a-ěji ---o. N__ r_____ p____ N-, r-d-j- p-v-. ---------------- Ne, raději pivo. 0
Putujete li mnogo? Ce-tuj--e h--n-? C________ h_____ C-s-u-e-e h-d-ě- ---------------- Cestujete hodně? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. A--, vě---nou-jezdí- n--s--ž-bn- c--t-. A___ v_______ j_____ n_ s_______ c_____ A-o- v-t-i-o- j-z-í- n- s-u-e-n- c-s-y- --------------------------------------- Ano, většinou jezdím na služební cesty. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. A----e- js------do-o-en-. A__ t__ j___ n_ d________ A-e t-ď j-m- n- d-v-l-n-. ------------------------- Ale teď jsme na dovolené. 0
Kakva vrućina! T- -- ale ve--o! T_ j_ a__ v_____ T- j- a-e v-d-o- ---------------- To je ale vedro! 0
Da, danas je stvarno vruće. A-o, -nes-je -pr--d---ork-. A___ d___ j_ o______ h_____ A-o- d-e- j- o-r-v-u h-r-o- --------------------------- Ano, dnes je opravdu horko. 0
Hajdemo na balkon. Po-ď-e na-ba-kó-. P_____ n_ b______ P-j-m- n- b-l-ó-. ----------------- Pojďme na balkón. 0
Sutra će ovdje biti zabava. Z---a ---y-bu-- --rty. Z____ t___ b___ p_____ Z-t-a t-d- b-d- p-r-y- ---------------------- Zítra tady bude párty. 0
Hoćete li i Vi doći? Př-j---e t---? P_______ t____ P-i-d-t- t-k-? -------------- Přijdete také? 0
Da, mi smo također pozvani. An-,-j-me -ak--p-----i. A___ j___ t___ p_______ A-o- j-m- t-k- p-z-á-i- ----------------------- Ano, jsme také pozváni. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…