Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   nn Questions – Past tense 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [åttiseks]

Questions – Past tense 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Koju si kravatu nosio? Kva -l--s-brukte -u? K-- s---- b----- d-- K-a s-i-s b-u-t- d-? -------------------- Kva slips brukte du? 0
Koji auto si kupio / kupila? Kv---i--køyr-- d-? K-- b-- k----- d-- K-a b-l k-y-d- d-? ------------------ Kva bil køyrde du? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Kv---vis---onnerte-du-på? K-- a--- a-------- d- p-- K-a a-i- a-o-n-r-e d- p-? ------------------------- Kva avis abonnerte du på? 0
Koga ste vidjeli? Kv-n-såg -u? K--- s-- d-- K-e- s-g d-? ------------ Kven såg du? 0
Koga ste sreli? K--n t-eft- du? K--- t----- d-- K-e- t-e-t- d-? --------------- Kven trefte du? 0
Koga ste prepoznali? Kv-n--j---e-du at-? K--- k----- d- a--- K-e- k-e-t- d- a-t- ------------------- Kven kjente du att? 0
Kada ste se ustali? Når --o -- op-? N-- s-- d- o--- N-r s-o d- o-p- --------------- Når sto du opp? 0
Kada ste započeli? Nå--b-g--te d-? N-- b------ d-- N-r b-g-n-e d-? --------------- Når begynte du? 0
Kada ste prestali? Når-s----a---? N-- s----- d-- N-r s-u-t- d-? -------------- Når slutta du? 0
Zašto ste se probudili? K---or va--a -u? K----- v---- d-- K-i-o- v-k-a d-? ---------------- Kvifor vakna du? 0
Zašto ste postali učitelj? Kvi--r v--t d--lær-r? K----- v--- d- l----- K-i-o- v-r- d- l-r-r- --------------------- Kvifor vart du lærar? 0
Zašto ste uzeli taksi? K-i-o----k-d-----sje? K----- t-- d- d------ K-i-o- t-k d- d-o-j-? --------------------- Kvifor tok du drosje? 0
Odakle ste došli? Kvar-kom d--fr-? K--- k-- d- f--- K-a- k-m d- f-å- ---------------- Kvar kom du frå? 0
Kamo ste išli? Kv-- --e-k-du? K--- g---- d-- K-a- g-e-k d-? -------------- Kvar gjekk du? 0
Gdje ste bili? Kvar--a--du-----? K--- h-- d- v---- K-a- h-r d- v-r-? ----------------- Kvar har du vore? 0
Kome si pomogao / pomogla? Kv-n-h-elp-- du? K--- h------ d-- K-e- h-e-p-e d-? ---------------- Kven hjelpte du? 0
Kome si pisao / pisala? Kven -k-e---d--ti-? K--- s----- d- t--- K-e- s-r-i- d- t-l- ------------------- Kven skreiv du til? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? Kve--s---a---? K--- s---- d-- K-e- s-a-a d-? -------------- Kven svara du? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...