Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   be Гутарка 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

[Gutarka 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Pušite li? Вы к--ы-е? В_ к______ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
V--kuryt--? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Prije da. Р---- - так. Р____ – т___ Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
Rane-----a-. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Ali sada više ne pušim. А-- ц--е--я--ол---н- --ру. А__ ц____ я б____ н_ к____ А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
A-e ---a--- -a-bol’-h--e---r-. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Smeta li Vam ako ja pušim? Ва- не -у-зе -а-і--ц-,--алі --зак-ру? В__ н_ б____ з________ к___ я з______ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
V-m-n---u--------n-ts’,---lі -a-z-k-ru? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Ne, apsolutno ne. Не,-зу-ім-не. Н__ з____ н__ Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
Ne,-z--і----. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Ne smeta mi. Мн--г-----е ----н-е. М__ г___ н_ з_______ М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
M-e geta ne---mі-a-. M__ g___ n_ z_______ M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.
Hoćete li popiti nešto? Вы--е---шт--неб--зь? В______ ш___________ В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
V--’-ts---hto-ne-udz’? V_______ s____________ V-p-e-s- s-t---e-u-z-? ---------------------- Vyp’etse shto-nebudz’?
Jedan konjak? К-ньяк-? К_______ К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
K------u? K________ K-n-y-k-? --------- Kan’yaku?
Ne, radije pivo. Н-, -----пі--. Н__ л___ п____ Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
Ne- l-p-- p-v-. N__ l____ p____ N-, l-p-h p-v-. --------------- Ne, lepsh pіva.
Putujete li mnogo? В---мат -ад-р-жніч-е-е? В_ ш___ п______________ В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
Vy---m-- --daroz-nі--a-t--? V_ s____ p_________________ V- s-m-t p-d-r-z-n-c-a-t-e- --------------------------- Vy shmat padarozhnіchaetse?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Так, ч--це- за ў-ё---та-кама---------. Т___ ч_____ з_ ў__ г___ к_____________ Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
T--, -hasts-- z- ----ge-- -a--n-z-ro--і. T___ c_______ z_ u__ g___ k_____________ T-k- c-a-t-e- z- u-e g-t- k-m-n-z-r-u-і- ---------------------------------------- Tak, chastsey za use geta kamandzіroukі.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. А-- -я-ер м-----------сюд---а ад-ачы---. А__ ц____ м_ п_______ с___ н_ а_________ А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
A---t----e-----p-y-kh-l--s-u-y--a-adpac--n-k. A__ t______ m_ p________ s____ n_ a__________ A-e t-y-p-r m- p-y-k-a-і s-u-y n- a-p-c-y-a-. --------------------------------------------- Ale tsyaper my pryekhalі syudy na adpachynak.
Kakva vrućina! Н- ---п-к-т-! Н_ і с_______ Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
Nu----p--k---! N_ і s________ N- і s-y-k-t-! -------------- Nu і spyakota!
Da, danas je stvarno vruće. Та------ня-сап--ў-ы ----ча. Т___ с____ с_______ г______ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
T-k,--enn-- --pr--dy-g-r-ch-. T___ s_____ s_______ g_______ T-k- s-n-y- s-p-a-d- g-r-c-a- ----------------------------- Tak, sennya sapraudy goracha.
Hajdemo na balkon. Дав-йц- ----зе--на---л-о-. Д______ в______ н_ б______ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
D--ayt---v--d----n- -alk--. D_______ v______ n_ b______ D-v-y-s- v-y-z-m n- b-l-o-. --------------------------- Davaytse vyydzem na balkon.
Sutra će ovdje biti zabava. Заў-р---ут б-д----еч-ры--. З_____ т__ б____ в________ З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Z-u-ra tut-budz- v---aryn-. Z_____ t__ b____ v_________ Z-u-r- t-t b-d-e v-c-a-y-a- --------------------------- Zautra tut budze vecharyna.
Hoćete li i Vi doći? Вы-т---а-- пр-йд--ц-? В_ т______ п_________ В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
V--t--sam- pr-y-zetse? V_ t______ p__________ V- t-k-a-a p-y-d-e-s-? ---------------------- Vy taksama pryydzetse?
Da, mi smo također pozvani. Т-к- -ас т-ксама зап------. Т___ н__ т______ з_________ Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
Tak--na--ta-s--- -ap--sі--. T___ n__ t______ z_________ T-k- n-s t-k-a-a z-p-a-і-і- --------------------------- Tak, nas taksama zaprasіlі.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bjeloruski (1-100) MP3 bjeloruski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…