Zbirka izraza

hr U banci   »   nn At the bank

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [seksti]

At the bank

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Želim otvoriti račun. Eg-v-l o--e -i--k----. Eg vil opne ein konto. E- v-l o-n- e-n k-n-o- ---------------------- Eg vil opne ein konto. 0
Tu je moja putovnica. He--er -asset -i--. Her er passet mitt. H-r e- p-s-e- m-t-. ------------------- Her er passet mitt. 0
A ovdje je moja adresa. O- -e---- ---es-- m-. Og her er adressa mi. O- h-r e- a-r-s-a m-. --------------------- Og her er adressa mi. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. E- vil-setje-i---p---ar--- --nt--n m--. Eg vil setje inn pengar på kontoen min. E- v-l s-t-e i-n p-n-a- p- k-n-o-n m-n- --------------------------------------- Eg vil setje inn pengar på kontoen min. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. E- vi---- -t-p-ngar-fr--k-nt-en-m-n. Eg vil ta ut pengar frå kontoen min. E- v-l t- u- p-n-a- f-å k-n-o-n m-n- ------------------------------------ Eg vil ta ut pengar frå kontoen min. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. Eg --- -jern- ha--i------uts-rift. Eg vil gjerne ha ei kontoutskrift. E- v-l g-e-n- h- e- k-n-o-t-k-i-t- ---------------------------------- Eg vil gjerne ha ei kontoutskrift. 0
Želim unovčiti putnički ček. Eg -il lø-s- -n--e-n ---------k. Eg vil løyse inn ein reisesjekk. E- v-l l-y-e i-n e-n r-i-e-j-k-. -------------------------------- Eg vil løyse inn ein reisesjekk. 0
Kolike su pristojbe? K---m-k---ge-----r -et? Kor mykje gebyr er det? K-r m-k-e g-b-r e- d-t- ----------------------- Kor mykje gebyr er det? 0
Gdje moram potpisati? K-ar-s--l-eg --r----un--r? Kvar skal eg skrive under? K-a- s-a- e- s-r-v- u-d-r- -------------------------- Kvar skal eg skrive under? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. Eg v--t-r--i-ov-rfør-----rå Tys---n-. Eg ventar ei overføring frå Tyskland. E- v-n-a- e- o-e-f-r-n- f-å T-s-l-n-. ------------------------------------- Eg ventar ei overføring frå Tyskland. 0
Tu je moj broj računa. He--er-k----n-mm-----mitt. Her er kontonummeret mitt. H-r e- k-n-o-u-m-r-t m-t-. -------------------------- Her er kontonummeret mitt. 0
Je li novac stigao? E--p-n-ane ko----f--m? Er pengane komne fram? E- p-n-a-e k-m-e f-a-? ---------------------- Er pengane komne fram? 0
Želim promijeniti ovaj novac. E----l-g-er-e --ksl- -ess- pe---n-. Eg vil gjerne veksle desse pengane. E- v-l g-e-n- v-k-l- d-s-e p-n-a-e- ----------------------------------- Eg vil gjerne veksle desse pengane. 0
Trebam američke dolare. E- --e-- amerika-s-- d-l-a-. Eg treng amerikanske dollar. E- t-e-g a-e-i-a-s-e d-l-a-. ---------------------------- Eg treng amerikanske dollar. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Ka- -g--- det i s-- s-t--r? Kan eg få det i små setlar? K-n e- f- d-t i s-å s-t-a-? --------------------------- Kan eg få det i små setlar? 0
Postoji li ovdje bankomat? F-n-t -et-------nib--- --r? Finst det ein minibank her? F-n-t d-t e-n m-n-b-n- h-r- --------------------------- Finst det ein minibank her? 0
Koliko se novca može podići? K-- -y-j--p--gar-----e------t? Kor mykje pengar kan eg ta ut? K-r m-k-e p-n-a- k-n e- t- u-? ------------------------------ Kor mykje pengar kan eg ta ut? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Kv- -red--tk---------- bruke? Kva kredittkort kan eg bruke? K-a k-e-i-t-o-t k-n e- b-u-e- ----------------------------- Kva kredittkort kan eg bruke? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...