Zbirka izraza

hr Sport   »   eo Sporto

49 [četrdeset i devet]

Sport

Sport

49 [kvardek naŭ]

Sporto

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Baviš li se sportom? Ĉu -i-sp---as? Ĉ- v- s------- Ĉ- v- s-o-t-s- -------------- Ĉu vi sportas? 0
Da, moram se kretati. Je---mi -e--s i-m -k-e---. J--- m- d---- i-- e------- J-s- m- d-v-s i-m e-z-r-i- -------------------------- Jes, mi devas iom ekzerci. 0
Idem u jedno sportsko udruženje. M- --tas sp-rtklub-n-. M- e---- s------------ M- e-t-s s-o-t-l-b-n-. ---------------------- Mi estas sportklubano. 0
Igramo nogomet. N--fu--a---. N- f-------- N- f-t-a-a-. ------------ Ni futbalas. 0
Ponekad plivamo. Ni -oje---ĝ-s. N- f--- n----- N- f-j- n-ĝ-s- -------------- Ni foje naĝas. 0
Ili vozimo bicikl. A---i--i--kl-s. A- n- b-------- A- n- b-c-k-a-. --------------- Aŭ ni biciklas. 0
U našem gradu ima nogometni stadion. E-t-- --tb--st--io-o -----a ----. E---- f------------- e- n-- u---- E-t-s f-t-a-s-a-i-n- e- n-a u-b-. --------------------------------- Estas futbalstadiono en nia urbo. 0
Ima također i bazen sa saunom. Ank-ŭ-es-as-naĝ-jo-ku- -a-ne--. A---- e---- n----- k-- s------- A-k-ŭ e-t-s n-ĝ-j- k-n s-ŭ-e-o- ------------------------------- Ankaŭ estas naĝejo kun saŭnejo. 0
I ima teren za golf. Ka- ----s----f-j-. K-- e---- g------- K-j e-t-s g-l-e-o- ------------------ Kaj estas golfejo. 0
Što ima na televiziji? Kio-e--a---n----te--v-d-? K-- e---- e- l- t-------- K-o e-t-s e- l- t-l-v-d-? ------------------------- Kio estas en la televido? 0
Upravo traje nogometna utakmica. Nu--e-ta--f----la -ud-. N-- e---- f------ l---- N-n e-t-s f-t-a-a l-d-. ----------------------- Nun estas futbala ludo. 0
Njemačka momčad igra protiv engleske. L- g--ma-- -ea----ud-s-k-ntr-ŭ -------a. L- g------ t---- l---- k------ l- a----- L- g-r-a-a t-a-o l-d-s k-n-r-ŭ l- a-g-a- ---------------------------------------- La germana teamo ludas kontraŭ la angla. 0
Tko će pobijediti? Kiu--st-- ---k-n-a? K-- e---- v-------- K-u e-t-s v-n-a-t-? ------------------- Kiu estas venkanta? 0
Nemam pojma. Mi-tut---- -ci-s pr--ti-. M- t--- n- s---- p-- t--- M- t-t- n- s-i-s p-i t-o- ------------------------- Mi tute ne scias pri tio. 0
Trenutno je neriješeno. Nu- --a-r--ultas. N-- e------------ N-n e-a-r-z-l-a-. ----------------- Nun egalrezultas. 0
Sudac je iz Belgije. L- ----u--st- ---a- -- --lg--o. L- l--------- v---- e- B------- L- l-d-u-i-t- v-n-s e- B-l-u-o- ------------------------------- La ludjuĝisto venas el Belgujo. 0
Sada se izvodi jedanaesterac. Nu- -stas-penal-. N-- e---- p------ N-n e-t-s p-n-l-. ----------------- Nun estas penalo. 0
Gol! Jedan prema nula! G---n! --u j- ----! G----- U-- j- n---- G-l-n- U-u j- n-l-! ------------------- Golon! Unu je nulo! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Preživljavaju samo snažne riječi!

Rijetko korištene riječi se češće mijenjaju od često korištenih. To može biti zbog zakona evolucije. Učestali geni se rjeđe mijenjaju kroz vrijeme. Njihov oblik je stabilniji. Isto vrijedi i i za riječi! U jednoj studiji su ispitivani engleski glagoli. Pritom se usporedio današnji oblik glagola sa starim. U engleskom jeziku je deset najučestalijih glagola nepravilno. Većina ostalih glagola je pravilna. U srednjem vijeku je većina glagola još uvijek bila nepravilna. Rijetki nepravilni glagoli su postali pravilni. Engleski jezik će za 300 godina jedva imati nepravilne glagole. Druge studije pokazuju da se jezici selektiraju poput gena. Istraživači su usporedili učestale riječi iz različitih jezika. Pritom su izabrali slične i istoznačne riječi. Primjer takvih riječi su: water, Wasser, vatten . Te riječi imaju isti korijen, pa su stoga slične. Budući da su to važne riječi, koriste se često u svakom jeziku. Na taj način su mogle zadržati svoj oblik i sličnost do dan-danas. Manje važne riječi se mijenjaju puno brže. Odnosno, zamjenjuju ih druge riječi. Tako se razlikuju rijetke riječi u različitim jezicima. Još nije savim jasno zašto se rijetko korištene riječi mijenjaju. Moguće je da se često krivo koriste ili izgovaraju. To je zbog toga jer ih govornici nisu dobro poznavali. No može biti i zbog toga što važne riječi uvijek moraju ostati iste. Jer ih je samo na taj način uvijek moguće ispravno razumjeti. A riječi su tu da ih se razumije...
Dali si znao?
Ukrajinski spada u istočnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s ruskim i bjeloruskim. Više od 40 milijuna ljudi govori ukrajinski. Poslije ruskog i poljskog, to je slavenski jezik s najvećim brojem govornika. Ukrajinski se razvio krajem 18. stoljeća iz narodnog jezika. Tada je nastao poseban književni jezik a time i posebna književnost. Danas ima puno ukrajinskih dijalekata koji se dijele u tri glavneskupine. Jezički fond, struktura rečenice i izgovor veoma liče drugim slavenskim jezicima. To je zbog toga što su se slavenski jezici relativno kasno međusobno počeli razvijati neovisno jedan od drugog. Zbog geografskog položaja Ukrajina ima puno poljskih i ruskih utjecaja. Gramatika poznaje sedam padeža. S ukrajinskim pridjevima mogu se dobro objasniti odnosi prema osobama ili stvarima. Ovisno od odabranog oblika govornik može pokazati svoj emocionalni stav. Još jedna karakteristika ukrajinskog je izuzetna melodičnost. Tko voli jezike koji zvuče kao glazba, treba učiti ukrajinski!