Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   eo Is-tempo 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [okdek du]

Is-tempo 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Ĉ- -- de--s--o---a-bu-anc--? Ĉ- v- d---- v--- a---------- Ĉ- v- d-v-s v-k- a-b-l-n-o-? ---------------------------- Ĉu vi devis voki ambulancon? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Ĉ- vi -ev-- vo-- k-ra--st--? Ĉ- v- d---- v--- k---------- Ĉ- v- d-v-s v-k- k-r-c-s-o-? ---------------------------- Ĉu vi devis voki kuraciston? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Ĉ- -i--evis--o-i la-p-li---? Ĉ- v- d---- v--- l- p------- Ĉ- v- d-v-s v-k- l- p-l-c-n- ---------------------------- Ĉu vi devis voki la policon? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ĉ- vi-h-vas-l-----efonnum--o-?--- -use-h-v-- -in. Ĉ- v- h---- l- t-------------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- t-l-f-n-u-e-o-? M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- ------------------------------------------------- Ĉu vi havas la telefonnumeron? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ĉu--i --v-- l--a-re-on?--i --se--avis ĝ--. Ĉ- v- h---- l- a------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- a-r-s-n- M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- ------------------------------------------ Ĉu vi havas la adreson? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ĉu vi---v---l--u-boma--n--M--ĵ-s-----is-ĝ--. Ĉ- v- h---- l- u--------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- u-b-m-p-n- M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- -------------------------------------------- Ĉu vi havas la urbomapon? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Ĉu------n-- aku-a--?-L--n---ovi- ---------ate. Ĉ- l- v---- a------- L- n- p---- v--- a------- Ĉ- l- v-n-s a-u-a-e- L- n- p-v-s v-n- a-u-a-e- ---------------------------------------------- Ĉu li venis akurate? Li ne povis veni akurate. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Ĉu--i-----is--a------- -i ne-p-vi--tro-i l--vojon. Ĉ- l- t----- l- v----- L- n- p---- t---- l- v----- Ĉ- l- t-o-i- l- v-j-n- L- n- p-v-s t-o-i l- v-j-n- -------------------------------------------------- Ĉu li trovis la vojon? Li ne povis trovi la vojon. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Ĉ--li -o----n---v-n?-Li--e -ov-----mpr--i-min. Ĉ- l- k-------- v--- L- n- p---- k------- m--- Ĉ- l- k-m-r-n-s v-n- L- n- p-v-s k-m-r-n- m-n- ---------------------------------------------- Ĉu li komprenis vin? Li ne povis kompreni min. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Ki---vi n--povi--v--- -k----e? K--- v- n- p---- v--- a------- K-a- v- n- p-v-s v-n- a-u-a-e- ------------------------------ Kial vi ne povis veni akurate? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Kia- v- n---o-----r-vi-la-v-j-n? K--- v- n- p---- t---- l- v----- K-a- v- n- p-v-s t-o-i l- v-j-n- -------------------------------- Kial vi ne povis trovi la vojon? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Kia- -- ne-povi- -omp---i--i-? K--- v- n- p---- k------- l--- K-a- v- n- p-v-s k-m-r-n- l-n- ------------------------------ Kial vi ne povis kompreni lin? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Mi--e povis v-ni --ur-te--ar n-niu buso-------i-. M- n- p---- v--- a------ ĉ-- n---- b--- t-------- M- n- p-v-s v-n- a-u-a-e ĉ-r n-n-u b-s- t-a-i-i-. ------------------------------------------------- Mi ne povis veni akurate ĉar neniu buso trafikis. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Mi -e tro-i---a--oj-n-ĉ-r--i--e-hav-- urbo--p--. M- n- t----- l- v---- ĉ-- m- n- h---- u--------- M- n- t-o-i- l- v-j-n ĉ-r m- n- h-v-s u-b-m-p-n- ------------------------------------------------ Mi ne trovis la vojon ĉar mi ne havis urbomapon. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Mi -----vi- ko-------l-n-ĉar -a muz--- e-ti- t-- --ŭ-a. M- n- p---- k------- l-- ĉ-- l- m----- e---- t-- l----- M- n- p-v-s k-m-r-n- l-n ĉ-r l- m-z-k- e-t-s t-o l-ŭ-a- ------------------------------------------------------- Mi ne povis kompreni lin ĉar la muziko estis tro laŭta. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Mi -evi--p-e-i t-k-ion. M- d---- p---- t------- M- d-v-s p-e-i t-k-i-n- ----------------------- Mi devis preni taksion. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Mi -ev------t---r-om----. M- d---- a---- u--------- M- d-v-s a-e-i u-b-m-p-n- ------------------------- Mi devis aĉeti urbomapon. 0
Morao / morala sam isključiti radio. M---evis ma-ŝal-i la -ad--i-ev---n. M- d---- m------- l- r------------- M- d-v-s m-l-a-t- l- r-d-r-c-v-l-n- ----------------------------------- Mi devis malŝalti la radiricevilon. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!