Zbirka izraza

Sport   »   Спорт

49 [četrdeset i devet]

Sport

Sport

49 [четрдесет и девет]

49 [četrdeset i devet]

+

Спорт

[Sport]

+

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   

hrvatski srpski igra Više
Baviš li se sportom? Ба--- л- с- с------? Бавиш ли се спортом? 0
Ba--- l- s- s------? Baviš li se sportom? 		+
Da, moram se kretati. Да- м---- с- к------. Да, морам се кретати. 0
Da- m---- s- k------. Da, moram se kretati. 		+
Idem u jedno sportsko udruženje. Ид-- у ј---- с------- у-------. Идем у једно спортско удружење. 0
Id-- u j---- s------- u--------. Idem u jedno sportsko udruženje. 		+
     
Igramo nogomet. Ми и----- ф-----. Ми играмо фудбал. 0
Mi i----- f-----. Mi igramo fudbal. 		+
Ponekad plivamo. По----- п------. Понекад пливамо. 0
Po----- p------. Ponekad plivamo. 		+
Ili vozimo bicikl. Ил- в----- б-----. Или возимо бицикл. 0
Il- v----- b-----. Ili vozimo bicikl. 		+
     
U našem gradu ima nogometni stadion. У н---- г---- и-- ф-------- с------. У нашем граду има фудбалски стадион. 0
U n---- g---- i-- f-------- s------. U našem gradu ima fudbalski stadion. 		+
Ima također i bazen sa saunom. Им- т----- и б---- с- с-----. Има такође и базен са сауном. 0
Im- t----- i b---- s- s-----. Ima takođe i bazen sa saunom. 		+
I ima teren za golf. И и-- т---- з- г---. И има терен за голф. 0
I i-- t---- z- g---. I ima teren za golf. 		+
     
Što ima na televiziji? Шт- и-- н- т---------? Шта има на телевизији? 0
Št- i-- n- t---------? Šta ima na televiziji? 		+
Upravo traje nogometna utakmica. Уп---- т---- ф-------- у-------. Управо траје фудбалска утакмица. 0
Up---- t---- f-------- u-------. Upravo traje fudbalska utakmica. 		+
Njemačka momčad igra protiv engleske. Не----- т-- и--- п----- е--------. Немачки тим игра против енглеског. 0
Ne----- t-- i--- p----- e--------. Nemački tim igra protiv engleskog. 		+
     
Tko će pobijediti? Ко ћ- п-------? Ко ће победити? 0
Ko c-- p-------? Ko će pobediti? 		+
Nemam pojma. Не--- п----. Немам појма. 0
Ne--- p----. Nemam pojma. 		+
Trenutno je neriješeno. Тр------ ј- н-------. Тренутно је нерешено. 0
Tr------ j- n-------. Trenutno je nerešeno. 		+
     
Sudac je iz Belgije. Су---- ј- и- Б------. Судија је из Белгије. 0
Su---- j- i- B------. Sudija je iz Belgije. 		+
Sada se izvodi jedanaesterac. Са-- с- и----- ј------------. Сада се изводи једанаестерац. 0
Sa-- s- i----- j------------. Sada se izvodi jedanaesterac. 		+
Gol! Jedan prema nula! Го- Ј---- п---- н---! Го! Један према нула! 0
Go- J---- p---- n---! Go! Jedan prema nula! 		+
     

preuzimanje datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Preživljavaju samo snažne riječi!

Rijetko korištene riječi se češće mijenjaju od često korištenih. To može biti zbog zakona evolucije. Učestali geni se rjeđe mijenjaju kroz vrijeme. Njihov oblik je stabilniji. Isto vrijedi i i za riječi! U jednoj studiji su ispitivani engleski glagoli. Pritom se usporedio današnji oblik glagola sa starim. U engleskom jeziku je deset najučestalijih glagola nepravilno. Većina ostalih glagola je pravilna. U srednjem vijeku je većina glagola još uvijek bila nepravilna. Rijetki nepravilni glagoli su postali pravilni. Engleski jezik će za 300 godina jedva imati nepravilne glagole. Druge studije pokazuju da se jezici selektiraju poput gena. Istraživači su usporedili učestale riječi iz različitih jezika. Pritom su izabrali slične i istoznačne riječi. Primjer takvih riječi su: water, Wasser, vatten . Te riječi imaju isti korijen, pa su stoga slične. Budući da su to važne riječi, koriste se često u svakom jeziku. Na taj način su mogle zadržati svoj oblik i sličnost do dan-danas. Manje važne riječi se mijenjaju puno brže. Odnosno, zamjenjuju ih druge riječi. Tako se razlikuju rijetke riječi u različitim jezicima. Još nije savim jasno zašto se rijetko korištene riječi mijenjaju. Moguće je da se često krivo koriste ili izgovaraju. To je zbog toga jer ih govornici nisu dobro poznavali. No može biti i zbog toga što važne riječi uvijek moraju ostati iste. Jer ih je samo na taj način uvijek moguće ispravno razumjeti. A riječi su tu da ih se razumije...
Da li ste znali?
Ukrajinski spada u istočnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s ruskim i bjeloruskim. Više od 40 milijuna ljudi govori ukrajinski. Poslije ruskog i poljskog, to je slavenski jezik s najvećim brojem govornika. Ukrajinski se razvio krajem 18. stoljeća iz narodnog jezika. Tada je nastao poseban književni jezik a time i posebna književnost. Danas ima puno ukrajinskih dijalekata koji se dijele u tri glavneskupine. Jezički fond, struktura rečenice i izgovor veoma liče drugim slavenskim jezicima. To je zbog toga što su se slavenski jezici relativno kasno međusobno počeli razvijati neovisno jedan od drugog. Zbog geografskog položaja Ukrajina ima puno poljskih i ruskih utjecaja. Gramatika poznaje sedam padeža. S ukrajinskim pridjevima mogu se dobro objasniti odnosi prema osobama ili stvarima. Ovisno od odabranog oblika govornik može pokazati svoj emocionalni stav. Još jedna karakteristika ukrajinskog je izuzetna melodičnost. Tko voli jezike koji zvuče kao glazba, treba učiti ukrajinski!