Zbirka izraza

hr nešto morati   »   eo devi fari ion

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [sepdek du]

devi fari ion

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
morati de-i d--- d-v- ---- devi 0
Moram poslati pismo. M---e-a--s-n-i--a-l---r-n. M- d---- s---- l- l------- M- d-v-s s-n-i l- l-t-r-n- -------------------------- Mi devas sendi la leteron. 0
Moram platiti hotel. M- d-vas p-g--la h--el--. M- d---- p--- l- h------- M- d-v-s p-g- l- h-t-l-n- ------------------------- Mi devas pagi la hotelon. 0
Moraš rano ustati. Vi ----- f-ue-el-i----. V- d---- f--- e-------- V- d-v-s f-u- e-l-t-ĝ-. ----------------------- Vi devas frue ellitiĝi. 0
Moraš puno raditi. V--d-va- mul-e ---o--. V- d---- m---- l------ V- d-v-s m-l-e l-b-r-. ---------------------- Vi devas multe labori. 0
Moraš biti točan / točna. Vi-d-------t--a-----a. V- d---- e--- a------- V- d-v-s e-t- a-u-a-a- ---------------------- Vi devas esti akurata. 0
On mora napuniti rezervoar. Li ------pl-ni-- -a be-zin-jon. L- d---- p------ l- b---------- L- d-v-s p-e-i-i l- b-n-i-u-o-. ------------------------------- Li devas plenigi la benzinujon. 0
On mora popraviti auto. Li------ -ipa-- ------on. L- d---- r----- l- a----- L- d-v-s r-p-r- l- a-t-n- ------------------------- Li devas ripari la aŭton. 0
On mora oprati auto. L- d--as--av--la aŭ---. L- d---- l--- l- a----- L- d-v-s l-v- l- a-t-n- ----------------------- Li devas lavi la aŭton. 0
Ona mora kupovati. Ŝi-de----aĉet---. Ŝ- d---- a------- Ŝ- d-v-s a-e-u-i- ----------------- Ŝi devas aĉetumi. 0
Ona mora čistiti stan. Ŝi d--a--p---gad- -a l---j-n. Ŝ- d---- p------- l- l------- Ŝ- d-v-s p-r-g-d- l- l-ĝ-j-n- ----------------------------- Ŝi devas purigadi la loĝejon. 0
Ona mora prati rublje. Ŝ- dev-- -avi--- l-v-t-ĵ--. Ŝ- d---- l--- l- l--------- Ŝ- d-v-s l-v- l- l-v-t-ĵ-n- --------------------------- Ŝi devas lavi la lavotaĵon. 0
Moramo odmah ići u školu. Ni-d-v-s ----i-i--l -a--er--j-. N- d---- t-- i-- a- l- l------- N- d-v-s t-j i-i a- l- l-r-e-o- ------------------------------- Ni devas tuj iri al la lernejo. 0
Moramo odmah ići na posao. Ni--evas t----r- a- -----bo----. N- d---- t-- i-- a- l- l-------- N- d-v-s t-j i-i a- l- l-b-r-j-. -------------------------------- Ni devas tuj iri al la laborejo. 0
Moramo odmah ići k liječniku. Ni---vas tuj---i a--la ---t-r-. N- d---- t-- i-- a- l- d------- N- d-v-s t-j i-i a- l- d-k-o-o- ------------------------------- Ni devas tuj iri al la doktoro. 0
Morate čekati autobus. V- dev-s -t--di----buson. V- d---- a----- l- b----- V- d-v-s a-e-d- l- b-s-n- ------------------------- Vi devas atendi la buson. 0
Morate čekati vlak. V--de--s a--n-- la tra-non. V- d---- a----- l- t------- V- d-v-s a-e-d- l- t-a-n-n- --------------------------- Vi devas atendi la trajnon. 0
Morate čekati taksi. V- -evas ate-di-la---ksi-n. V- d---- a----- l- t------- V- d-v-s a-e-d- l- t-k-i-n- --------------------------- Vi devas atendi la taksion. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas diljem svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevoditelji i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičnog razdvajanja. Budući da svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štoviše, nijedan narod nije živio izolirano tisućama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Znanstvenicima su ti razlozi već dulje vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti povijest jezika. Na taj se način može prepoznati što se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna što utječe na razvitak jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je povijest naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...