Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   eo rajti fari ion

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [sepdek tri]

rajti fari ion

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Smiješ li već voziti auto? Ĉ- -i--a- raj--s-sti-- -ŭ--n? Ĉu vi jam rajtas stiri aŭton? Ĉ- v- j-m r-j-a- s-i-i a-t-n- ----------------------------- Ĉu vi jam rajtas stiri aŭton? 0
Smiješ li već piti alkohol? Ĉ- -i -a- -a-tas tri-ki--l--h-lo-? Ĉu vi jam rajtas trinki alkoholon? Ĉ- v- j-m r-j-a- t-i-k- a-k-h-l-n- ---------------------------------- Ĉu vi jam rajtas trinki alkoholon? 0
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? Ĉu vi ja----jta----l- -e-ur- --ste-la-de-? Ĉu vi jam rajtas sole veturi eksterlanden? Ĉ- v- j-m r-j-a- s-l- v-t-r- e-s-e-l-n-e-? ------------------------------------------ Ĉu vi jam rajtas sole veturi eksterlanden? 0
smjeti r--ti rajti r-j-i ----- rajti 0
Smijemo li ovdje pušiti? Ĉ- n----jt-- ------i-tie? Ĉu ni rajtas fumi ĉi-tie? Ĉ- n- r-j-a- f-m- ĉ---i-? ------------------------- Ĉu ni rajtas fumi ĉi-tie? 0
Smije li se ovdje pušiti? Ĉu-oni rajta- fum--ĉ-----? Ĉu oni rajtas fumi ĉi-tie? Ĉ- o-i r-j-a- f-m- ĉ---i-? -------------------------- Ĉu oni rajtas fumi ĉi-tie? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? Ĉ- -n- -ajtas ---i-pe--k---i-k-r-o? Ĉu oni rajtas pagi per kreditkarto? Ĉ- o-i r-j-a- p-g- p-r k-e-i-k-r-o- ----------------------------------- Ĉu oni rajtas pagi per kreditkarto? 0
Smije li se platiti čekom? Ĉ- on- -a---s p-gi-per-ĉ-k-? Ĉu oni rajtas pagi per ĉeko? Ĉ- o-i r-j-a- p-g- p-r ĉ-k-? ---------------------------- Ĉu oni rajtas pagi per ĉeko? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? Ĉ- --i-rajt-- p--- --- ko--a-te? Ĉu oni rajtas pagi nur kontante? Ĉ- o-i r-j-a- p-g- n-r k-n-a-t-? -------------------------------- Ĉu oni rajtas pagi nur kontante? 0
Smijem li telefonirati? Ĉu--i -a-t---nur-t-l-----? Ĉu mi rajtas nur telefoni? Ĉ- m- r-j-a- n-r t-l-f-n-? -------------------------- Ĉu mi rajtas nur telefoni? 0
Smijem li nešto pitati? Ĉ- m- r-j-----ur-d------ i-n? Ĉu mi rajtas nur demandi ion? Ĉ- m- r-j-a- n-r d-m-n-i i-n- ----------------------------- Ĉu mi rajtas nur demandi ion? 0
Smijem li nešto reći? Ĉu--i r----s n-- -ir---o-? Ĉu mi rajtas nur diri ion? Ĉ- m- r-j-a- n-r d-r- i-n- -------------------------- Ĉu mi rajtas nur diri ion? 0
On ne smije spavati u parku. L--ne-raj--s -o--i----la -a-k-. Li ne rajtas dormi en la parko. L- n- r-j-a- d-r-i e- l- p-r-o- ------------------------------- Li ne rajtas dormi en la parko. 0
On ne smije spavati u autu. L- -e-raj--- dor---en-la -ŭ--. Li ne rajtas dormi en la aŭto. L- n- r-j-a- d-r-i e- l- a-t-. ------------------------------ Li ne rajtas dormi en la aŭto. 0
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. L- -e --j-a--d--mi-e---a-s-a--do--. Li ne rajtas dormi en la stacidomo. L- n- r-j-a- d-r-i e- l- s-a-i-o-o- ----------------------------------- Li ne rajtas dormi en la stacidomo. 0
Smijemo li sjesti? Ĉu ni--a-t-s--id-ĝi? Ĉu ni rajtas sidiĝi? Ĉ- n- r-j-a- s-d-ĝ-? -------------------- Ĉu ni rajtas sidiĝi? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? Ĉu n- raj-as-h-v---a-m--u-n? Ĉu ni rajtas havi la menuon? Ĉ- n- r-j-a- h-v- l- m-n-o-? ---------------------------- Ĉu ni rajtas havi la menuon? 0
Možemo li platiti odvojeno? Ĉ- ni-ra-tas--agi-apa-t-? Ĉu ni rajtas pagi aparte? Ĉ- n- r-j-a- p-g- a-a-t-? ------------------------- Ĉu ni rajtas pagi aparte? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!