Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   eo Is-tempo de la modalverboj 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [okdek ok]

Is-tempo de la modalverboj 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. M-a -----n---ol-s -u--u-i. Mia filo ne volis pupludi. M-a f-l- n- v-l-s p-p-u-i- -------------------------- Mia filo ne volis pupludi. 0
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. Mia f---n- -e-v---s --t--l-ud-. Mia filino ne volis futballudi. M-a f-l-n- n- v-l-s f-t-a-l-d-. ------------------------------- Mia filino ne volis futballudi. 0
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. M-a --zin- n- -o--s-ŝa----i---n---. Mia edzino ne volis ŝakludi kun mi. M-a e-z-n- n- v-l-s ŝ-k-u-i k-n m-. ----------------------------------- Mia edzino ne volis ŝakludi kun mi. 0
Moja se djeca nisu htjela šetati. M--j-g--i-oj--e v--is-pro--n-. Miaj gefiloj ne volis promeni. M-a- g-f-l-j n- v-l-s p-o-e-i- ------------------------------ Miaj gefiloj ne volis promeni. 0
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. I-- n--vo--s -r--g--l- ĉambron. Ili ne volis ordigi la ĉambron. I-i n- v-l-s o-d-g- l- ĉ-m-r-n- ------------------------------- Ili ne volis ordigi la ĉambron. 0
Oni nisu htjeli ići u krevet. I-i-ne----i---n----ĝ-. Ili ne volis enlitiĝi. I-i n- v-l-s e-l-t-ĝ-. ---------------------- Ili ne volis enlitiĝi. 0
Nije smio jesti sladoled. L- ne-raj--s --n-- gl---a---. Li ne rajtis manĝi glaciaĵon. L- n- r-j-i- m-n-i g-a-i-ĵ-n- ----------------------------- Li ne rajtis manĝi glaciaĵon. 0
Nije smio jesti čokoladu. L---e -a--------ĝ- ĉ-ko-a-o-. Li ne rajtis manĝi ĉokoladon. L- n- r-j-i- m-n-i ĉ-k-l-d-n- ----------------------------- Li ne rajtis manĝi ĉokoladon. 0
Nije smio jesti bombone. L---- ----is---nĝi-b--bo-o--. Li ne rajtis manĝi bonbonojn. L- n- r-j-i- m-n-i b-n-o-o-n- ----------------------------- Li ne rajtis manĝi bonbonojn. 0
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Mi ra-tis dez--i---n p-r--i. Mi rajtis deziri ion por mi. M- r-j-i- d-z-r- i-n p-r m-. ---------------------------- Mi rajtis deziri ion por mi. 0
Smjela sam si kupiti haljinu. M--r-j--s-aĉe-i -obo- --- -i. Mi rajtis aĉeti robon por mi. M- r-j-i- a-e-i r-b-n p-r m-. ----------------------------- Mi rajtis aĉeti robon por mi. 0
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. M---ajti--pren---rali--n-p-- --. Mi rajtis preni pralinon por mi. M- r-j-i- p-e-i p-a-i-o- p-r m-. -------------------------------- Mi rajtis preni pralinon por mi. 0
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? Ĉu-v- ra-ti--f--i -n -a ---a-il-? Ĉu vi rajtis fumi en la aviadilo? Ĉ- v- r-j-i- f-m- e- l- a-i-d-l-? --------------------------------- Ĉu vi rajtis fumi en la aviadilo? 0
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? Ĉ- -i-----is t------bie------ -a --spit-l-? Ĉu vi rajtis trinki bieron en la hospitalo? Ĉ- v- r-j-i- t-i-k- b-e-o- e- l- h-s-i-a-o- ------------------------------------------- Ĉu vi rajtis trinki bieron en la hospitalo? 0
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Ĉu v--ra-ti- kun--eni--a h----n-en----h-telon? Ĉu vi rajtis kunpreni la hundon en la hotelon? Ĉ- v- r-j-i- k-n-r-n- l- h-n-o- e- l- h-t-l-n- ---------------------------------------------- Ĉu vi rajtis kunpreni la hundon en la hotelon? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. D---la--erioj--a inf-n-- r--tis --nge--e-ti --ste-e. Dum la ferioj la infanoj rajtis longe resti ekstere. D-m l- f-r-o- l- i-f-n-j r-j-i- l-n-e r-s-i e-s-e-e- ---------------------------------------------------- Dum la ferioj la infanoj rajtis longe resti ekstere. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. Il- -a-t-------- -udi ---l- k--t-. Ili rajtis longe ludi en la korto. I-i r-j-i- l-n-e l-d- e- l- k-r-o- ---------------------------------- Ili rajtis longe ludi en la korto. 0
Smjela su dugo ostati budna. I-- -------l---e---s-i ve-a-. Ili rajtis longe resti vekaj. I-i r-j-i- l-n-e r-s-i v-k-j- ----------------------------- Ili rajtis longe resti vekaj. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...