Zbirka izraza

hr Sport   »   lv Sports

49 [četrdeset i devet]

Sport

Sport

49 [četrdesmit deviņi]

Sports

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Baviš li se sportom? Vai-tu -oda---jie- ar sportu? V-- t- n---------- a- s------ V-i t- n-d-r-o-i-s a- s-o-t-? ----------------------------- Vai tu nodarbojies ar sportu? 0
Da, moram se kretati. J---m-n--- ne--e-i-šams-i--ustē----. J-- m-- i- n----------- i----------- J-, m-n i- n-p-e-i-š-m- i-k-s-ē-i-s- ------------------------------------ Jā, man ir nepieciešams izkustēties. 0
Idem u jedno sportsko udruženje. E- -p-----j- ---rt-----drīb-. E- a-------- s----- b-------- E- a-m-k-ē-u s-o-t- b-e-r-b-. ----------------------------- Es apmeklēju sporta biedrību. 0
Igramo nogomet. Mē- s--l---m -utb---. M-- s------- f------- M-s s-ē-ē-a- f-t-o-u- --------------------- Mēs spēlējam futbolu. 0
Ponekad plivamo. Daž-ei- m-- pe----. D------ m-- p------ D-ž-e-z m-s p-l-a-. ------------------- Dažreiz mēs peldam. 0
Ili vozimo bicikl. V-i a-------bra-c-m a- d--r--en-. V-- a-- m-- b------ a- d--------- V-i a-ī m-s b-a-c-m a- d-v-i-e-i- --------------------------------- Vai arī mēs braucam ar divriteni. 0
U našem gradu ima nogometni stadion. Mūsu -ils-t---r -u-b--a--t-di---. M--- p------ i- f------ s-------- M-s- p-l-ē-ā i- f-t-o-a s-a-i-n-. --------------------------------- Mūsu pilsētā ir futbola stadions. 0
Ima također i bazen sa saunom. Ir -r- --ld-a--i-s a--saun-. I- a-- p---------- a- s----- I- a-ī p-l-b-s-i-s a- s-u-u- ---------------------------- Ir arī peldbaseins ar saunu. 0
I ima teren za golf. Un-ir-arī-go--a--a---m-. U- i- a-- g---- l------- U- i- a-ī g-l-a l-u-u-s- ------------------------ Un ir arī golfa laukums. 0
Što ima na televiziji? K----d--te----z--ā? K- r--- t---------- K- r-d- t-l-v-z-j-? ------------------- Ko rāda televīzijā? 0
Upravo traje nogometna utakmica. P----i---ā-- f-t-o-a -pē-i. P------ r--- f------ s----- P-š-a-k r-d- f-t-o-a s-ē-i- --------------------------- Pašlaik rāda futbola spēli. 0
Njemačka momčad igra protiv engleske. V--i--s-kom--da-spē-ē--re-----l--i--n--as---ma--u. V------ k------ s---- p--- L------------- k------- V-c-j-s k-m-n-a s-ē-ē p-e- L-e-b-i-ā-i-a- k-m-n-u- -------------------------------------------------- Vācijas komanda spēlē pret Lielbritānijas komandu. 0
Tko će pobijediti? K---u-var? K-- u----- K-s u-v-r- ---------- Kas uzvar? 0
Nemam pojma. M-n --- ne-jaus-a-. M-- n-- n- j------- M-n n-v n- j-u-m-s- ------------------- Man nav ne jausmas. 0
Trenutno je neriješeno. Paš-a-k -- -ei--ķi---. P------ i- n---------- P-š-a-k i- n-i-š-i-t-. ---------------------- Pašlaik ir neizšķirts. 0
Sudac je iz Belgije. Tie--e--s i--no B-ļģ-ja-. T-------- i- n- B-------- T-e-n-s-s i- n- B-ļ-i-a-. ------------------------- Tiesnesis ir no Beļģijas. 0
Sada se izvodi jedanaesterac. Tagad-bū--vi---a-sm-t -e-------i-n-. T---- b-- v---------- m---- s------- T-g-d b-s v-e-p-d-m-t m-t-u s-t-e-s- ------------------------------------ Tagad būs vienpadsmit metru sitiens. 0
Gol! Jedan prema nula! V-rti! Vi-ns------n--l-! V----- V---- p--- n----- V-r-i- V-e-s p-e- n-l-i- ------------------------ Vārti! Viens pret nulli! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Preživljavaju samo snažne riječi!

Rijetko korištene riječi se češće mijenjaju od često korištenih. To može biti zbog zakona evolucije. Učestali geni se rjeđe mijenjaju kroz vrijeme. Njihov oblik je stabilniji. Isto vrijedi i i za riječi! U jednoj studiji su ispitivani engleski glagoli. Pritom se usporedio današnji oblik glagola sa starim. U engleskom jeziku je deset najučestalijih glagola nepravilno. Većina ostalih glagola je pravilna. U srednjem vijeku je većina glagola još uvijek bila nepravilna. Rijetki nepravilni glagoli su postali pravilni. Engleski jezik će za 300 godina jedva imati nepravilne glagole. Druge studije pokazuju da se jezici selektiraju poput gena. Istraživači su usporedili učestale riječi iz različitih jezika. Pritom su izabrali slične i istoznačne riječi. Primjer takvih riječi su: water, Wasser, vatten . Te riječi imaju isti korijen, pa su stoga slične. Budući da su to važne riječi, koriste se često u svakom jeziku. Na taj način su mogle zadržati svoj oblik i sličnost do dan-danas. Manje važne riječi se mijenjaju puno brže. Odnosno, zamjenjuju ih druge riječi. Tako se razlikuju rijetke riječi u različitim jezicima. Još nije savim jasno zašto se rijetko korištene riječi mijenjaju. Moguće je da se često krivo koriste ili izgovaraju. To je zbog toga jer ih govornici nisu dobro poznavali. No može biti i zbog toga što važne riječi uvijek moraju ostati iste. Jer ih je samo na taj način uvijek moguće ispravno razumjeti. A riječi su tu da ih se razumije...
Dali si znao?
Ukrajinski spada u istočnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s ruskim i bjeloruskim. Više od 40 milijuna ljudi govori ukrajinski. Poslije ruskog i poljskog, to je slavenski jezik s najvećim brojem govornika. Ukrajinski se razvio krajem 18. stoljeća iz narodnog jezika. Tada je nastao poseban književni jezik a time i posebna književnost. Danas ima puno ukrajinskih dijalekata koji se dijele u tri glavneskupine. Jezički fond, struktura rečenice i izgovor veoma liče drugim slavenskim jezicima. To je zbog toga što su se slavenski jezici relativno kasno međusobno počeli razvijati neovisno jedan od drugog. Zbog geografskog položaja Ukrajina ima puno poljskih i ruskih utjecaja. Gramatika poznaje sedam padeža. S ukrajinskim pridjevima mogu se dobro objasniti odnosi prema osobama ili stvarima. Ovisno od odabranog oblika govornik može pokazati svoj emocionalni stav. Još jedna karakteristika ukrajinskog je izuzetna melodičnost. Tko voli jezike koji zvuče kao glazba, treba učiti ukrajinski!