Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   eo Is-tempo 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [okdek tri]

Is-tempo 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
telefonirati t-lef-ni t------- t-l-f-n- -------- telefoni 0
Telefonirao / telefonirala sam. Mi--elefon-s. M- t--------- M- t-l-f-n-s- ------------- Mi telefonis. 0
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. M- t--e-on-s--a ---an tempon. M- t-------- l- t---- t------ M- t-l-f-n-s l- t-t-n t-m-o-. ----------------------------- Mi telefonis la tutan tempon. 0
pitati de--n-i d------ d-m-n-i ------- demandi 0
Pitao / pitala sam. M----m-n---. M- d-------- M- d-m-n-i-. ------------ Mi demandis. 0
Uvijek sam pitao / pitala. Mi--i-m d-ma-dis. M- ĉ--- d-------- M- ĉ-a- d-m-n-i-. ----------------- Mi ĉiam demandis. 0
ispričati ra--n-i r------ r-k-n-i ------- rakonti 0
Ispričao / ispričala sam. M- r-k-n--s. M- r-------- M- r-k-n-i-. ------------ Mi rakontis. 0
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. M- r-kon-i- -a t---n -is-o--on. M- r------- l- t---- h--------- M- r-k-n-i- l- t-t-n h-s-o-i-n- ------------------------------- Mi rakontis la tutan historion. 0
učiti s-u-i s---- s-u-i ----- studi 0
Učio / učila sam. M- st-d--. M- s------ M- s-u-i-. ---------- Mi studis. 0
Učio / učila sam cijelu večer. M- -tu-i- -- tuta---esp-r-n. M- s----- l- t---- v-------- M- s-u-i- l- t-t-n v-s-e-o-. ---------------------------- Mi studis la tutan vesperon. 0
raditi la---i l----- l-b-r- ------ labori 0
Radio / radila sam. Mi-la-or--. M- l------- M- l-b-r-s- ----------- Mi laboris. 0
Radio / radila sam cijeli dan. M- la---is--a -u-an ta---. M- l------ l- t---- t----- M- l-b-r-s l- t-t-n t-g-n- -------------------------- Mi laboris la tutan tagon. 0
jesti man-i m---- m-n-i ----- manĝi 0
Jeo / jela sam. Mi --n-is. M- m------ M- m-n-i-. ---------- Mi manĝis. 0
Pojeo / pojela sam svu hranu. Mi ma---- l--t------a-ĝo-. M- m----- l- t---- m------ M- m-n-i- l- t-t-n m-n-o-. -------------------------- Mi manĝis la tutan manĝon. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!