Рјечник

sr Лица   »   th คน

1 [један]

Лица

Лица

1 [หนึ่ง]

nèung

คน

kon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
ја ผม--- ---ั-♀ ผ__ / ดิ___ ผ-♂ / ด-ฉ-น- ------------ ผม♂ / ดิฉัน♀ 0
po-m-dì----̌n p__________ p-̌---i---h-̌- -------------- pǒm-dì-chǎn
ја и ти ผมแล- ค-ณ- - ด-ฉ--แ---ค--♀ ผ____ คุ__ / ดิ_____ คุ__ ผ-แ-ะ ค-ณ- / ด-ฉ-น-ล- ค-ณ- -------------------------- ผมและ คุณ♂ / ดิฉันและ คุณ♀ 0
po-m-l-́--oon--i----a-n--ǽ-ko-n p__________________________ p-̌---æ---o-n-d-̀-c-a-n-l-́-k-o- -------------------------------- pǒm-lǽ-koon-dì-chǎn-lǽ-koon
нас двоје เร--ั้งสอง เ_______ เ-า-ั-ง-อ- ---------- เราทั้งสอง 0
r-o---́-g-sǎwng r_____________ r-o-t-́-g-s-̌-n- ---------------- rao-táng-sǎwng
он เขา เ__ เ-า --- เขา 0
kǎo k__ k-̌- ---- kǎo
он и она เขา---ะ --อ เ__ แ__ เ__ เ-า แ-ะ เ-อ ----------- เขา และ เธอ 0
ka----æ-----̶ k_________ k-̌---æ---u-̶ ------------- kǎo-lǽ-tur̶
њих двоје เ--ท-้งส-ง เ_______ เ-า-ั-ง-อ- ---------- เขาทั้งสอง 0
ka---táng----w-g k_____________ k-̌---a-n---a-w-g ----------------- kǎo-táng-sǎwng
мушкарац ผู้ชาย ผู้___ ผ-้-า- ------ ผู้ชาย 0
p--o-ch-i p_______ p-̂---h-i --------- pôo-chai
жена ผ---ญิง ผู้___ ผ-้-ญ-ง ------- ผู้หญิง 0
p-̂o-yǐng p_______ p-̂---i-n- ---------- pôo-yǐng
дете เ-็ก เ__ เ-็- ---- เด็ก 0
d--k d__ d-̀- ---- dèk
једна породица ครอบ-ร-ว ค______ ค-อ-ค-ั- -------- ครอบครัว 0
k-â---k-ua k_________ k-a-w---r-a ----------- krâwp-krua
моја породица คร---รั- ขอ---- /-ของด-ฉ--♀ ค______ ข_____ / ข______ ค-อ-ค-ั- ข-ง-ม- / ข-ง-ิ-ั-♀ --------------------------- ครอบครัว ของผม♂ / ของดิฉัน♀ 0
k--̂w--krua-k-̌wng--o---k----g---̀--ha-n k_________________________________ k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-k-̌-n---i---h-̌- ---------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn
Моја породица је овде. ครอบค--วของผม-ยู-ท-่--่♂ - --อบ--ัวข---ิ-ั-อยู-ท-่น--♀ ค________________ / ค_________________ ค-อ-ค-ั-ข-ง-ม-ย-่-ี-น-่- / ค-อ-ค-ั-ข-ง-ิ-ั-อ-ู-ท-่-ี-♀ ------------------------------------------------------ ครอบครัวของผมอยู่ที่นี่♂ / ครอบครัวของดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
kr-̂wp---ua-kǎ-ng---------yô--tê-----e--ra-w--k-u--k-̌w-----̀--h----a---ôo--e-e-n--e k________________________________________________________________________ k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-a---o-o-t-̂---e-e-k-a-w---r-a-k-̌-n---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------------------------------------------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-à-yôo-têe-nêe-krâwp-krua-kǎwng-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ја сам овде. ผ-อย-่ท-่น--♂ /-ดิ------่-ี-นี-♀ ผ______ / ดิ_______ ผ-อ-ู-ท-่-ี-♂ / ด-ฉ-น-ย-่-ี-น-่- -------------------------------- ผมอยู่ที่นี่♂ / ดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
pǒm-a--y-̂o-t--e------dì--ha---à----o--e-e-n-̂e p______________________________________ p-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------------------- pǒm-à-yôo-têe-nêe-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ти си овде. คุณ--ู------่ คุ_____ ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
k-o--à-yô--t-------e k_________________ k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
Он је овде и она је овде. เข---ู่---นี- ♂-แ---เธอ---่-ี---่ ♀ เ______ ♂ แ__ เ______ ♀ เ-า-ย-่-ี-น-่ ♂ แ-ะ เ-อ-ย-่-ี-น-่ ♀ ----------------------------------- เขาอยู่ที่นี่ ♂ และ เธออยู่ที่นี่ ♀ 0
k--o-à-yo-o-t--e-ne---lǽ-t-r̶--̀-y-̂o--êe---̂e k_____________________________________ k-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---æ---u-̶-a---o-o-t-̂---e-e ------------------------------------------------- kǎo-à-yôo-têe-nêe-lǽ-tur̶-à-yôo-têe-nêe
Ми смо овде. เราอ-ู-ที่-ี่ เ______ เ-า-ย-่-ี-น-่ ------------- เราอยู่ที่นี่ 0
rao--̀----o--e-e--e-e r________________ r-o-a---o-o-t-̂---e-e --------------------- rao-à-yôo-têe-nêe
Ви сте овде. คุ-อย-่ท----่ คุ_____ ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
koo---̀---̂o-t-̂e-n--e k_________________ k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
Они су сви овде. พ-กเข-----น----ท----่ พ_____________ พ-ก-ข-ท-ก-น-ย-่-ี-น-่ --------------------- พวกเขาทุกคนอยู่ที่นี่ 0
p-̂-k-ka-o--o-ok--o--à-y-̂--t--e----e p______________________________ p-̂-k-k-̌---o-o---o---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------- pûak-kǎo-tóok-kon-à-yôo-têe-nêe

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!