Рјечник

sr Лица   »   th คน

1 [један]

Лица

Лица

1 [หนึ่ง]

nèung

คน

[kon]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
ја ผม- / ด----♀ ผม♂ / ดิฉัน♀ 0
p-̌m-d-̀-c--̌n po-----------n pǒm-dì-chǎn p-̌m-d-̀-c-ǎn --̌----̀----̌-
ја и ти ผม--- ค--- / ด------- ค--♀ ผมและ คุณ♂ / ดิฉันและ คุณ♀ 0
p-̌m-l-́-k----d-̀-c--̌n-l-́-k--- po-----------------------------n pǒm-lǽ-koon-dì-chǎn-lǽ-koon p-̌m-l-́-k-o--d-̀-c-ǎn-l-́-k-o- --̌----́--------̀----̌----́-----
нас двоје เร-------ง เราทั้งสอง 0
r---t-́n--s-̌w-- ra-------------g rao-táng-sǎwng r-o-t-́n--s-̌w-g ------́-----̌---
он เขา เขา 0
k-̌o ka-o kǎo k-̌o --̌-
он и она เข- แ-- เ-อ เขา และ เธอ 0
k-̌o-l-́-t--̶ ka----------̶ kǎo-lǽ-tur̶ k-̌o-l-́-t-r̶ --̌----́----̶
њих двоје เข-------ง เขาทั้งสอง 0
k-̌o-t-́n--s-̌w-- ka--------------g kǎo-táng-sǎwng k-̌o-t-́n--s-̌w-g --̌----́-----̌---
мушкарац ผู---ย ผู้ชาย 0
p-̂o-c--- po------i pôo-chai p-̂o-c-a- --̂------
жена ผู----ง ผู้หญิง 0
p-̂o-y-̌n- po-------g pôo-yǐng p-̂o-y-̌n- --̂----̌--
дете เด-ก เด็ก 0
d-̀k de-k dèk d-̀k --̀-
једна породица คร-----ว ครอบครัว 0
k--̂w--k--- kr--------a krâwp-krua k-âw--k-u- ---̂-------
моја породица คร------ ข----- / ข-------♀ ครอบครัว ของผม♂ / ของดิฉัน♀ 0
k--̂w--k----k-̌w---p-̌m-k-̌w---d-̀-c--̌n kr-------------------------------------n krâwp-krua-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn k-âw--k-u--k-̌w-g-p-̌m-k-̌w-g-d-̀-c-ǎn ---̂----------̌------̌----̌------̀----̌-
Моја породица је овде. คร---------------------- / ค-------------------------♀ ครอบครัวของผมอยู่ที่นี่♂ / ครอบครัวของดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
k--̂w--k----k-̌w---p-̌m-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e-k--̂w--k----k-̌w---d-̀-c--̌n-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e kr-------------------------------------------------------------------------------------e krâwp-krua-kǎwng-pǒm-à-yôo-têe-nêe-krâwp-krua-kǎwng-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe k-âw--k-u--k-̌w-g-p-̌m-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e-k-âw--k-u--k-̌w-g-d-̀-c-ǎn-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ---̂----------̌------̌---̀---̂----̂----̂-----̂----------̌------̀----̌---̀---̂----̂----̂-
Ја сам овде. ผม----------- / ด--------------♀ ผมอยู่ที่นี่♂ / ดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
p-̌m-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e-d-̀-c--̌n-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e po-----------------------------------------------e pǒm-à-yôo-têe-nêe-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe p-̌m-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e-d-̀-c-ǎn-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e --̌---̀---̂----̂----̂----̀----̌---̀---̂----̂----̂-
Ти си овде. คุ----------่ คุณอยู่ที่นี่ 0
k----à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ko-------------------e koon-à-yôo-têe-nêe k-o--à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ------̀---̂----̂----̂-
Он је овде и она је овде. เข----------- ♂ แ-- เ------------ ♀ เขาอยู่ที่นี่ ♂ และ เธออยู่ที่นี่ ♀ 0
k-̌o-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e-l-́-t--̶-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ka----------------------------------------------e kǎo-à-yôo-têe-nêe-lǽ-tur̶-à-yôo-têe-nêe k-̌o-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e-l-́-t-r̶-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e --̌---̀---̂----̂----̂----́----̶--̀---̂----̂----̂-
Ми смо овде. เร----------่ เราอยู่ที่นี่ 0
r---à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ra------------------e rao-à-yôo-têe-nêe r-o-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e -----̀---̂----̂----̂-
Ви сте овде. คุ----------่ คุณอยู่ที่นี่ 0
k----à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ko-------------------e koon-à-yôo-têe-nêe k-o--à-y-̂o-t-̂e-n-̂e ------̀---̂----̂----̂-
Они су сви овде. พว------------------่ พวกเขาทุกคนอยู่ที่นี่ 0
p-̂a--k-̌o-t-́o--k---à-y-̂o-t-̂e-n-̂e pu-----------------------------------e pûak-kǎo-tóok-kon-à-yôo-têe-nêe p-̂a--k-̌o-t-́o--k-n-à-y-̂o-t-̂e-n-̂e --̂-----̌----́--------̀---̂----̂----̂-

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!