Рјечник

sr нешто морати   »   th ต้อง

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [เจ็ดสิบสอง]

jèt-sìp-sǎwng

ต้อง

[dhâwng]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
морати ต--ง ต--- ต-อ- ---- ต้อง 0
dhâ-ng d------ d-a-w-g ------- dhâwng
Ја морам послати писмо. ผม-- ดิฉั- ต้อ-ส่---ห--ย ผ- / ด---- ต------------ ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-ส-ง-ด-ม-ย ------------------------ ผม / ดิฉัน ต้องส่งจดหมาย 0
po----i--c--̌n-----w-----̀--------m-̌i p------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---o-n---o-t-m-̌- -------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-sòng-jòt-mǎi
Ја морам платити хотел. ผ- /-ด-ฉ-น-ต้---่---่าโรงแรม ผ- / ด---- ต---------------- ผ- / ด-ฉ-น ต-อ-จ-า-ค-า-ร-แ-ม ---------------------------- ผม / ดิฉัน ต้องจ่ายค่าโรงแรม 0
p-̌m--ì---ǎ--dh--w---jà------r-n--r-m p--------------------------------------- p-̌---i---h-̌---h-̂-n---a-i-k-̂-r-n---æ- ---------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-dhâwng-jài-kâ-rong-ræm
Ти мораш рано устати. คุณ-้---ื่-แ-่เ-้า ค----------------- ค-ณ-้-ง-ื-น-ต-เ-้- ------------------ คุณต้องตื่นแต่เช้า 0
k-o-------n--dh--un-------h--o k----------------------------- k-o---h-̂-n---h-̀-n-d-æ---h-́- ------------------------------ koon-dhâwng-dhèun-dhæ̀-cháo
Ти мораш пуно радити. คุณต้อ---ง---นัก ค--------------- ค-ณ-้-ง-ำ-า-ห-ั- ---------------- คุณต้องทำงานหนัก 0
koon--h--wng-tam-n--n----k k------------------------- k-o---h-̂-n---a---g-n-n-̀- -------------------------- koon-dhâwng-tam-ngan-nàk
Ти мораш бити тачан / тачнa. คุณ---งตร-เ-ลา ค------------- ค-ณ-้-ง-ร-เ-ล- -------------- คุณต้องตรงเวลา 0
k-on--h-̂-ng-d--ong-way-la k------------------------- k-o---h-̂-n---h-o-g-w-y-l- -------------------------- koon-dhâwng-dhrong-way-la
Он мора напунити резервоар. เข---อ-เ-----ำมัน เ---------------- เ-า-้-ง-ต-ม-้-ม-น ----------------- เขาต้องเติมน้ำมัน 0
ka-o--hâw-g-----̶--n-́m-man k--------------------------- k-̌---h-̂-n---h-r-m-n-́---a- ---------------------------- kǎo-dhâwng-dher̶m-nám-man
Он мора поправити ауто. เ-า-้อ-ซ่--รถ เ------------ เ-า-้-ง-่-ม-ถ ------------- เขาต้องซ่อมรถ 0
k-̌o-d--̂w------wm---́t k---------------------- k-̌---h-̂-n---a-w---o-t ----------------------- kǎo-dhâwng-sâwm-rót
Он мора oпрати ауто. เขา--อ----ง-ถ เ------------ เ-า-้-ง-้-ง-ถ ------------- เขาต้องล้างรถ 0
kǎo-d----ng--a--g--ót k---------------------- k-̌---h-̂-n---a-n---o-t ----------------------- kǎo-dhâwng-láng-rót
Она мора куповати. เ-อ--อ-ซื--ของ เ------------- เ-อ-้-ง-ื-อ-อ- -------------- เธอต้องซื้อของ 0
tur--d-a-------́---a-w-g t----------------------- t-r---h-̂-n---e-u-k-̌-n- ------------------------ tur̶-dhâwng-séu-kǎwng
Она мора чистити стан. เ-อ--อ-ท--ว-มส---- -พ----้--์ เ----------------- อ--------- เ-อ-้-ง-ำ-ว-ม-ะ-า- อ-า-เ-้-ท- ----------------------------- เธอต้องทำความสะอาด อพาทเม้นท์ 0
tur̶-d-------t----wa---a--a-t-----â--me-n t----------------------------------------- t-r---h-̂-n---a---w-m-s-̀-a-t-a---a-t-m-́- ------------------------------------------ tur̶-dhâwng-tam-kwam-sà-àt-à-pât-mén
Она мора прати веш. เ--ต้--ซ-กเส--อผ้า เ----------------- เ-อ-้-ง-ั-เ-ื-อ-้- ------------------ เธอต้องซักเสื้อผ้า 0
t--̶-d--̂-n--sák--ê-----̂ t-------------------------- t-r---h-̂-n---a-k-s-̂-a-p-̂ --------------------------- tur̶-dhâwng-sák-sêua-pâ
Ми морамо одмах ићи у школу. สั-พักเ-า-้-งไ-โร-----น ส---------------------- ส-ก-ั-เ-า-้-ง-ป-ร-เ-ี-น ----------------------- สักพักเราต้องไปโรงเรียน 0
sàk-p--k-rao--hâw-g-bh---r-ng---an s----------------------------------- s-̀---a-k-r-o-d-a-w-g-b-a---o-g-r-a- ------------------------------------ sàk-pák-rao-dhâwng-bhai-rong-rian
Ми морамо одмах ићи на посао. ส---ั--รา--อ--ป----น ส------------------- ส-ก-ั-เ-า-้-ง-ป-ำ-า- -------------------- สักพักเราต้องไปทำงาน 0
sa----a-k---o-d-------b-a----m--g-n s---------------------------------- s-̀---a-k-r-o-d-a-w-g-b-a---a---g-n ----------------------------------- sàk-pák-rao-dhâwng-bhai-tam-ngan
Ми морамо одмах ићи лекару. ส-กพัก-ร---อ----า--อ ส------------------- ส-ก-ั-เ-า-้-ง-ป-า-ม- -------------------- สักพักเราต้องไปหาหมอ 0
sà----́---a--d--̂-n---h----a--m-̌w s---------------------------------- s-̀---a-k-r-o-d-a-w-g-b-a---a---a-w ----------------------------------- sàk-pák-rao-dhâwng-bhai-hǎ-mǎw
Ви морате чекати аутобус. พว-เธ---้อ-ร---เมล์ พ----- ต----------- พ-ก-ธ- ต-อ-ร-ร-เ-ล- ------------------- พวกเธอ ต้องรอรถเมล์ 0
p-̂a----r̶-dh--wn---aw----t-m-y p------------------------------ p-̂-k-t-r---h-̂-n---a---o-t-m-y ------------------------------- pûak-tur̶-dhâwng-raw-rót-may
Ви морате чекати воз. พวก--- ต้อ-ร-ร-ไฟ พ----- ต--------- พ-ก-ธ- ต-อ-ร-ร-ไ- ----------------- พวกเธอ ต้องรอรถไฟ 0
p-̂ak-t-r--dh--wn--r-----́t-f-i p------------------------------ p-̂-k-t-r---h-̂-n---a---o-t-f-i ------------------------------- pûak-tur̶-dhâwng-raw-rót-fai
Ви морате чекати такси. พว-เธอ ต้อง-อ-ถ-ท-ก-ี่ พ----- ต-------------- พ-ก-ธ- ต-อ-ร-ร-แ-็-ซ-่ ---------------------- พวกเธอ ต้องรอรถแท็กซี่ 0
pu-a--tu-̶-dhâw-----w-r-́t--ǽ--sêe p------------------------------------ p-̂-k-t-r---h-̂-n---a---o-t-t-́---e-e ------------------------------------- pûak-tur̶-dhâwng-raw-rót-tǽk-sêe

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...