Рјечник

sr Лица   »   mr लोक

1 [један]

Лица

Лица

१ [एक]

1 [Ēka]

लोक

lōka

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
ја -ी मी म- -- मी 0
-ī m_ m- -- mī
ја и ти म--आणि तू मी आ_ तू म- आ-ि त- --------- मी आणि तू 0
mī--ṇi-tū m_ ā__ t_ m- ā-i t- --------- mī āṇi tū
нас двоје आम-ही-दोघे आ__ दो_ आ-्-ी द-घ- ---------- आम्ही दोघे 0
ā----dōghē ā___ d____ ā-h- d-g-ē ---------- āmhī dōghē
он त- तो त- -- तो 0
t- t_ t- -- tō
он и она तो-आ-- -ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t- āṇ- -ī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
њих двоје ती-----ही ती दो__ त- द-घ-ह- --------- ती दोघेही 0
t------ē-ī t_ d______ t- d-g-ē-ī ---------- tī dōghēhī
мушкарац (-ो--प-र-ष (__ पु__ (-ो- प-र-ष ---------- (तो) पुरूष 0
(--)-p--ūṣa (___ p_____ (-ō- p-r-ṣ- ----------- (tō) purūṣa
жена (-ी)--्---ी (__ स्__ (-ी- स-त-र- ----------- (ती) स्त्री 0
(tī- st-ī (___ s___ (-ī- s-r- --------- (tī) strī
дете (त-----ल (__ मू_ (-े- म-ल -------- (ते) मूल 0
(-------a (___ m___ (-ē- m-l- --------- (tē) mūla
једна породица कुट--ब कु__ क-ट-ं- ------ कुटुंब 0
k---m-a k______ k-ṭ-m-a ------- kuṭumba
моја породица माझे कुटु-ब मा_ कु__ म-झ- क-ट-ं- ----------- माझे कुटुंब 0
m------uṭum-a m____ k______ m-j-ē k-ṭ-m-a ------------- mājhē kuṭumba
Моја породица је овде. म-झ- कु-ु-- इ-- ---. मा_ कु__ इ_ आ__ म-झ- क-ट-ं- इ-े आ-े- -------------------- माझे कुटुंब इथे आहे. 0
m-jh- --ṭ-mba i--ē -hē. m____ k______ i___ ā___ m-j-ē k-ṭ-m-a i-h- ā-ē- ----------------------- mājhē kuṭumba ithē āhē.
Ја сам овде. मी इ-े -हे. मी इ_ आ__ म- इ-े आ-े- ----------- मी इथे आहे. 0
M--it-- ---. M_ i___ ā___ M- i-h- ā-ē- ------------ Mī ithē āhē.
Ти си овде. तू -थ- -हेस. तू इ_ आ___ त- इ-े आ-े-. ------------ तू इथे आहेस. 0
T- ithē ā-ē--. T_ i___ ā_____ T- i-h- ā-ē-a- -------------- Tū ithē āhēsa.
Он је овде и она је овде. त--इथे-------ि--------आ--. तो इ_ आ_ आ_ ती इ_ आ__ त- इ-े आ-े आ-ि त- इ-े आ-े- -------------------------- तो इथे आहे आणि ती इथे आहे. 0
Tō-i-h- --- āṇi -ī-i-h- -hē. T_ i___ ā__ ā__ t_ i___ ā___ T- i-h- ā-ē ā-i t- i-h- ā-ē- ---------------------------- Tō ithē āhē āṇi tī ithē āhē.
Ми смо овде. आम्------ -ह-त. आ__ इ_ आ___ आ-्-ी इ-े आ-ो-. --------------- आम्ही इथे आहोत. 0
Ā-hī----ē-āh---. Ā___ i___ ā_____ Ā-h- i-h- ā-ō-a- ---------------- Āmhī ithē āhōta.
Ви сте овде. त-म--- (दोघे --सर्व- -थ---हा-. तु__ (__ / स___ इ_ आ___ त-म-ह- (-ो-े / स-्-) इ-े आ-ा-. ------------------------------ तुम्ही (दोघे / सर्व) इथे आहात. 0
Tu-hī --ō-hē/ sarva)---hē-āhā--. T____ (______ s_____ i___ ā_____ T-m-ī (-ō-h-/ s-r-a- i-h- ā-ā-a- -------------------------------- Tumhī (dōghē/ sarva) ithē āhāta.
Они су сви овде. त- ---े-इथ- आ-े-. ते स__ इ_ आ___ त- स-ळ- इ-े आ-े-. ----------------- ते सगळे इथे आहेत. 0
T--sagaḷ- it-- āhē-a. T_ s_____ i___ ā_____ T- s-g-ḷ- i-h- ā-ē-a- --------------------- Tē sagaḷē ithē āhēta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + марати (1-100) МП3 марати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!