Рјечник

sr Лица   »   fa ‫اشخاص/مردم‬

1 [један]

Лица

Лица

‫1 [یک]‬

1 [yek]

‫اشخاص/مردم‬

[ash-khâs]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
ја ‫من‬ ‫--- ‫-ن- ---- ‫من‬ 0
man m-- m-n --- man
ја и ти ‫-------‬ ‫-- و ت-- ‫-ن و ت-‬ --------- ‫من و تو‬ 0
m-n-va -o m-- v- t- m-n v- t- --------- man va to
нас двоје ‫-رد-----‬ ‫----- م-- ‫-ر-و- م-‬ ---------- ‫هردوی ما‬ 0
har doye mâ h-- d--- m- h-r d-y- m- ----------- har doye mâ
он ‫-- (مر--‬ ‫-- (----- ‫-و (-ر-)- ---------- ‫او (مرد)‬ 0
o--(mard) o- (----- o- (-a-d- --------- oo (mard)
он и она ‫-ن-مرد و--- زن‬ ‫-- م-- و آ- ز-- ‫-ن م-د و آ- ز-‬ ---------------- ‫آن مرد و آن زن‬ 0
ân m-r- va -n zan â- m--- v- â- z-- â- m-r- v- â- z-n ----------------- ân mard va ân zan
њих двоје ‫ه-دوی -ن-ا‬ ‫----- آ---- ‫-ر-و- آ-ه-‬ ------------ ‫هردوی آنها‬ 0
h-r -o------â h-- d--- â--- h-r d-y- â-h- ------------- har doye ânhâ
мушкарац ‫آ- ---‬ ‫-- م--- ‫-ن م-د- -------- ‫آن مرد‬ 0
ân--ard â- m--- â- m-r- ------- ân mard
жена ‫-ن -ن‬ ‫-- ز-- ‫-ن ز-‬ ------- ‫آن زن‬ 0
â--zan â- z-- â- z-n ------ ân zan
дете ‫-- ک-د-‬ ‫-- ک---- ‫-ن ک-د-‬ --------- ‫آن کودک‬ 0
â---u--k â- k---- â- k-d-k -------- ân kudak
једна породица ‫-- خ-نو-ده‬ ‫-- خ------- ‫-ک خ-ن-ا-ه- ------------ ‫یک خانواده‬ 0
yek-kh--e---e y-- k-------- y-k k-â-e-â-e ------------- yek khânevâde
моја породица ‫خ----ده-من‬ ‫------- م-- ‫-ا-و-د- م-‬ ------------ ‫خانواده من‬ 0
k-â-e-----e m-n k---------- m-- k-â-e-â-e-e m-n --------------- khânevâdeye man
Моја породица је овде. ‫خ--و--ه-م- ا--ج--ت-‬ ‫------- م- ا-------- ‫-ا-و-د- م- ا-ن-ا-ت-‬ --------------------- ‫خانواده من اینجاست.‬ 0
kh----âd------n-----st k---------- m-- i----- k-â-e-â-e-e m-n i-j-s- ---------------------- khânevâdeye man injâst
Ја сам овде. ‫-ن---نج---ستم.‬ ‫-- ا---- ه----- ‫-ن ا-ن-ا ه-ت-.- ---------------- ‫من اینجا هستم.‬ 0
m-- inj---a--am m-- i--- h----- m-n i-j- h-s-a- --------------- man injâ hastam
Ти си овде. ‫ت- (---) --ن-ا---- -و ---) -ی---ی-.‬ ‫-- (---- ا------ / ت- (--- ا-------- ‫-و (-ر-) ا-ن-ا-ی / ت- (-ن- ا-ن-ا-ی-‬ ------------------------------------- ‫تو (مرد) اینجایی / تو (زن) اینجایی.‬ 0
t- -n-â --s-i t- i--- h---- t- i-j- h-s-i ------------- to injâ hasti
Он је овде и она је овде. ‫-ن مرد--ی-ج-ست و--- -ن--ی-----.‬ ‫-- م-- ا------ و آ- ز- ا-------- ‫-ن م-د ا-ن-ا-ت و آ- ز- ا-ن-ا-ت-‬ --------------------------------- ‫آن مرد اینجاست و آن زن اینجاست.‬ 0
ân ---d--nj--t-v---- ----i-jâst â- m--- i----- v- â- z-- i----- â- m-r- i-j-s- v- â- z-n i-j-s- ------------------------------- ân mard injâst va ân zan injâst
Ми смо овде. ‫م--ا---ا ه--ی-.‬ ‫-- ا---- ه------ ‫-ا ا-ن-ا ه-ت-م-‬ ----------------- ‫ما اینجا هستیم.‬ 0
m--i-j- -ast-m. m- i--- h------ m- i-j- h-s-i-. --------------- mâ injâ hastim.
Ви сте овде. ‫--- -ینج---ست-د.‬ ‫--- ا---- ه------ ‫-م- ا-ن-ا ه-ت-د-‬ ------------------ ‫شما اینجا هستید.‬ 0
s-om---n-â hastid s---- i--- h----- s-o-â i-j- h-s-i- ----------------- shomâ injâ hastid
Они су сви овде. ‫ه-ه----ا---نجا -ستن--‬ ‫--- آ--- ا---- ه------ ‫-م- آ-ه- ا-ن-ا ه-ت-د-‬ ----------------------- ‫همه آنها اینجا هستند.‬ 0
h-mey- ân---i-jâ--as---d. h----- â--- i--- h------- h-m-y- â-h- i-j- h-s-a-d- ------------------------- hameye ânhâ injâ hastand.

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!