Рјечник

sr Лица   »   el Πρόσωπα

1 [један]

Лица

Лица

1 [ένα]

1 [éna]

Πρόσωπα

[Prósōpa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
ја ε-ώ εγώ ε-ώ --- εγώ 0
e-ṓ egṓ e-ṓ --- egṓ
ја и ти ε-ώ-κ-ι -σύ εγώ και εσύ ε-ώ κ-ι ε-ύ ----------- εγώ και εσύ 0
eg--k-- esý egṓ kai esý e-ṓ k-i e-ý ----------- egṓ kai esý
нас двоје εμε------δύο εμείς οι δύο ε-ε-ς ο- δ-ο ------------ εμείς οι δύο 0
em-í--oi--ýo emeís oi dýo e-e-s o- d-o ------------ emeís oi dýo
он α-τός αυτός α-τ-ς ----- αυτός 0
a-t-s autós a-t-s ----- autós
он и она α-----κ-ι --τή αυτός και αυτή α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
a-tós-k-i -u-ḗ autós kai autḗ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
њих двоје α--οί -- δύο αυτοί οι δύο α-τ-ί ο- δ-ο ------------ αυτοί οι δύο 0
a-to- -- --o autoí oi dýo a-t-í o- d-o ------------ autoí oi dýo
мушкарац ο -νδ-ας ο άνδρας ο ά-δ-α- -------- ο άνδρας 0
o á-d-as o ándras o á-d-a- -------- o ándras
жена η----αί-α η γυναίκα η γ-ν-ί-α --------- η γυναίκα 0
ē-g--aíka ē gynaíka ē g-n-í-a --------- ē gynaíka
дете το-----ί το παιδί τ- π-ι-ί -------- το παιδί 0
to--ai-í to paidí t- p-i-í -------- to paidí
једна породица μ-α -ι-ογ-νεια μία οικογένεια μ-α ο-κ-γ-ν-ι- -------------- μία οικογένεια 0
mí----k---neia mía oikogéneia m-a o-k-g-n-i- -------------- mía oikogéneia
моја породица η--ικ-γ-νειά μ-υ η οικογένειά μου η ο-κ-γ-ν-ι- μ-υ ---------------- η οικογένειά μου 0
ē oi-o--ne---mou ē oikogéneiá mou ē o-k-g-n-i- m-u ---------------- ē oikogéneiá mou
Моја породица је овде. Η ---ογ------μο--ε---- εδώ. Η οικογένειά μου είναι εδώ. Η ο-κ-γ-ν-ι- μ-υ ε-ν-ι ε-ώ- --------------------------- Η οικογένειά μου είναι εδώ. 0
Ē --ko-é-e----o---ína- edṓ. Ē oikogéneiá mou eínai edṓ. Ē o-k-g-n-i- m-u e-n-i e-ṓ- --------------------------- Ē oikogéneiá mou eínai edṓ.
Ја сам овде. Εγώ --μα---δ-. Εγώ είμαι εδώ. Ε-ώ ε-μ-ι ε-ώ- -------------- Εγώ είμαι εδώ. 0
E-ṓ eíma- ---. Egṓ eímai edṓ. E-ṓ e-m-i e-ṓ- -------------- Egṓ eímai edṓ.
Ти си овде. Ε-- ---αι-εδ-. Εσύ είσαι εδώ. Ε-ύ ε-σ-ι ε-ώ- -------------- Εσύ είσαι εδώ. 0
E-ý eí-a- -d-. Esý eísai edṓ. E-ý e-s-i e-ṓ- -------------- Esý eísai edṓ.
Он је овде и она је овде. Αυ--ς -ί--ι ε-ώ-κ-ι----ή είνα- -δώ. Αυτός είναι εδώ και αυτή είναι εδώ. Α-τ-ς ε-ν-ι ε-ώ κ-ι α-τ- ε-ν-ι ε-ώ- ----------------------------------- Αυτός είναι εδώ και αυτή είναι εδώ. 0
Au-ó----n-i e-- -----utḗ-----i ---. Autós eínai edṓ kai autḗ eínai edṓ. A-t-s e-n-i e-ṓ k-i a-t- e-n-i e-ṓ- ----------------------------------- Autós eínai edṓ kai autḗ eínai edṓ.
Ми смо овде. Εμε-ς--ί--σ-ε εδώ. Εμείς είμαστε εδώ. Ε-ε-ς ε-μ-σ-ε ε-ώ- ------------------ Εμείς είμαστε εδώ. 0
E---s --m-s---ed-. Emeís eímaste edṓ. E-e-s e-m-s-e e-ṓ- ------------------ Emeís eímaste edṓ.
Ви сте овде. Ε--ί- εί----εδ-. Εσείς είστε εδώ. Ε-ε-ς ε-σ-ε ε-ώ- ---------------- Εσείς είστε εδώ. 0
E--í--e-s-e----. Eseís eíste edṓ. E-e-s e-s-e e-ṓ- ---------------- Eseís eíste edṓ.
Они су сви овде. Ε--αι όλ-ι εδ-. Είναι όλοι εδώ. Ε-ν-ι ό-ο- ε-ώ- --------------- Είναι όλοι εδώ. 0
E--a--ó-oi-ed-. Eínai óloi edṓ. E-n-i ó-o- e-ṓ- --------------- Eínai óloi edṓ.

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!