Рјечник

sr Прошлост 3   »   th อดีตกาล 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [แปดสิบสาม]

bhæ̀t-sìp-sǎm

อดีตกาล 3

[à-dèet-dhà-gan]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
телефонирати โท-----์ โทรศัพท์ 0
t---r-́-s-̀p to---------p toh-rá-sàp t-h-r-́-s-̀p ------́---̀-
Ја сам телефонирао / телефонирала. ผม / ด---- โ----------ว ผม / ดิฉัน โทรศัพท์แล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-t---s-̀p-l-́o po-------------------------o pǒm-dì-chǎn-ton-sàp-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-t-n-s-̀p-l-́o --̌----̀----̌--------̀----́-
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ผม / ด---- ไ--------------------------า ผม / ดิฉัน ได้โทรศัพท์ตลอดเวลาที่ผ่านมา 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-d-̂i-t---s-̀p-d---̀w--w---l--t-̂e-p-̀n-m- po-----------------------------------------------------a pǒm-dì-chǎn-dâi-ton-sàp-dhlàwt-way-la-têe-pàn-ma p-̌m-d-̀-c-ǎn-d-̂i-t-n-s-̀p-d-l-̀w--w-y-l--t-̂e-p-̀n-m- --̌----̀----̌----̂--------̀------̀------------̂----̀----
питати ถาม ถาม 0
t-̌m ta-m tǎm t-̌m --̌-
Ја сам питао / питала. ผม / ด---- ถ-----ว ผม / ดิฉัน ถามแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-t-̌m-l-́o po---------------------o pǒm-dì-chǎn-tǎm-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-t-̌m-l-́o --̌----̀----̌----̌----́-
Ја сам увек питао / питала. ผม / ด---- ไ--------อ ผม / ดิฉัน ได้ถามเสมอ 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-d-̂i-t-̌m-s-̌y-m-- po------------------------------w pǒm-dì-chǎn-dâi-tǎm-sǎy-maw p-̌m-d-̀-c-ǎn-d-̂i-t-̌m-s-̌y-m-w --̌----̀----̌----̂----̌----̌-----
испричати เล-า เล่า 0
l-̂o la-o lâo l-̂o --̂-
Ја сам испричао / испричала. ผม / ด---- เ------ว ผม / ดิฉัน เล่าแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-l-̂o-l-́o po---------------------o pǒm-dì-chǎn-lâo-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-l-̂o-l-́o --̌----̀----̌----̂----́-
Ја сам испричао / испричала целу причу. ผม / ด---------------------------ว ผม / ดิฉันได้เล่าเรื่องทั้งหมดแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-d-̂i-l-̂o-r-̂u----t-́n--m-̀t-l-́o po---------------------------------------------o pǒm-dì-chǎn-dâi-lâo-rêuang-táng-mòt-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-d-̂i-l-̂o-r-̂u-n--t-́n--m-̀t-l-́o --̌----̀----̌----̂----̂----̂-------́-----̀----́-
учити เร--น เรียน 0
r--- ri-n rian r-a- ----
Ја сам учио / учила. ผม / ด---- เ-------ว ผม / ดิฉัน เรียนแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-r----l-́o po---------------------o pǒm-dì-chǎn-rian-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-r-a--l-́o --̌----̀----̌---------́-
Ја сам учио / учила цело вече. ผม / ด---- เ-----------------ย ผม / ดิฉัน เรียนตลอดทั้งค่ำเลย 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-r----d---̀w--t-́n--k-̂m-l--- po----------------------------------------y pǒm-dì-chǎn-rian-dhlàwt-táng-kâm-luнy p-̌m-d-̀-c-ǎn-r-a--d-l-̀w--t-́n--k-̂m-l-н- --̌----̀----̌-----------̀-----́-----̂------
радити ทำ--น ทำงาน 0
t---n--- ta-----n tam-ngan t-m-n-a- --------
Ја сам радио / радила. ผม / ด---- ท-------ว ผม / ดิฉัน ทำงานแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-t---n----l-́o po-------------------------o pǒm-dì-chǎn-tam-ngan-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-t-m-n-a--l-́o --̌----̀----̌-------------́-
Ја сам радио / радила цели дан. ผม / ด---- ท-------------ย ผม / ดิฉัน ทำงานทั้งวันเลย 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-t---n----t-́n--w---l--- po-----------------------------------y pǒm-dì-chǎn-tam-ngan-táng-wan-luнy p-̌m-d-̀-c-ǎn-t-m-n-a--t-́n--w-n-l-н- --̌----̀----̌-------------́-----------
јести รั------- / ท-น รับประทาน / ทาน 0
r-́p-b---̀-t---t-- ra---------------n ráp-bhrà-tan-tan r-́p-b-r-̀-t-n-t-n --́------̀--------
Ја сам јео / јела. ผม / ด---- ท-----ว ผม / ดิฉัน ทานแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-t---l-́o po--------------------o pǒm-dì-chǎn-tan-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-t-n-l-́o --̌----̀----̌--------́-
Ја сам појео / појела сву храну. ผม / ด---- ท-----------------ว ผม / ดิฉัน ทานอาหารทั้งหมดแล้ว 0
p-̌m-d-̀-c--̌n-t---a-h-̌n-t-́n--m-̀t-l-́o po--------------------------------------o pǒm-dì-chǎn-tan-a-hǎn-táng-mòt-lǽo p-̌m-d-̀-c-ǎn-t-n-a-h-̌n-t-́n--m-̀t-l-́o --̌----̀----̌----------̌----́-----̀----́-

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.