Рјечник

sr Лица   »   hy անձեր (անձինք)

1 [један]

Лица

Лица

1 [մեկ]

1 [mek]

անձեր (անձինք)

andzer (andzink’)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
ја -ս ե_ ե- -- ես 0
yes y__ y-s --- yes
ја и ти ե--և---ւ ե_ և դ__ ե- և դ-ւ -------- ես և դու 0
y-s---v du y__ y__ d_ y-s y-v d- ---------- yes yev du
нас двоје Մենք-ե--ո-սս Մ___ ե______ Մ-ն- ե-կ-ւ-ս ------------ Մենք երկուսս 0
Menk- -er--ss M____ y______ M-n-’ y-r-u-s ------------- Menk’ yerkuss
он ն- ն_ ն- -- նա 0
n- n_ n- -- na
он и она նա-- -ա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
na --- -a n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
њих двоје նր--ք ե---ւսը ն____ ե______ ն-ա-ք ե-կ-ւ-ը ------------- նրանք երկուսը 0
nr-n-- y-rk-sy n_____ y______ n-a-k- y-r-u-y -------------- nrank’ yerkusy
мушкарац տ-ա--րդ տ______ տ-ա-ա-դ ------- տղամարդ 0
t-h----d t_______ t-h-m-r- -------- tghamard
жена կ-ն կ__ կ-ն --- կին 0
kin k__ k-n --- kin
дете եր-խա ե____ ե-ե-ա ----- երեխա 0
y--e-ha y______ y-r-k-a ------- yerekha
једна породица մի-ընտան-ք մ_ ը______ մ- ը-տ-ն-ք ---------- մի ընտանիք 0
m--yn---ik’ m_ y_______ m- y-t-n-k- ----------- mi yntanik’
моја породица իմ ը--ա-իքը ի_ ը_______ ի- ը-տ-ն-ք- ----------- իմ ընտանիքը 0
i- -n-an-k-y i_ y________ i- y-t-n-k-y ------------ im yntanik’y
Моја породица је овде. Իմ -ն--ն--ը ա-ստ-ղ է: Ի_ ը_______ ա_____ է_ Ի- ը-տ-ն-ք- ա-ս-ե- է- --------------------- Իմ ընտանիքը այստեղ է: 0
I- ---an---- a-s-----e I_ y________ a______ e I- y-t-n-k-y a-s-e-h e ---------------------- Im yntanik’y aystegh e
Ја сам овде. Ե-----տ-ղ ե-: Ե_ ա_____ ե__ Ե- ա-ս-ե- ե-: ------------- Ես այստեղ եմ: 0
Y-- a-s-e-- y-m Y__ a______ y__ Y-s a-s-e-h y-m --------------- Yes aystegh yem
Ти си овде. Դ----յստ-ղ ես: Դ__ ա_____ ե__ Դ-ւ ա-ս-ե- ե-: -------------- Դու այստեղ ես: 0
Du a-s-egh -es D_ a______ y__ D- a-s-e-h y-s -------------- Du aystegh yes
Он је овде и она је овде. Ն- --ստ-ղ է - ---էլ-է-ա--տ--: Ն_ ա_____ է և ն_ է_ է ա______ Ն- ա-ս-ե- է և ն- է- է ա-ս-ե-: ----------------------------- Նա այստեղ է և նա էլ է այստեղ: 0
Na--y-t-gh e ye- -- e-----ys--gh N_ a______ e y__ n_ e_ e a______ N- a-s-e-h e y-v n- e- e a-s-e-h -------------------------------- Na aystegh e yev na el e aystegh
Ми смо овде. Մ-ն---յստե- ---: Մ___ ա_____ ե___ Մ-ն- ա-ս-ե- ե-ք- ---------------- Մենք այստեղ ենք: 0
M-nk--ay-t-g- --n-’ M____ a______ y____ M-n-’ a-s-e-h y-n-’ ------------------- Menk’ aystegh yenk’
Ви сте овде. Դ--ք այստեղ-ե-: Դ___ ա_____ ե__ Դ-ւ- ա-ս-ե- ե-: --------------- Դուք այստեղ եք: 0
D-------t-g--yek’ D___ a______ y___ D-k- a-s-e-h y-k- ----------------- Duk’ aystegh yek’
Они су сви овде. Նր--- ---որ---յստ-ղ---: Ն____ բ_____ ա_____ ե__ Ն-ա-ք բ-լ-ր- ա-ս-ե- ե-: ----------------------- Նրանք բոլորը այստեղ են: 0
N-ank- --l-r-----tegh-y-n N_____ b_____ a______ y__ N-a-k- b-l-r- a-s-e-h y-n ------------------------- Nrank’ bolory aystegh yen

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!