Рјечник

sr Лица   »   mk Лица

1 [један]

Лица

Лица

1 [еден]

1 [eden]

Лица

[Lica]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
ја jас jас j-с --- jас 0
jas jas j-s --- jas
ја и ти jа--и--и jас и ти j-с и т- -------- jас и ти 0
ja--i ti jas i ti j-s i t- -------- jas i ti
нас двоје н-- дв-ј-а-а ние двајцата н-е д-а-ц-т- ------------ ние двајцата 0
ni---d--ј---ta niye dvaјtzata n-y- d-a-t-a-a -------------- niye dvaјtzata
он тој тој т-ј --- тој 0
t-ј toј t-ј --- toј
он и она т-- ----а тој и таа т-ј и т-а --------- тој и таа 0
t-ј - --a toј i taa t-ј i t-a --------- toј i taa
њих двоје тие -в--цата тие двајцата т-е д-а-ц-т- ------------ тие двајцата 0
t--e ----tzata tiye dvaјtzata t-y- d-a-t-a-a -------------- tiye dvaјtzata
мушкарац м-ж маж м-ж --- маж 0
m-ʐ maʐ m-ʐ --- maʐ
жена жена жена ж-н- ---- жена 0
ʐy--a ʐyena ʐ-e-a ----- ʐyena
дете д--е дете д-т- ---- дете 0
d-e--e dyetye d-e-y- ------ dyetye
једна породица е-н-----илија една фамилија е-н- ф-м-л-ј- ------------- една фамилија 0
y---a----i-iјa yedna familiјa y-d-a f-m-l-ј- -------------- yedna familiјa
моја породица м----а фа-или-а мојата фамилија м-ј-т- ф-м-л-ј- --------------- мојата фамилија 0
moј-t--f-mil-јa moјata familiјa m-ј-t- f-m-l-ј- --------------- moјata familiјa
Моја породица је овде. М-ја-а ----л----е-овде. Мојата фамилија е овде. М-ј-т- ф-м-л-ј- е о-д-. ----------------------- Мојата фамилија е овде. 0
Mo-ata fa-iliјa y---v-y-. Moјata familiјa ye ovdye. M-ј-t- f-m-l-ј- y- o-d-e- ------------------------- Moјata familiјa ye ovdye.
Ја сам овде. Ј---су--ов--. Јас сум овде. Ј-с с-м о-д-. ------------- Јас сум овде. 0
Ј-s --o- --dy-. Јas soom ovdye. Ј-s s-o- o-d-e- --------------- Јas soom ovdye.
Ти си овде. Ти--------. Ти си овде. Т- с- о-д-. ----------- Ти си овде. 0
T- -- ovdy-. Ti si ovdye. T- s- o-d-e- ------------ Ti si ovdye.
Он је овде и она је овде. Т-- - -в-е-и-таа --о-де. Тој е овде и таа е овде. Т-ј е о-д- и т-а е о-д-. ------------------------ Тој е овде и таа е овде. 0
Toј--- o-dye i taa--------e. Toј ye ovdye i taa ye ovdye. T-ј y- o-d-e i t-a y- o-d-e- ---------------------------- Toј ye ovdye i taa ye ovdye.
Ми смо овде. Ние см- -в--. Ние сме овде. Н-е с-е о-д-. ------------- Ние сме овде. 0
N--e--my- -----. Niye smye ovdye. N-y- s-y- o-d-e- ---------------- Niye smye ovdye.
Ви сте овде. Вие -т--ов-е. Вие сте овде. В-е с-е о-д-. ------------- Вие сте овде. 0
Vi------e --d-e. Viye stye ovdye. V-y- s-y- o-d-e- ---------------- Viye stye ovdye.
Они су сви овде. Ти- сит- се о-д-. Тие сите се овде. Т-е с-т- с- о-д-. ----------------- Тие сите се овде. 0
Ti-e-si-ye-s-e-o--ye. Tiye sitye sye ovdye. T-y- s-t-e s-e o-d-e- --------------------- Tiye sitye sye ovdye.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!