Рјечник

sr Лица   »   pa ਵਿਅਕਤੀ

1 [један]

Лица

Лица

1 [ਇੱਕ]

1 [Ika]

ਵਿਅਕਤੀ

[vi'akatī]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
ја ਮ-ਂ ਮ-- ਮ-ਂ --- ਮੈਂ 0
ma-ṁ m--- m-i- ---- maiṁ
ја и ти ਮ-ਂ ਅ-ੇ ਤੂੰ ਮ-- ਅ-- ਤ-- ਮ-ਂ ਅ-ੇ ਤ-ੰ ----------- ਮੈਂ ਅਤੇ ਤੂੰ 0
ma-ṁ-a-ē--ū m--- a-- t- m-i- a-ē t- ----------- maiṁ atē tū
нас двоје ਅਸ-ਂ---ਵੇਂ ਅ--- ਦ---- ਅ-ੀ- ਦ-ਵ-ਂ ---------- ਅਸੀਂ ਦੋਵੇਂ 0
as-ṁ dōv-ṁ a--- d---- a-ī- d-v-ṁ ---------- asīṁ dōvēṁ
он ਉ- ਉ- ਉ- -- ਉਹ 0
uha u-- u-a --- uha
он и она ਉ- ਅਤੇ-ਉਹ ਉ- ਅ-- ਉ- ਉ- ਅ-ੇ ਉ- --------- ਉਹ ਅਤੇ ਉਹ 0
uha --- -ha u-- a-- u-- u-a a-ē u-a ----------- uha atē uha
њих двоје ਉਹ ਦ-ਵੇਂ ਉ- ਦ---- ਉ- ਦ-ਵ-ਂ -------- ਉਹ ਦੋਵੇਂ 0
u-- -ō--ṁ u-- d---- u-a d-v-ṁ --------- uha dōvēṁ
мушкарац ਪ-ਰਸ਼ ਪ--- ਪ-ਰ- ---- ਪੁਰਸ਼ 0
pu---a p----- p-r-ś- ------ puraśa
жена ਇ---ੀ ਇ---- ਇ-ਤ-ੀ ----- ਇਸਤਰੀ 0
isat-rī i------ i-a-a-ī ------- isatarī
дете ਬ-ਚਾ ਬ--- ਬ-ਚ- ---- ਬੱਚਾ 0
b-cā b--- b-c- ---- bacā
једна породица ਪ----ਰ ਪ----- ਪ-ਿ-ਾ- ------ ਪਰਿਵਾਰ 0
pa-i-ā-a p------- p-r-v-r- -------- parivāra
моја породица ਮੇਰ--ਪ---ਾਰ ਮ--- ਪ----- ਮ-ਰ- ਪ-ਿ-ਾ- ----------- ਮੇਰਾ ਪਰਿਵਾਰ 0
m--ā ---iv-ra m--- p------- m-r- p-r-v-r- ------------- mērā parivāra
Моја породица је овде. ਮ--ਾ -ਰ-ਵ-ਰ --ਥੇ ਹ-। ਮ--- ਪ----- ਇ--- ਹ-- ਮ-ਰ- ਪ-ਿ-ਾ- ਇ-ਥ- ਹ-। -------------------- ਮੇਰਾ ਪਰਿਵਾਰ ਇੱਥੇ ਹੈ। 0
mēr- par-vār-----ē h-i. m--- p------- i--- h--- m-r- p-r-v-r- i-h- h-i- ----------------------- mērā parivāra ithē hai.
Ја сам овде. ਮੈਂ-ਇੱਥ---ਾ-। ਮ-- ਇ--- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਥ- ਹ-ਂ- ------------- ਮੈਂ ਇੱਥੇ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ ithē-hā-. M--- i--- h--- M-i- i-h- h-ṁ- -------------- Maiṁ ithē hāṁ.
Ти си овде. ਤ----ੱ-- ਹ--। ਤ-- ਇ--- ਹ--- ਤ-ੰ ਇ-ਥ- ਹ-ਂ- ------------- ਤੂੰ ਇੱਥੇ ਹੈਂ। 0
Tū --hē --i-. T- i--- h---- T- i-h- h-i-. ------------- Tū ithē haiṁ.
Он је овде и она је овде. ਉਹ ਇ-ਥੇ--ੈ -ਤੇ-ਉ---ੱਥੇ ਹ-। ਉ- ਇ--- ਹ- ਅ-- ਉ- ਇ--- ਹ-- ਉ- ਇ-ਥ- ਹ- ਅ-ੇ ਉ- ਇ-ਥ- ਹ-। -------------------------- ਉਹ ਇੱਥੇ ਹੈ ਅਤੇ ਉਹ ਇੱਥੇ ਹੈ। 0
U-----h--hai--t- u-- -thē-h--. U-- i--- h-- a-- u-- i--- h--- U-a i-h- h-i a-ē u-a i-h- h-i- ------------------------------ Uha ithē hai atē uha ithē hai.
Ми смо овде. ਅਸ-- --ਥ--ਹ--। ਅ--- ਇ--- ਹ--- ਅ-ੀ- ਇ-ਥ- ਹ-ਂ- -------------- ਅਸੀਂ ਇੱਥੇ ਹਾਂ। 0
A--- -t---h--. A--- i--- h--- A-ī- i-h- h-ṁ- -------------- Asīṁ ithē hāṁ.
Ви сте овде. ਤ-ਸੀਂ -ਾਰੇ -ੱਥ- ਹ-। ਤ---- ਸ--- ਇ--- ਹ-- ਤ-ਸ-ਂ ਸ-ਰ- ਇ-ਥ- ਹ-। ------------------- ਤੁਸੀਂ ਸਾਰੇ ਇੱਥੇ ਹੋ। 0
T-sīṁ-s--ē it-- --. T---- s--- i--- h-- T-s-ṁ s-r- i-h- h-. ------------------- Tusīṁ sārē ithē hō.
Они су сви овде. ਉ- ਸਭ--ੱ-- -ਨ। ਉ- ਸ- ਇ--- ਹ-- ਉ- ਸ- ਇ-ਥ- ਹ-। -------------- ਉਹ ਸਭ ਇੱਥੇ ਹਨ। 0
U-- sa----i-h--ha-a. U-- s---- i--- h---- U-a s-b-a i-h- h-n-. -------------------- Uha sabha ithē hana.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!