Рјечник

sr Лица   »   kn ಜನಗಳು / ಜನರು

1 [један]

Лица

Лица

೧ [ಒಂದು]

1 [Ondu]

ಜನಗಳು / ಜನರು

[janagaḷu/janaru]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
ја ನಾ-ು ನ--- ನ-ನ- ---- ನಾನು 0
n--u n--- n-n- ---- nānu
ја и ти ನ-ನು ಮ-್ತು--ೀನು ನ--- ಮ---- ನ--- ನ-ನ- ಮ-್-ು ನ-ನ- --------------- ನಾನು ಮತ್ತು ನೀನು 0
n--------u----u n--- m---- n--- n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
нас двоје ನ-ವಿ-್ಬ-ು ನ-------- ನ-ವ-ಬ-ಬ-ು --------- ನಾವಿಬ್ಬರು 0
nā-ib-aru n-------- n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
он ಅ--ು ಅ--- ಅ-ನ- ---- ಅವನು 0
a---u a---- a-a-u ----- avanu
он и она ಅವ---ಮತ್ತು--ವಳು ಅ--- ಮ---- ಅ--- ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
av--- ----u a--ḷu a---- m---- a---- a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
њих двоје ಅ-ರಿಬ--ರು ಅ-------- ಅ-ರ-ಬ-ಬ-ು --------- ಅವರಿಬ್ಬರು 0
a-a------u a--------- a-a-i-b-r- ---------- avaribbaru
мушкарац ಗಂಡ ಗ-- ಗ-ಡ --- ಗಂಡ 0
ga-ḍa g---- g-ṇ-a ----- gaṇḍa
жена ಹೆಂ--ಿ ಹ----- ಹ-ಂ-ತ- ------ ಹೆಂಡತಿ 0
h----ti h------ h-ṇ-a-i ------- heṇḍati
дете ಮಗು ಮ-- ಮ-ು --- ಮಗು 0
m--u m--- m-g- ---- magu
једна породица ಒಂದ---ು--ಂಬ ಒ--- ಕ----- ಒ-ದ- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ಒಂದು ಕುಟುಂಬ 0
ond--k-ṭ-m-a o--- k------ o-d- k-ṭ-m-a ------------ ondu kuṭumba
моја породица ನನ್-----ುಂಬ ನ--- ಕ----- ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ 0
na-n----ṭ-mba n---- k------ n-n-a k-ṭ-m-a ------------- nanna kuṭumba
Моја породица је овде. ನನ-ನ-ಕುಟ-ಂ------- ---. ನ--- ಕ----- ಇ---- ಇ--- ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ಇ-್-ಿ ಇ-ೆ- ---------------------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ ಇಲ್ಲಿ ಇದೆ. 0
nann--k------ i-li id-. n---- k------ i--- i--- n-n-a k-ṭ-m-a i-l- i-e- ----------------------- nanna kuṭumba illi ide.
Ја сам овде. ನಾ-ು ಇ-್ಲ- --್ದೇನ-. ನ--- ಇ---- ಇ------- ನ-ನ- ಇ-್-ಿ ಇ-್-ೇ-ೆ- ------------------- ನಾನು ಇಲ್ಲಿ ಇದ್ದೇನೆ. 0
N--- --li--dd--e. N--- i--- i------ N-n- i-l- i-d-n-. ----------------- Nānu illi iddēne.
Ти си овде. ನ-ನು----ಲ-ದ-ದ--. ನ--- ಇ---------- ನ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀಯ. 0
Nī-u-illid--ya. N--- i--------- N-n- i-l-d-ī-a- --------------- Nīnu illiddīya.
Он је овде и она је овде. ಅವನು---್--ದ್ದಾ----ತ-ತು ಅವ-- ---ಲ---ದ---. ಅ--- ಇ---------- ಮ---- ಅ--- ಇ----------- ಅ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ಮ-್-ು ಅ-ಳ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- ---------------------------------------- ಅವನು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾನೆ ಮತ್ತು ಅವಳು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾಳೆ. 0
A---u --l-dd-n- --tt--a---u-------āḷe. A---- i-------- m---- a---- i--------- A-a-u i-l-d-ā-e m-t-u a-a-u i-l-d-ā-e- -------------------------------------- Avanu illiddāne mattu avaḷu illiddāḷe.
Ми смо овде. ನ-ವ--ಇಲ---ದ---ವ-. ನ--- ಇ----------- ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೇವೆ. 0
Nā-- i-l-dd--e. N--- i--------- N-v- i-l-d-ē-e- --------------- Nāvu illiddēve.
Ви сте овде. ನೀ-----್ಲ-ದ--ೀ-ಿ. ನ--- ಇ----------- ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀರಿ. 0
N-vu i-lid---i. N--- i--------- N-v- i-l-d-ī-i- --------------- Nīvu illiddīri.
Они су сви овде. ಅ-ರು--ೆಲ್-ರು --್ಲಿ-್ದಾರೆ ಅ----------- ಇ---------- ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್-ರ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ------------------------ ಅವರುಗಳೆಲ್ಲರು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾರೆ 0
A---u-aḷ-lla-u ill-dd-re A------------- i-------- A-a-u-a-e-l-r- i-l-d-ā-e ------------------------ Avarugaḷellaru illiddāre

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!