Рјечник

sr Лица   »   ja 人称

1 [један]

Лица

Лица

1 [一]

1 [Ichi]

人称

[ninshō]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
ја 私 私 私 私 私 0
w-ta--i watashi w-t-s-i ------- watashi
ја и ти 私と あなた 私と あなた 私と あなた 私と あなた 私と あなた 0
w-t---i-to-a-a-a watashi to anata w-t-s-i t- a-a-a ---------------- watashi to anata
нас двоје 私達 私達 私達 私達 私達 0
w-ta-h---c-i watashitachi w-t-s-i-a-h- ------------ watashitachi
он 彼 彼 彼 彼 彼 0
k-re kare k-r- ---- kare
он и она 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
ka-e--o-ka---o kare to kanojo k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
њих двоје 彼ら 彼ら 彼ら 彼ら 彼ら 0
k-r--a karera k-r-r- ------ karera
мушкарац 男性 男性 男性 男性 男性 0
da---i dansei d-n-e- ------ dansei
жена 女性 女性 女性 女性 女性 0
j-sei josei j-s-i ----- josei
дете 子供 子供 子供 子供 子供 0
ko-omo kodomo k-d-m- ------ kodomo
једна породица 家族 家族 家族 家族 家族 0
k-zoku kazoku k-z-k- ------ kazoku
моја породица 私の 家族 私の 家族 私の 家族 私の 家族 私の 家族 0
w-tas-inoka-oku watashinokazoku w-t-s-i-o-a-o-u --------------- watashinokazoku
Моја породица је овде. 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 0
w-t-shi---a---u-w- k-k--n- i-as-. watashinokazoku wa koko ni imasu. w-t-s-i-o-a-o-u w- k-k- n- i-a-u- --------------------------------- watashinokazoku wa koko ni imasu.
Ја сам овде. 私は ここに います 。 私は ここに います 。 私は ここに います 。 私は ここに います 。 私は ここに います 。 0
w-t--h-----ko-- -i--m-su. watashi wa koko ni imasu. w-t-s-i w- k-k- n- i-a-u- ------------------------- watashi wa koko ni imasu.
Ти си овде. あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 0
a--ta -a----o--i i----. anata wa koko ni imasu. a-a-a w- k-k- n- i-a-u- ----------------------- anata wa koko ni imasu.
Он је овде и она је овде. 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 0
k--e----ko-o -i-im---.-S-sh--e-ka-----w---oko--- -m-s-. kare wa koko ni imasu. Soshite kanojo wa koko ni imasu. k-r- w- k-k- n- i-a-u- S-s-i-e k-n-j- w- k-k- n- i-a-u- ------------------------------------------------------- kare wa koko ni imasu. Soshite kanojo wa koko ni imasu.
Ми смо овде. 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 0
wat-sh---c-- wa --ko ni-i---u. watashitachi wa koko ni imasu. w-t-s-i-a-h- w- k-k- n- i-a-u- ------------------------------ watashitachi wa koko ni imasu.
Ви сте овде. あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 0
a----t--hi wa----- -i--m-su. anatatachi wa koko ni imasu. a-a-a-a-h- w- k-k- n- i-a-u- ---------------------------- anatatachi wa koko ni imasu.
Они су сви овде. 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 0
k----a---------k-k---i -m-su. karera wa mina koko ni imasu. k-r-r- w- m-n- k-k- n- i-a-u- ----------------------------- karera wa mina koko ni imasu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!