Рјечник

sr Лица   »   ar ‫الأشخاص‬

1 [један]

Лица

Лица

‫1 [واحد]

1 [wahd]

‫الأشخاص‬

al-ashkhāṣ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
ја ‫أنا ‫___ ‫-ن- ---- ‫أنا 0
anā a__ a-ā --- anā
ја и ти ‫-ن---أ-ت ‫___ و___ ‫-ن- و-ن- --------- ‫أنا وأنت 0
an--w----ta a__ w_ a___ a-ā w- a-t- ----------- anā wa anta
нас двоје كل-نا ك____ ك-ا-ا ----- كلانا 0
ki-ānā k_____ k-l-n- ------ kilānā
он ‫-و ‫__ ‫-و --- ‫هو 0
h--a h___ h-w- ---- huwa
он и она ‫-- --ي ‫__ و__ ‫-و و-ي ------- ‫هو وهي 0
h--- w- hiya h___ w_ h___ h-w- w- h-y- ------------ huwa wa hiya
њих двоје ك-ا-ما ك_____ ك-ا-م- ------ كلاهما 0
k-l---mā k_______ k-l-h-m- -------- kilāhumā
мушкарац ‫---جل ‫_____ ‫-ل-ج- ------ ‫الرجل 0
a---ajul a_______ a---a-u- -------- al-rajul
жена الم--ة ا_____ ا-م-أ- ------ المرأة 0
al-marʾa a_______ a---a-ʾ- -------- al-marʾa
дете الطفل ا____ ا-ط-ل ----- الطفل 0
aṭ--ifl a______ a---i-l ------- aṭ-ṭifl
једна породица ع-ئ-ة ع____ ع-ئ-ة ----- عائلة 0
ʿ-ʾila ʿ_____ ʿ-ʾ-l- ------ ʿāʾila
моја породица ع--ل-ي ع_____ ع-ئ-ت- ------ عائلتي 0
ʿāʾi-atī ʿ_______ ʿ-ʾ-l-t- -------- ʿāʾilatī
Моја породица је овде. ‫---لتي ه--. ‫______ ه___ ‫-ا-ل-ي ه-ا- ------------ ‫عائلتي هنا. 0
ʿ--ila-ī--un-. ʿ_______ h____ ʿ-ʾ-l-t- h-n-. -------------- ʿāʾilatī hunā.
Ја сам овде. ‫أ-ا --ا. ‫___ ه___ ‫-ن- ه-ا- --------- ‫أنا هنا. 0
an---un-. a__ h____ a-ā h-n-. --------- anā hunā.
Ти си овде. ‫-ن-----. ‫___ ه___ ‫-ن- ه-ا- --------- ‫أنت هنا. 0
a-t- -u--. a___ h____ a-t- h-n-. ---------- anta hunā.
Он је овде и она је овде. هو ه-- --- ---. ه_ ه__ و__ ه___ ه- ه-ا و-ي ه-ا- --------------- هو هنا وهي هنا. 0
h--a-hu---w--hi-a --n-. h___ h___ w_ h___ h____ h-w- h-n- w- h-y- h-n-. ----------------------- huwa hunā wa hiya hunā.
Ми смо овде. ‫-حن--ن-. ‫___ ه___ ‫-ح- ه-ا- --------- ‫نحن هنا. 0
n-ḥnu hun-. n____ h____ n-ḥ-u h-n-. ----------- naḥnu hunā.
Ви сте овде. ‫--ت---نا. ‫____ ه___ ‫-ن-م ه-ا- ---------- ‫أنتم هنا. 0
a-tu--hun-. a____ h____ a-t-m h-n-. ----------- antum hunā.
Они су сви овде. كل----ن-. ك___ ه___ ك-ه- ه-ا- --------- كلهم هنا. 0
k-l-h-m-h---. k______ h____ k-l-h-m h-n-. ------------- kuluhum hunā.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!