Рјечник

sr Куповина   »   es Ir de compras

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cincuenta y cuatro]

Ir de compras

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Ја желим купити поклон. Q-err-- -o-pr-r ---------. Q------ c------ u- r------ Q-e-r-a c-m-r-r u- r-g-l-. -------------------------- Querría comprar un regalo.
Али ништа превише скупо. P-ro-n-da-d--a-i-----aro. P--- n--- d-------- c---- P-r- n-d- d-m-s-a-o c-r-. ------------------------- Pero nada demasiado caro.
Имате ли можда ташну? ¿-n----so- tal -e-? ¿-- b----- t-- v--- ¿-n b-l-o- t-l v-z- ------------------- ¿Un bolso, tal vez?
Коју боју желите? ¿-e-qué color ---qu--r-? ¿-- q-- c---- l- q------ ¿-e q-é c-l-r l- q-i-r-? ------------------------ ¿De qué color lo quiere?
Црну, браон или белу? ¿--gr-, m-rr---o-b---c-? ¿------ m----- o b------ ¿-e-r-, m-r-ó- o b-a-c-? ------------------------ ¿Negro, marrón o blanco?
Велику или малу? ¿Gra-d- --p----ñ-? ¿------ o p------- ¿-r-n-e o p-q-e-o- ------------------ ¿Grande o pequeño?
Могу ли видети ову? ¿--e-- --r é-tos? ¿----- v-- é----- ¿-u-d- v-r é-t-s- ----------------- ¿Puedo ver éstos?
Је ли од коже? ¿-s d--pi--? ¿-- d- p---- ¿-s d- p-e-? ------------ ¿Es de piel?
Или је од вештачког материјала? ¿O de plá-tico? ¿- d- p-------- ¿- d- p-á-t-c-? --------------- ¿O de plástico?
Наравно, од коже. D---iel, na--r-l--nte. D- p---- n------------ D- p-e-, n-t-r-l-e-t-. ---------------------- De piel, naturalmente.
То је нарочито добар квалитет. E- de--uy bue-a-cal-d--. E- d- m-- b---- c------- E- d- m-y b-e-a c-l-d-d- ------------------------ Es de muy buena calidad.
А ташна је заиста повољна. Y -l -ol-o--s-á realm-n-e-mu--b-e--de p---io. Y e- b---- e--- r-------- m-- b--- d- p------ Y e- b-l-o e-t- r-a-m-n-e m-y b-e- d- p-e-i-. --------------------------------------------- Y el bolso está realmente muy bien de precio.
Ова ми се допада. Me--us--. M- g----- M- g-s-a- --------- Me gusta.
Ову ћу узети. M---o -uedo. M- l- q----- M- l- q-e-o- ------------ Me lo quedo.
Могу ли је евентуално заменити? ¿Lo-p---- cam-iar--da----l--as-? ¿-- p---- c------- d--- e- c---- ¿-o p-e-o c-m-i-r- d-d- e- c-s-? -------------------------------- ¿Lo puedo cambiar, dado el caso?
Подразумева се. N-tu-a-m---e. N------------ N-t-r-l-e-t-. ------------- Naturalmente.
Запаковаћемо је као поклон. Se-l- --vo-v---s c-m---egalo. S- l- e--------- c--- r------ S- l- e-v-l-e-o- c-m- r-g-l-. ----------------------------- Se lo envolvemos como regalo.
Тамо преко је благајна. L- --j--es-á ah-. L- c--- e--- a--- L- c-j- e-t- a-í- ----------------- La caja está ahí.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.