Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   es Pretérito 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [ochenta y ocho]

Pretérito 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M- -i----o-qu--í- -u--- con-l- -uñ--a. M- h--- n- q----- j---- c-- l- m------ M- h-j- n- q-e-í- j-g-r c-n l- m-ñ-c-. -------------------------------------- Mi hijo no quería jugar con la muñeca.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M- hij- -o q----a --ga- a--f-tb--. M- h--- n- q----- j---- a- f------ M- h-j- n- q-e-í- j-g-r a- f-t-o-. ---------------------------------- Mi hija no quería jugar al fútbol.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Mi e-po-- no-q-e-í------- -----g--al---edrez. M- e----- n- q----- j---- c------ a- a------- M- e-p-s- n- q-e-í- j-g-r c-n-i-o a- a-e-r-z- --------------------------------------------- Mi esposa no quería jugar conmigo al ajedrez.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M-- --jo- no q--r--n---- un p-se-. M-- h---- n- q------ d-- u- p----- M-s h-j-s n- q-e-í-n d-r u- p-s-o- ---------------------------------- Mis hijos no querían dar un paseo.
Они не хтедоше поспремити собу. N--qu--í-- -r-en-- la---bita-ió-. N- q------ o------ l- h---------- N- q-e-í-n o-d-n-r l- h-b-t-c-ó-. --------------------------------- No querían ordenar la habitación.
Они не хтедоше ићи у кревет. No q---ía- i-se-a-c-m-. N- q------ i--- a c---- N- q-e-í-n i-s- a c-m-. ----------------------- No querían irse a cama.
Он не смеде јести сладолед. É---o -o-ía /-de--- -omer -------. É- n- p---- / d---- c---- h------- É- n- p-d-a / d-b-a c-m-r h-l-d-s- ---------------------------------- Él no podía / debía comer helados.
Он не смеде јести чоколаду. No--o--- - d--ía ----- -ho--la--. N- p---- / d---- c---- c--------- N- p-d-a / d-b-a c-m-r c-o-o-a-e- --------------------------------- No podía / debía comer chocolate.
Он не смеде јести бомбоне. N- po--a - de-ía---mer car--e---. N- p---- / d---- c---- c--------- N- p-d-a / d-b-a c-m-r c-r-m-l-s- --------------------------------- No podía / debía comer caramelos.
Ја смедох нешто зажелети. Pu------ir--n d----. P--- p---- u- d----- P-d- p-d-r u- d-s-o- -------------------- Pude pedir un deseo.
Ја смедох купити себи хаљину. P-d- -----a--un ves--d-. P--- c------ u- v------- P-d- c-m-r-r u- v-s-i-o- ------------------------ Pude comprar un vestido.
Ја смедох узети себи једну пралину. Pu-e -o-er--n bo-b-n. P--- c---- u- b------ P-d- c-g-r u- b-m-ó-. --------------------- Pude coger un bombón.
Смеде ли ти пушити у авиону? ¿---ist- f-mar -n----av--n? ¿------- f---- e- e- a----- ¿-u-i-t- f-m-r e- e- a-i-n- --------------------------- ¿Pudiste fumar en el avión?
Смеде ли ти пити пиво у болници? ¿Pu--s-e be-er cer--z- -- -- ----i-al? ¿------- b---- c------ e- e- h-------- ¿-u-i-t- b-b-r c-r-e-a e- e- h-s-i-a-? -------------------------------------- ¿Pudiste beber cerveza en el hospital?
Смеде ли ти повести пса у хотел? ¿--di-te l-e--r al----r- --nt-g- -l-h-t-l? ¿------- l----- a- p---- c------ a- h----- ¿-u-i-t- l-e-a- a- p-r-o c-n-i-o a- h-t-l- ------------------------------------------ ¿Pudiste llevar al perro contigo al hotel?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. D-r---- --s----a------ l-s---ños p-d-a- e-t----f-er--ha-ta-ta-de. D------ l-- v--------- l-- n---- p----- e---- a----- h---- t----- D-r-n-e l-s v-c-c-o-e- l-s n-ñ-s p-d-a- e-t-r a-u-r- h-s-a t-r-e- ----------------------------------------------------------------- Durante las vacaciones los niños podían estar afuera hasta tarde.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. El--s-/-e-l-- p-dí-------r -uran-e m--h--r--- e---- -at--. E---- / e---- p----- j---- d------ m---- r--- e- e- p----- E-l-s / e-l-s p-d-a- j-g-r d-r-n-e m-c-o r-t- e- e- p-t-o- ---------------------------------------------------------- Ellos / ellas podían jugar durante mucho rato en el patio.
Они смедоше дуго остати будни. Ellos / e-l-- ---í-- --ost-rse-----e. E---- / e---- p----- a-------- t----- E-l-s / e-l-s p-d-a- a-o-t-r-e t-r-e- ------------------------------------- Ellos / ellas podían acostarse tarde.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...