Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   es Pronombres posesivos 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sesenta y siete]

Pronombres posesivos 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
наочале l-- ----s l-- g---- l-s g-f-s --------- las gafas
Он је заборавио своје наочале. (-l) h-----ida-- sus-gaf--. (--- h- o------- s-- g----- (-l- h- o-v-d-d- s-s g-f-s- --------------------------- (Él) ha olvidado sus gafas.
Ма где су му наочале? ¿--n-e---t------------? ¿----- e---- s-- g----- ¿-ó-d- e-t-n s-s g-f-s- ----------------------- ¿Dónde están sus gafas?
сат el -eloj e- r---- e- r-l-j -------- el reloj
Његов сат је покварен. Su --l-j -stá ----o-ea--. S- r---- e--- e---------- S- r-l-j e-t- e-t-o-e-d-. ------------------------- Su reloj está estropeado.
Сат виси на зиду. E- --loj-es-- -o-g-------la----e-. E- r---- e--- c------ e- l- p----- E- r-l-j e-t- c-l-a-o e- l- p-r-d- ---------------------------------- El reloj está colgado en la pared.
пасош e--p--ap--te e- p-------- e- p-s-p-r-e ------------ el pasaporte
Он је изгубио свој пасош. Ha--erdido----pas-port-. H- p------ s- p--------- H- p-r-i-o s- p-s-p-r-e- ------------------------ Ha perdido su pasaporte.
Где је онда његов пасош? ¿--nde-es-- s- -as-p----? ¿----- e--- s- p--------- ¿-ó-d- e-t- s- p-s-p-r-e- ------------------------- ¿Dónde está su pasaporte?
они – њихов / њихова / њихово el--s /-a--– -u e---- /--- – s- e-l-s /-a- – s- --------------- ellos /-as – su
Деца не могу наћи њихове родитеље. Los n-ños n- ---------- - sus padres. L-- n---- n- e--------- a s-- p------ L-s n-ñ-s n- e-c-e-t-a- a s-s p-d-e-. ------------------------------------- Los niños no encuentran a sus padres.
Али ето долазе њихови родитељи! ¡P--o -h- v-en-n---s pa--e-! ¡---- a-- v----- s-- p------ ¡-e-o a-í v-e-e- s-s p-d-e-! ---------------------------- ¡Pero ahí vienen sus padres!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше ust---–-su u---- – s- u-t-d – s- ---------- usted – su
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? ¿--m- -u- -- ----e--s-ñ-- -ol---r-? ¿---- f-- s- v----- s---- M-------- ¿-ó-o f-e s- v-a-e- s-ñ-r M-l-n-r-? ----------------------------------- ¿Cómo fue su viaje, señor Molinero?
Где је Ваша жена, господине Милер? ¿---de-es-- s--mu--r,--e------lin--o? ¿----- e--- s- m----- s---- M-------- ¿-ó-d- e-t- s- m-j-r- s-ñ-r M-l-n-r-? ------------------------------------- ¿Dónde está su mujer, señor Molinero?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше ust-d----u u---- – s- u-t-d – s- ---------- usted – su
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? ¿--mo-h--s-d--s----a-e-----o-a -err-r-? ¿---- h- s--- s- v----- s----- H------- ¿-ó-o h- s-d- s- v-a-e- s-ñ-r- H-r-e-o- --------------------------------------- ¿Cómo ha sido su viaje, señora Herrero?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? ¿-ónde es-- s---ari--, -eñora He---r-? ¿----- e--- s- m------ s----- H------- ¿-ó-d- e-t- s- m-r-d-, s-ñ-r- H-r-e-o- -------------------------------------- ¿Dónde está su marido, señora Herrero?

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!