Рјечник

sr Прошлост 1   »   es Pretérito 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [ochenta y uno]

Pretérito 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
писати e---i--r e------- e-c-i-i- -------- escribir
Он је написао писмо. Él---c--bi---na-c--t-. É- e------- u-- c----- É- e-c-i-i- u-a c-r-a- ---------------------- Él escribió una carta.
А она је написала разгледницу. Y-e--a --cr-b-ó-un- pos---. Y e--- e------- u-- p------ Y e-l- e-c-i-i- u-a p-s-a-. --------------------------- Y ella escribió una postal.
читати l--r l--- l-e- ---- leer
Он је читао илустровани часопис. Él ---- u---re-i-ta. É- l--- u-- r------- É- l-y- u-a r-v-s-a- -------------------- Él leyó una revista.
А она је читала књигу. Y----- ---ó--- l----. Y e--- l--- u- l----- Y e-l- l-y- u- l-b-o- --------------------- Y ella leyó un libro.
узети c-g---/ -om--, a----a--(am-) c---- / t----- a------ (---- c-g-r / t-m-r- a-a-r-r (-m-) ---------------------------- coger / tomar, agarrar (am.)
Он је узео цигарету. É--c--i--un --ga-r---o. É- c---- u- c---------- É- c-g-ó u- c-g-r-i-l-. ----------------------- Él cogió un cigarrillo.
Она је узела комад чоколаде. E--a c--ió un--roz--de -hoc--a--. E--- c---- u- t---- d- c--------- E-l- c-g-ó u- t-o-o d- c-o-o-a-e- --------------------------------- Ella cogió un trozo de chocolate.
Он је био неверан, али је она била верна. Él ------fie---pe-o-ella--ra--ie-. É- e-- i------ p--- e--- e-- f---- É- e-a i-f-e-, p-r- e-l- e-a f-e-. ---------------------------------- Él era infiel, pero ella era fiel.
Он је био лењ, али је она била вредна. Él-e-a-un-ho-g--á---p--o -ll- --a-t--ba--d--a. É- e-- u- h-------- p--- e--- e-- t----------- É- e-a u- h-l-a-á-, p-r- e-l- e-a t-a-a-a-o-a- ---------------------------------------------- Él era un holgazán, pero ella era trabajadora.
Он је био сиромашан, али је она била богата. Él e-a-po-r-- p-ro--lla--ra-ri-a. É- e-- p----- p--- e--- e-- r---- É- e-a p-b-e- p-r- e-l- e-a r-c-. --------------------------------- Él era pobre, pero ella era rica.
Он није имао новца, већ дуговe. É-----t--ía--i--ro, ---o d-udas. É- n- t---- d------ s--- d------ É- n- t-n-a d-n-r-, s-n- d-u-a-. -------------------------------- Él no tenía dinero, sino deudas.
Он није имао среће, већ пех. É- no-tení---u-n- -u-r--, ---o ma-- su---e. É- n- t---- b---- s------ s--- m--- s------ É- n- t-n-a b-e-a s-e-t-, s-n- m-l- s-e-t-. ------------------------------------------- Él no tenía buena suerte, sino mala suerte.
Он није имао успех, већ неуспех. Él -- -e--a--xit----s-n- f-a--s--. É- n- t---- é------ s--- f-------- É- n- t-n-a é-i-o-, s-n- f-a-a-o-. ---------------------------------- Él no tenía éxitos, sino fracasos.
Он није био задовољан, већ незадовољан. É- n- e-t--- sa--sf-c--- s-n- i---ti---c-o. É- n- e----- s---------- s--- i------------ É- n- e-t-b- s-t-s-e-h-, s-n- i-s-t-s-e-h-. ------------------------------------------- Él no estaba satisfecho, sino insatisfecho.
Он није био срећан, већ несрећан. Él ----ra-f---z, ------nfel-z. É- n- e-- f----- s--- i------- É- n- e-a f-l-z- s-n- i-f-l-z- ------------------------------ Él no era feliz, sino infeliz.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. É--no-e-- -----t---,---no------ático. É- n- e-- s--------- s--- a---------- É- n- e-a s-m-á-i-o- s-n- a-t-p-t-c-. ------------------------------------- Él no era simpático, sino antipático.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.