Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   es Pronombres posesivos 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [sesenta y seis]

Pronombres posesivos 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
ја – мој / моја / моје yo – mi y- – m- y- – m- ------- yo – mi
Ја не могу наћи мој кључ. Y--n- en---ntr--m- llav-. Y- n- e-------- m- l----- Y- n- e-c-e-t-o m- l-a-e- ------------------------- Yo no encuentro mi llave.
Ја не могу наћи моју возну карту. Yo -o e-c-ent-- -- --ll-t-. Y- n- e-------- m- b------- Y- n- e-c-e-t-o m- b-l-e-e- --------------------------- Yo no encuentro mi billete.
ти – твој / твоја / твоје tú-– -u t- – t- t- – t- ------- tú – tu
Јеси ли нашао твој кључ? ¿-----n---t-a-o t--l-ave? ¿--- e--------- t- l----- ¿-a- e-c-n-r-d- t- l-a-e- ------------------------- ¿Has encontrado tu llave?
Јеси ли нашао твоју возну карту? ¿-as --co-t--d- -u ---l-t-? ¿--- e--------- t- b------- ¿-a- e-c-n-r-d- t- b-l-e-e- --------------------------- ¿Has encontrado tu billete?
он – његов / његова / његово é- –-su é- – s- é- – s- ------- él – su
Знаш ли где је његов кључ? ¿Sab-s d-nd- es-á-su -----? ¿----- d---- e--- s- l----- ¿-a-e- d-n-e e-t- s- l-a-e- --------------------------- ¿Sabes dónde está su llave?
Знаш ли где је његова возна карта? ¿--bes-d-nde ---á-s- b--l--e? ¿----- d---- e--- s- b------- ¿-a-e- d-n-e e-t- s- b-l-e-e- ----------------------------- ¿Sabes dónde está su billete?
она – њен / њена / њено ell- - -u e--- – s- e-l- – s- --------- ella – su
Њен новац је нестао. S--d--ero-----es--ar-ci-o. S- d----- h- d------------ S- d-n-r- h- d-s-p-r-c-d-. -------------------------- Su dinero ha desaparecido.
Њена кредитна картица је такође нестала. Y-s-------t- ---c--di-o t--b--n. Y s- t------ d- c------ t------- Y s- t-r-e-a d- c-é-i-o t-m-i-n- -------------------------------- Y su tarjeta de crédito también.
ми – наш / наша / наше nosotr-- /--s – nu---r-(-- /--(-) n------- /--- – n--------- /----- n-s-t-o- /-a- – n-e-t-o-s- /-a-s- --------------------------------- nosotros /-as – nuestro(s) /-a(s)
Наш деда је болестан. Nu----- -b--l----tá ---erm-. N------ a----- e--- e------- N-e-t-o a-u-l- e-t- e-f-r-o- ---------------------------- Nuestro abuelo está enfermo.
Наша бака је здрава. N-e-tra a-u-la----á -i-n. N------ a----- e--- b---- N-e-t-a a-u-l- e-t- b-e-. ------------------------- Nuestra abuela está bien.
ви – ваш / ваша / ваше vos-t-os ---- -----stro-s) /-a(-) v------- /--- – v--------- /----- v-s-t-o- /-a- – v-e-t-o-s- /-a-s- --------------------------------- vosotros /-as – vuestro(s) /-a(s)
Децо, где је ваш тата? N-ños, --ó-d------ vue-t---p---? N----- ¿----- e--- v------ p---- N-ñ-s- ¿-ó-d- e-t- v-e-t-o p-p-? -------------------------------- Niños, ¿dónde está vuestro papá?
Децо, где је ваша мама? N--os,-¿-ón-e --t--vu-s--- -am-? N----- ¿----- e--- v------ m---- N-ñ-s- ¿-ó-d- e-t- v-e-t-a m-m-? -------------------------------- Niños, ¿dónde está vuestra mamá?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!