Рјечник

sr Питати за пут   »   es Preguntando por el camino

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [cuarenta]

Preguntando por el camino

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Извините! ¡Di-cu-p-! ¡--------- ¡-i-c-l-e- ---------- ¡Disculpe!
Можете ли ми помоћи? ¿Me p-----ay-da-? ¿-- p---- a------ ¿-e p-e-e a-u-a-? ----------------- ¿Me puede ayudar?
Где овде има добар ресторан? ¿-ónd- -a- un-bue--res--ura-t--po----u-? ¿----- h-- u- b--- r---------- p-- a---- ¿-ó-d- h-y u- b-e- r-s-a-r-n-e p-r a-u-? ---------------------------------------- ¿Dónde hay un buen restaurante por aquí?
Идите лево иза угла. G-r- (u--ed--a-la -zqu--r-a -n l- e-qui-a. G--- (------ a l- i-------- e- l- e------- G-r- (-s-e-) a l- i-q-i-r-a e- l- e-q-i-a- ------------------------------------------ Gire (usted) a la izquierda en la esquina.
Затим идите право један део пута. S--- -nt--ce--de-ec-- u- t-ec-o. S--- e------- d------ u- t------ S-g- e-t-n-e- d-r-c-o u- t-e-h-. -------------------------------- Siga entonces derecho un trecho.
Затим идите стотину метара удесно. D----é--v-ya - -a-------a-p-----en--e-r-s. D------ v--- a l- d------ p-- c--- m------ D-s-u-s v-y- a l- d-r-c-a p-r c-e- m-t-o-. ------------------------------------------ Después vaya a la derecha por cien metros.
Можете такође узети аутобус. (U----- ta----- --e----o-a--e--au--bús. (------ t------ p---- t---- e- a------- (-s-e-) t-m-i-n p-e-e t-m-r e- a-t-b-s- --------------------------------------- (Usted) también puede tomar el autobús.
Можете такође узети трамвај. (----d- -am--én --ed--tom-- -l----nvía. (------ t------ p---- t---- e- t------- (-s-e-) t-m-i-n p-e-e t-m-r e- t-a-v-a- --------------------------------------- (Usted) también puede tomar el tranvía.
Можете такође једноставно возити за мном. (---ed----mb--n--u-d--si-ple-e-t---o-d--ir ---a--j-r ---.- d----- -e---. (------ t------ p---- s---------- c------- / m------ (---- d----- d- m-- (-s-e-) t-m-i-n p-e-e s-m-l-m-n-e c-n-u-i- / m-n-j-r (-m-) d-t-á- d- m-. ------------------------------------------------------------------------ (Usted) también puede simplemente conducir / manejar (am.) detrás de mí.
Како да доћем до фудбалског стадиона? ¿Cóm- -ago pa----lega---l e---di---e fú---l? ¿---- h--- p--- l----- a- e------ d- f------ ¿-ó-o h-g- p-r- l-e-a- a- e-t-d-o d- f-t-o-? -------------------------------------------- ¿Cómo hago para llegar al estadio de fútbol?
Пређите мост! ¡--uc- el--uente! ¡----- e- p------ ¡-r-c- e- p-e-t-! ----------------- ¡Cruce el puente!
Возите кроз тунел! ¡--se -- ---el! ¡---- e- t----- ¡-a-e e- t-n-l- --------------- ¡Pase el túnel!
Возите до трећег семафора. C---uzca-- Ma-ej--(-m-) -a-ta qu- -le--- -l-terce- --m-fo--. C------- / M----- (---- h---- q-- l----- a- t----- s-------- C-n-u-c- / M-n-j- (-m-) h-s-a q-e l-e-u- a- t-r-e- s-m-f-r-. ------------------------------------------------------------ Conduzca / Maneje (am.) hasta que llegue al tercer semáforo.
Скрените затим у прву улицу десно. D--pu----ue-z- -- -- -r-mer----ll- ---a-------a. D------ t----- e- l- p------ c---- a l- d------- D-s-u-s t-e-z- e- l- p-i-e-a c-l-e a l- d-r-c-a- ------------------------------------------------ Después tuerza en la primera calle a la derecha.
Затим возите право преко следеће раскрснице. D---u-s-co--u-c----m---j---am.- r--to -a--n-o el---óx--- cr---. D------ c------- / m----- (---- r---- p------ e- p------ c----- D-s-u-s c-n-u-c- / m-n-j- (-m-) r-c-o p-s-n-o e- p-ó-i-o c-u-e- --------------------------------------------------------------- Después conduzca / maneje (am.) recto pasando el próximo cruce.
Извините, како да доћем до аеродрома? ¿-iscu---- cóm--ha---p-ra -----r-a---------rt-? ¿--------- c--- h--- p--- l----- a- a---------- ¿-i-c-l-e- c-m- h-g- p-r- l-e-a- a- a-r-p-e-t-? ----------------------------------------------- ¿Disculpe, cómo hago para llegar al aeropuerto?
Најбоље је да узмете метро. Me--- t--e (u-ted)-el met-o. M---- t--- (------ e- m----- M-j-r t-m- (-s-e-) e- m-t-o- ---------------------------- Mejor tome (usted) el metro.
Возите се једноставно до задње станице. Simp--m-n-e--ay- h------a ú-tim- -st--ión. S---------- v--- h---- l- ú----- e-------- S-m-l-m-n-e v-y- h-s-a l- ú-t-m- e-t-c-ó-. ------------------------------------------ Simplemente vaya hasta la última estación.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!