Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   es Haciendo diligencias

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [cincuenta y uno]

Haciendo diligencias

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Хоћу у библиотеку. Qu-ero ---- la--ib-i-tec-. Q----- i- a l- b---------- Q-i-r- i- a l- b-b-i-t-c-. -------------------------- Quiero ir a la biblioteca.
Хоћу у књижару. Q-i-r- i- a -- l---er--. Q----- i- a l- l-------- Q-i-r- i- a l- l-b-e-í-. ------------------------ Quiero ir a la librería.
Хоћу до трафике. Qu-er- ----- -ui-sco. Q----- i- a- q------- Q-i-r- i- a- q-i-s-o- --------------------- Quiero ir al quiosco.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Qu-ero-l----rm--u- -i-ro --esta--. Q----- l------- u- l---- p-------- Q-i-r- l-e-a-m- u- l-b-o p-e-t-d-. ---------------------------------- Quiero llevarme un libro prestado.
Ја хоћу да купим књигу. Qui-r----mp----u--libr-. Q----- c------ u- l----- Q-i-r- c-m-r-r u- l-b-o- ------------------------ Quiero comprar un libro.
Ја хоћу да купим новине. Quie-- c-m--ar----pe-i--ic-. Q----- c------ u- p--------- Q-i-r- c-m-r-r u- p-r-ó-i-o- ---------------------------- Quiero comprar un periódico.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Qu-e----- a--a bi-li-t--- pa---to-a--prest-----n--ibr-. Q----- i- a l- b--------- p--- t---- p------- u- l----- Q-i-r- i- a l- b-b-i-t-c- p-r- t-m-r p-e-t-d- u- l-b-o- ------------------------------------------------------- Quiero ir a la biblioteca para tomar prestado un libro.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Qui--o i----la libr-ría------c-mpr-- -- li-r-. Q----- i- a l- l------- p--- c------ u- l----- Q-i-r- i- a l- l-b-e-í- p-r- c-m-r-r u- l-b-o- ---------------------------------------------- Quiero ir a la librería para comprar un libro.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Q--er- ir--l-q-io------r--c-m---r un --riódi-o. Q----- i- a- q------ p--- c------ u- p--------- Q-i-r- i- a- q-i-s-o p-r- c-m-r-r u- p-r-ó-i-o- ----------------------------------------------- Quiero ir al quiosco para comprar un periódico.
Ја хоћу до оптичара. Q--er- -r-a--a óptic-. Q----- i- a l- ó------ Q-i-r- i- a l- ó-t-c-. ---------------------- Quiero ir a la óptica.
Ја хоћу до супермаркета. Q-ie-- -r----s----me-----. Q----- i- a- s------------ Q-i-r- i- a- s-p-r-e-c-d-. -------------------------- Quiero ir al supermercado.
Ја хоћу до пекара. Q--ero-ir - -- -an-d-ría. Q----- i- a l- p--------- Q-i-r- i- a l- p-n-d-r-a- ------------------------- Quiero ir a la panadería.
Ја хоћу да купим наочале. Q---r- co-pra-me--n-s-gafas. Q----- c-------- u--- g----- Q-i-r- c-m-r-r-e u-a- g-f-s- ---------------------------- Quiero comprarme unas gafas.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Q-ie-o---mp--r frutas ----rd----. Q----- c------ f----- y v-------- Q-i-r- c-m-r-r f-u-a- y v-r-u-a-. --------------------------------- Quiero comprar frutas y verduras.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Q-ie-o --mpra- -a--- pa-ecil-o-. Q----- c------ p-- y p---------- Q-i-r- c-m-r-r p-n y p-n-c-l-o-. -------------------------------- Quiero comprar pan y panecillos.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Q-iero-i--- -- óp-i---par- c-m---r-- una-------. Q----- i- a l- ó----- p--- c-------- u--- g----- Q-i-r- i- a l- ó-t-c- p-r- c-m-r-r-e u-a- g-f-s- ------------------------------------------------ Quiero ir a la óptica para comprarme unas gafas.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Q--er- ir -l sup----r---- pa---com-r-- f-ut-s---v--du-as. Q----- i- a- s----------- p--- c------ f----- y v-------- Q-i-r- i- a- s-p-r-e-c-d- p-r- c-m-r-r f-u-a- y v-r-u-a-. --------------------------------------------------------- Quiero ir al supermercado para comprar frutas y verduras.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Qu-e-- -r a la p-n----ía p-r- -o--ra- pan y-p--ec--lo-. Q----- i- a l- p-------- p--- c------ p-- y p---------- Q-i-r- i- a l- p-n-d-r-a p-r- c-m-r-r p-n y p-n-c-l-o-. ------------------------------------------------------- Quiero ir a la panadería para comprar pan y panecillos.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!