Sprachführer

de Konjunktionen 2   »   sr Везници 2

95 [fünfundneunzig]

Konjunktionen 2

Konjunktionen 2

95 [деведесет и пет]

95 [devedeset i pet]

Везници 2

[Veznici 2]

Wählen Sie aus, wie Sie die Übersetzung sehen möchten:   
Deutsch Serbisch Hören Mehr
Seit wann arbeitet sie nicht mehr? О- -а-а --а--е-р-ди----е? Од када она не ради више? О- к-д- о-а н- р-д- в-ш-? ------------------------- Од када она не ради више? 0
O- -ad----a ne--ad- --š-? Od kada ona ne radi više? O- k-d- o-a n- r-d- v-š-? ------------------------- Od kada ona ne radi više?
Seit ihrer Heirat? О--њен- уд-ј-? Од њене удаје? О- њ-н- у-а-е- -------------- Од њене удаје? 0
O- n-----u-aj-? Od njene udaje? O- n-e-e u-a-e- --------------- Od njene udaje?
Ja, sie arbeitet nicht mehr, seitdem sie geheiratet hat. Да--о-а -- р-ди---ш--о- -а-а се------. Да, она не ради више од када се удала. Д-, о-а н- р-д- в-ш- о- к-д- с- у-а-а- -------------------------------------- Да, она не ради више од када се удала. 0
D-, --a--e ra-i---š- ---k----s------a. Da, ona ne radi više od kada se udala. D-, o-a n- r-d- v-š- o- k-d- s- u-a-a- -------------------------------------- Da, ona ne radi više od kada se udala.
Seitdem sie geheiratet hat, arbeitet sie nicht mehr. Од -ада----уд-л-, она не ра-- в--е. Од када се удала, она не ради више. О- к-д- с- у-а-а- о-а н- р-д- в-ш-. ----------------------------------- Од када се удала, она не ради више. 0
O-----a se u-al-, -n- n- -ad- viš-. Od kada se udala, ona ne radi više. O- k-d- s- u-a-a- o-a n- r-d- v-š-. ----------------------------------- Od kada se udala, ona ne radi više.
Seitdem sie sich kennen, sind sie glücklich. Од к-д- с- они-позн-ј-- -р---- -у. Од када се они познају, срећни су. О- к-д- с- о-и п-з-а-у- с-е-н- с-. ---------------------------------- Од када се они познају, срећни су. 0
Od kad--se -n---oz----,---e--ni--u. Od kada se oni poznaju, srec-ni su. O- k-d- s- o-i p-z-a-u- s-e-́-i s-. ----------------------------------- Od kada se oni poznaju, srećni su.
Seitdem sie Kinder haben, gehen sie selten aus. О- -а-а -м----дец---и-л-зе-р---. Од када имају децу, излазе ређе. О- к-д- и-а-у д-ц-, и-л-з- р-ђ-. -------------------------------- Од када имају децу, излазе ређе. 0
Od -a-- im-ju dec-, i----e-r---. Od kada imaju decu, izlaze ređe. O- k-d- i-a-u d-c-, i-l-z- r-đ-. -------------------------------- Od kada imaju decu, izlaze ređe.
Wann telefoniert sie? Ка-а ће--н---еле-они--ти? Када ће она телефонирати? К-д- ћ- о-а т-л-ф-н-р-т-? ------------------------- Када ће она телефонирати? 0
Kad- -́--on-----efo-ira--? Kada c-e ona telefonirati? K-d- c-e o-a t-l-f-n-r-t-? -------------------------- Kada će ona telefonirati?
Während der Fahrt? З--време-в-жње? За време вожње? З- в-е-е в-ж-е- --------------- За време вожње? 0
Za-vre-e -o-nj-? Za vreme vožnje? Z- v-e-e v-ž-j-? ---------------- Za vreme vožnje?
Ja, während sie Auto fährt. Д-------в----а---. Да, док вози ауто. Д-, д-к в-з- а-т-. ------------------ Да, док вози ауто. 0
Da--d-- -oz----t-. Da, dok vozi auto. D-, d-k v-z- a-t-. ------------------ Da, dok vozi auto.
Sie telefoniert, während sie Auto fährt. О-а тел-фо--р- док --зи а-т-. Она телефонира док вози ауто. О-а т-л-ф-н-р- д-к в-з- а-т-. ----------------------------- Она телефонира док вози ауто. 0
On- tel--o-i---d-k vozi -u-o. Ona telefonira dok vozi auto. O-a t-l-f-n-r- d-k v-z- a-t-. ----------------------------- Ona telefonira dok vozi auto.
Sie sieht fern, während sie bügelt. О-а гл----т-лев-зи-у--о--пе---. Она гледа телевизију док пегла. О-а г-е-а т-л-в-з-ј- д-к п-г-а- ------------------------------- Она гледа телевизију док пегла. 0
O----le---tel-v------dok----l-. Ona gleda televiziju dok pegla. O-a g-e-a t-l-v-z-j- d-k p-g-a- ------------------------------- Ona gleda televiziju dok pegla.
Sie hört Musik, während sie ihre Aufgaben macht. О-а с---- -у-и---д-- -а---з-дат-е. Она слуша музику док ради задатке. О-а с-у-а м-з-к- д-к р-д- з-д-т-е- ---------------------------------- Она слуша музику док ради задатке. 0
Ona-slu-a-mu-i-- dok ra---zadat-e. Ona sluša muziku dok radi zadatke. O-a s-u-a m-z-k- d-k r-d- z-d-t-e- ---------------------------------- Ona sluša muziku dok radi zadatke.
Ich sehe nichts, wenn ich keine Brille habe. Ј- не ви-им-ниш-а, к-д---е-а---ао--ле. Ја не видим ништа, када немам наочале. Ј- н- в-д-м н-ш-а- к-д- н-м-м н-о-а-е- -------------------------------------- Ја не видим ништа, када немам наочале. 0
J--n- v-d-m-n----- k-da-ne-a---a-č-le. Ja ne vidim ništa, kada nemam naočale. J- n- v-d-m n-š-a- k-d- n-m-m n-o-a-e- -------------------------------------- Ja ne vidim ništa, kada nemam naočale.
Ich verstehe nichts, wenn die Musik so laut ist. Ја----р-з-м-м -ишта--к--а--- -----а--ако --асн-. Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Ј- н- р-з-м-м н-ш-а- к-д- ј- м-з-к- т-к- г-а-н-. ------------------------------------------------ Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. 0
J-----ra----- -iš--- --d--j---u--k--t--o g----a. Ja ne razumem ništa, kada je muzika tako glasna. J- n- r-z-m-m n-š-a- k-d- j- m-z-k- t-k- g-a-n-. ------------------------------------------------ Ja ne razumem ništa, kada je muzika tako glasna.
Ich rieche nichts, wenn ich Schnupfen habe. Ј--не-----а- --ри-е- -а---има- п-е-лад-. Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Ј- н- о-е-а- м-р-с-, к-д- и-а- п-е-л-д-. ---------------------------------------- Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. 0
Ja--e-o-eć-- m--i--- -a-----am pre-la-u. Ja ne osec-am mirise, kada imam prehladu. J- n- o-e-́-m m-r-s-, k-d- i-a- p-e-l-d-. ----------------------------------------- Ja ne osećam mirise, kada imam prehladu.
Wir nehmen ein Taxi, wenn es regnet. Ми ----амо так-и- -ко-па-а ---а. Ми узимамо такси, ако пада киша. М- у-и-а-о т-к-и- а-о п-д- к-ш-. -------------------------------- Ми узимамо такси, ако пада киша. 0
Mi uzimamo-t----, -k--pada-kiš-. Mi uzimamo taksi, ako pada kiša. M- u-i-a-o t-k-i- a-o p-d- k-š-. -------------------------------- Mi uzimamo taksi, ako pada kiša.
Wir reisen um die Welt, wenn wir im Lotto gewinnen. П----а---о--ко св-т----к- д----е-- на л-ту. Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. П-т-в-ћ-м- о-о с-е-а- а-о д-б-ј-м- н- л-т-. ------------------------------------------- Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. 0
Pu-ova--e----k- s-eta, ako d----e-o-na lo-u. Putovac-emo oko sveta, ako dobijemo na lotu. P-t-v-c-e-o o-o s-e-a- a-o d-b-j-m- n- l-t-. -------------------------------------------- Putovaćemo oko sveta, ako dobijemo na lotu.
Wir fangen mit dem Essen an, wenn er nicht bald kommt. М---ем- -----и са -е-ом, -к--он н--дође-ус--р-. Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. М- ћ-м- п-ч-т- с- ј-л-м- а-о о- н- д-ђ- у-к-р-. ----------------------------------------------- Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. 0
M--će-- po-et--sa-jel-m- -ko -n n- d--e-u--o-o. Mi c-emo početi sa jelom, ako on ne dođe uskoro. M- c-e-o p-č-t- s- j-l-m- a-o o- n- d-đ- u-k-r-. ------------------------------------------------ Mi ćemo početi sa jelom, ako on ne dođe uskoro.

Herunterladen MP3 (.zip Dateien)

Die Sprachen der Europäischen Union

Die Europäische Union besteht heute aus mehr als 25 Staaten. In Zukunft werden noch mehr Länder zur EU gehören. Mit einem neuen Land kommt meist auch eine neue Sprache dazu. Zurzeit werden in der EU mehr als 20 verschiedene Sprachen gesprochen. Alle Sprachen der Europäischen Union sind gleichberechtigt. Diese Vielfalt an Sprachen ist faszinierend. Sie kann aber auch zu Problemen führen. Skeptiker meinen, die vielen Sprachen sind ein Hindernis für die EU. Sie verhindern eine effiziente Zusammenarbeit. Manche denken deshalb, es sollte eine gemeinsame Sprache geben. Mit dieser Sprache sollten sich alle Länder verständigen. Das ist aber nicht so einfach. Man kann keine Sprache zur einzigen offiziellen Sprache ernennen. Die anderen Länder würden sich benachteiligt fühlen. Und es gibt keine wirklich neutrale Sprache in Europa… Auch eine künstliche Sprache wie Esperanto würde nicht funktionieren. Denn in Sprachen spiegelt sich immer auch die Kultur eines Landes. Deshalb will kein Land auf seine Sprache verzichten. In ihrer Sprache sehen die Länder einen Teil ihrer Identität. Sprachpolitik ist ein wichtiger Punkt auf der Agenda der EU. Es gibt sogar einen Kommissar für Mehrsprachigkeit. Die EU hat die meisten Übersetzer und Dolmetscher weltweit. Etwa 3500 Menschen arbeiten daran, eine Verständigung zu ermöglichen. Trotzdem können nicht immer alle Dokumente übersetzt werden. Das würde zu viel Zeit und zu viel Geld kosten. Die meisten Papiere werden nur in wenige Sprachen übersetzt. Die vielen Sprachen sind eine der größten Herausforderungen der EU. Europa soll sich vereinen, ohne seine vielen Identitäten zu verlieren!