Sprachführer

de Verneinung 2   »   sr Негација 2

65 [fünfundsechzig]

Verneinung 2

Verneinung 2

65 [шездесет и пет]

65 [šezdeset i pet]

Негација 2

[Negacija 2]

Wählen Sie aus, wie Sie die Übersetzung sehen möchten:   
Deutsch Serbisch Hören Mehr
Ist der Ring teuer? Д- ----- п-ст-----уп? Да ли је прстен скуп? Д- л- ј- п-с-е- с-у-? --------------------- Да ли је прстен скуп? 0
Da -i je--r-te--sk-p? Da li je prsten skup? D- l- j- p-s-e- s-u-? --------------------- Da li je prsten skup?
Nein, er kostet nur hundert Euro. Не, -н кош-- -амо-стот-ну -вра. Не, он кошта само стотину евра. Н-, о- к-ш-а с-м- с-о-и-у е-р-. ------------------------------- Не, он кошта само стотину евра. 0
Ne, o- -o-t- samo --otinu--vr-. Ne, on košta samo stotinu evra. N-, o- k-š-a s-m- s-o-i-u e-r-. ------------------------------- Ne, on košta samo stotinu evra.
Aber ich habe nur fünfzig. А----- --а- -а-- педесе-. Али ја имам само педесет. А-и ј- и-а- с-м- п-д-с-т- ------------------------- Али ја имам само педесет. 0
Al- ja-i-am-s----p--e-et. Ali ja imam samo pedeset. A-i j- i-a- s-m- p-d-s-t- ------------------------- Ali ja imam samo pedeset.
Bist du schon fertig? Ј-с- ли -ећ -о--в - ---о--? Јеси ли већ готов / готовa? Ј-с- л- в-ћ г-т-в / г-т-в-? --------------------------- Јеси ли већ готов / готовa? 0
J--i l----c--g---v /-g-t-va? Jesi li vec- gotov / gotova? J-s- l- v-c- g-t-v / g-t-v-? ---------------------------- Jesi li već gotov / gotova?
Nein, noch nicht. Н-, још -е. Не, још не. Н-, ј-ш н-. ----------- Не, још не. 0
Ne- jo--n-. Ne, još ne. N-, j-š n-. ----------- Ne, još ne.
Aber gleich bin ich fertig. А-и -а- у--ор--гот---/-гото--. Али сам ускоро готов / готова. А-и с-м у-к-р- г-т-в / г-т-в-. ------------------------------ Али сам ускоро готов / готова. 0
A-i -am -sko------ov-/ ---ov-. Ali sam uskoro gotov / gotova. A-i s-m u-k-r- g-t-v / g-t-v-. ------------------------------ Ali sam uskoro gotov / gotova.
Möchtest du noch Suppe? Ж--и--л- -о---у-е? Желиш ли још супе? Ж-л-ш л- ј-ш с-п-? ------------------ Желиш ли још супе? 0
Že-i-----jo- s-pe? Želiš li još supe? Ž-l-š l- j-š s-p-? ------------------ Želiš li još supe?
Nein, ich will keine mehr. Не- не---л-м ----. Не, не желим више. Н-, н- ж-л-м в-ш-. ------------------ Не, не желим више. 0
Ne- ne ž-l-- -iš-. Ne, ne želim više. N-, n- ž-l-m v-š-. ------------------ Ne, ne želim više.
Aber noch ein Eis. А-и још ј-да- --ад-лед. Али још један сладолед. А-и ј-ш ј-д-н с-а-о-е-. ----------------------- Али још један сладолед. 0
A-- -oš-je--------ole-. Ali još jedan sladoled. A-i j-š j-d-n s-a-o-e-. ----------------------- Ali još jedan sladoled.
Wohnst du schon lange hier? С-а---еш ли-в-ћ д-------е? Станујеш ли већ дуго овде? С-а-у-е- л- в-ћ д-г- о-д-? -------------------------- Станујеш ли већ дуго овде? 0
Sta-uj-- -i-ve-- ---o o-d-? Stanuješ li vec- dugo ovde? S-a-u-e- l- v-c- d-g- o-d-? --------------------------- Stanuješ li već dugo ovde?
Nein, erst einen Monat. Н-- --к-једа-----е-. Не, тек један месец. Н-, т-к ј-д-н м-с-ц- -------------------- Не, тек један месец. 0
N------ --da--me-ec. Ne, tek jedan mesec. N-, t-k j-d-n m-s-c- -------------------- Ne, tek jedan mesec.
Aber ich kenne schon viele Leute. Ал- --ћ-по-нај-м м-о----уди. Али већ познајем много људи. А-и в-ћ п-з-а-е- м-о-о љ-д-. ---------------------------- Али већ познајем много људи. 0
Ali vec-------je----o-o-ljud-. Ali vec- poznajem mnogo ljudi. A-i v-c- p-z-a-e- m-o-o l-u-i- ------------------------------ Ali već poznajem mnogo ljudi.
Fährst du morgen nach Hause? Пу--јеш ли ---р- -ући? Путујеш ли сутра кући? П-т-ј-ш л- с-т-а к-ћ-? ---------------------- Путујеш ли сутра кући? 0
Put-j-- -- s-tra -uc--? Putuješ li sutra kuc-i? P-t-j-š l- s-t-a k-c-i- ----------------------- Putuješ li sutra kući?
Nein, erst am Wochenende. Н-, т-- -а-------. Не, тек за викенд. Н-, т-к з- в-к-н-. ------------------ Не, тек за викенд. 0
N-- t---z---i--nd. Ne, tek za vikend. N-, t-k z- v-k-n-. ------------------ Ne, tek za vikend.
Aber ich komme schon am Sonntag zurück. А---с- в---а- --- у ---е-у. Али се враћам већ у недељу. А-и с- в-а-а- в-ћ у н-д-љ-. --------------------------- Али се враћам већ у недељу. 0
Al- se--ra-́a- već---n-de-j-. Ali se vrac-am vec- u nedelju. A-i s- v-a-́-m v-c- u n-d-l-u- ------------------------------ Ali se vraćam već u nedelju.
Ist deine Tochter schon erwachsen? Д---и ј---в--а ћ--к- -е- о-р---а? Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Д- л- ј- т-о-а ћ-р-а в-ћ о-р-с-а- --------------------------------- Да ли је твоја ћерка већ одрасла? 0
Da--- j--tvoj--ć-r-a --ć -d-asl-? Da li je tvoja c-erka vec- odrasla? D- l- j- t-o-a c-e-k- v-c- o-r-s-a- ----------------------------------- Da li je tvoja ćerka već odrasla?
Nein, sie ist erst siebzehn. Н-, она и-а т-к-седамна--т го-и-а. Не, она има тек седамнаест година. Н-, о-а и-а т-к с-д-м-а-с- г-д-н-. ---------------------------------- Не, она има тек седамнаест година. 0
N-,--n--ima t-k-s-d--n---t--o-in-. Ne, ona ima tek sedamnaest godina. N-, o-a i-a t-k s-d-m-a-s- g-d-n-. ---------------------------------- Ne, ona ima tek sedamnaest godina.
Aber sie hat schon einen Freund. Ал- о-а -е----- м--ка. Али она већ има момка. А-и о-а в-ћ и-а м-м-а- ---------------------- Али она већ има момка. 0
Al--o---već --a m--ka. Ali ona vec- ima momka. A-i o-a v-c- i-a m-m-a- ----------------------- Ali ona već ima momka.

Herunterladen MP3 (.zip Dateien)

Was Wörter uns erzählen

Weltweit gibt es viele Millionen Bücher. Wie viele bis heute geschrieben wurden, weiß man nicht. In diesen Büchern ist sehr viel Wissen gespeichert. Wenn man alle lesen könnte, wüsste man viel über das Leben. Denn Bücher zeigen uns, wie sich unsere Welt verändert. Jede Zeit hat ihre eigenen Bücher. In ihnen kann man erkennen, was Menschen wichtig ist. Leider kann niemand alle Bücher lesen. Moderne Technik kann aber helfen, die Bücher zu untersuchen. Durch Digitalisierung können Bücher wie Daten gespeichert werden. Danach kann man den Inhalt analysieren. Sprachforscher sehen so, wie sich unsere Sprache verändert. Noch interessanter aber ist, die Häufigkeit von Wörtern zu zählen. Dadurch kann man die Bedeutung von bestimmten Dingen erkennen. Wissenschaftler haben mehr als 5 Millionen Bücher untersucht. Das waren Bücher aus den letzten fünf Jahrhunderten. Insgesamt wurden etwa 500 Milliarden Wörter analysiert. Die Häufigkeit der Wörter zeigt, wie Menschen früher und heute lebten. In der Sprache spiegeln sich Ideen und Trends wieder. Das Wort Männer hat zum Beispiel an Bedeutung verloren. Es wird heute seltener gebraucht als früher. Dagegen hat die Häufigkeit des Wortes Frauen deutlich zugenommen. Auch was wir gerne essen, kann man an Wörtern sehen. In den 50er Jahren war das Wort Eiscreme sehr wichtig. Danach kamen die Wörter Pizza und Pasta in Mode. Seit einigen Jahren dominiert der Begriff Sushi. Für alle Sprachfreunde gibt es eine gute Nachricht… Unsere Sprache bekommt jedes Jahr mehr Wörter!