Sprachführer

de Vergangenheit der Modalverben 2   »   sr Прошлост модалних глагола 2

88 [achtundachtzig]

Vergangenheit der Modalverben 2

Vergangenheit der Modalverben 2

88 [осамдесет и осам]

88 [osamdeset i osam]

Прошлост модалних глагола 2

[Prošlo vreme modalnih glagola 2]

Wählen Sie aus, wie Sie die Übersetzung sehen möchten:   
Deutsch Serbisch Hören Mehr
Mein Sohn wollte nicht mit der Puppe spielen. Мо- -и- -- х---е-се --р-т- с--лу-ком. Мој син не хтеде се играти са лутком. М-ј с-н н- х-е-е с- и-р-т- с- л-т-о-. ------------------------------------- Мој син не хтеде се играти са лутком. 0
M-j--i- n--------se -gr-ti sa--u----. Moj sin ne htede se igrati sa lutkom. M-j s-n n- h-e-e s- i-r-t- s- l-t-o-. ------------------------------------- Moj sin ne htede se igrati sa lutkom.
Meine Tochter wollte nicht Fußball spielen. М-ј- ће--а--- -т-д---г--ти---дб-л. Моја ћерка не хтеде играти фудбал. М-ј- ћ-р-а н- х-е-е и-р-т- ф-д-а-. ---------------------------------- Моја ћерка не хтеде играти фудбал. 0
Mo-a-ć--k- -e -ted-----ati ---b--. Moja c-erka ne htede igrati fudbal. M-j- c-e-k- n- h-e-e i-r-t- f-d-a-. ----------------------------------- Moja ćerka ne htede igrati fudbal.
Meine Frau wollte nicht mit mir Schach spielen. М--- ---а-н--хт--е игра----ах -- --о-. Моја жена не хтеде играти шах са мном. М-ј- ж-н- н- х-е-е и-р-т- ш-х с- м-о-. -------------------------------------- Моја жена не хтеде играти шах са мном. 0
M--a-ž-na n--ht--e --r-ti šah ----n-m. Moja žena ne htede igrati šah sa mnom. M-j- ž-n- n- h-e-e i-r-t- š-h s- m-o-. -------------------------------------- Moja žena ne htede igrati šah sa mnom.
Meine Kinder wollten keinen Spaziergang machen. Мој- д-ца--- х--д-ше --и - -е-њ-. Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у- --------------------------------- Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0
M-j- dec--ne ---d-š---c-i u š-tnju. Moja deca ne htedoše ic-i u šetnju. M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-. ----------------------------------- Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Sie wollten nicht das Zimmer aufräumen. Он- н----едо-е п-------т- ---у. Они не хтедоше поспремити собу. О-и н- х-е-о-е п-с-р-м-т- с-б-. ------------------------------- Они не хтедоше поспремити собу. 0
On---- --ed--- -o-p---iti-s--u. Oni ne htedoše pospremiti sobu. O-i n- h-e-o-e p-s-r-m-t- s-b-. ------------------------------- Oni ne htedoše pospremiti sobu.
Sie wollten nicht ins Bett gehen. Они ---х-е--ше-и---- -рев-т. Они не хтедоше ићи у кревет. О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-. ---------------------------- Они не хтедоше ићи у кревет. 0
On--ne -te---e-i-----------t. Oni ne htedoše ic-i u krevet. O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-. ----------------------------- Oni ne htedoše ići u krevet.
Er durfte kein Eis essen. О---е-с--де-ј---- с-а-----. Он не смеде јести сладолед. О- н- с-е-е ј-с-и с-а-о-е-. --------------------------- Он не смеде јести сладолед. 0
On--------- -es-- sl----ed. On ne smede jesti sladoled. O- n- s-e-e j-s-i s-a-o-e-. --------------------------- On ne smede jesti sladoled.
Er durfte keine Schokolade essen. О--н--смеде-јес-и --к--а-у. Он не смеде јести чоколаду. О- н- с-е-е ј-с-и ч-к-л-д-. --------------------------- Он не смеде јести чоколаду. 0
On ne s-ed- -e--i-č----a--. On ne smede jesti čokoladu. O- n- s-e-e j-s-i č-k-l-d-. --------------------------- On ne smede jesti čokoladu.
Er durfte keine Bonbons essen. О---- с-еде---сти--о-боне. Он не смеде јести бомбоне. О- н- с-е-е ј-с-и б-м-о-е- -------------------------- Он не смеде јести бомбоне. 0
On -e sme-e --s---b-m-o-e. On ne smede jesti bombone. O- n- s-e-e j-s-i b-m-o-e- -------------------------- On ne smede jesti bombone.
Ich durfte mir etwas wünschen. Ја-смед-- н--то----еле-и. Ја смедох нешто зажелети. Ј- с-е-о- н-ш-о з-ж-л-т-. ------------------------- Ја смедох нешто зажелети. 0
J--sm-d-h---š------e-e--. Ja smedoh nešto zaželeti. J- s-e-o- n-š-o z-ž-l-t-. ------------------------- Ja smedoh nešto zaželeti.
Ich durfte mir ein Kleid kaufen. Ја ----о- -----и ---- х--и--. Ја смедох купити себи хаљину. Ј- с-е-о- к-п-т- с-б- х-љ-н-. ----------------------------- Ја смедох купити себи хаљину. 0
Ja-smedoh------- ---- --lj-nu. Ja smedoh kupiti sebi haljinu. J- s-e-o- k-p-t- s-b- h-l-i-u- ------------------------------ Ja smedoh kupiti sebi haljinu.
Ich durfte mir eine Praline nehmen. Ј- см--ох------ с--и-ј--ну-пр-л-н-. Ја смедох узети себи једну пралину. Ј- с-е-о- у-е-и с-б- ј-д-у п-а-и-у- ----------------------------------- Ја смедох узети себи једну пралину. 0
J- --e-oh-u-et--s--i-j--n- ----i-u. Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu. J- s-e-o- u-e-i s-b- j-d-u p-a-i-u- ----------------------------------- Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu.
Durftest du im Flugzeug rauchen? Сме-е-ли ти--уши-и - ---он-? Смеде ли ти пушити у авиону? С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-? ---------------------------- Смеде ли ти пушити у авиону? 0
Smed- -i ---pu-it-----vion-? Smede li ti pušiti u avionu? S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-? ---------------------------- Smede li ti pušiti u avionu?
Durftest du im Krankenhaus Bier trinken? С---е--- -- --ти -и-о у б-лн-ц-? Смеде ли ти пити пиво у болници? С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и- -------------------------------- Смеде ли ти пити пиво у болници? 0
S--d--li-t- -i-- -i-- ---oln-c-? Smede li ti piti pivo u bolnici? S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i- -------------------------------- Smede li ti piti pivo u bolnici?
Durftest du den Hund ins Hotel mitnehmen? С-е---ли--и-пов--ти пс- у-х-те-? Смеде ли ти повести пса у хотел? С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л- -------------------------------- Смеде ли ти повести пса у хотел? 0
S-ede -i t- ---e-ti--s- u---t--? Smede li ti povesti psa u hotel? S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l- -------------------------------- Smede li ti povesti psa u hotel?
In den Ferien durften die Kinder lange draußen bleiben. На -аспу-ту-деца с-е-о-е-о-тат--дуже-в--и. На распусту деца смедоше остати дуже вани. Н- р-с-у-т- д-ц- с-е-о-е о-т-т- д-ж- в-н-. ------------------------------------------ На распусту деца смедоше остати дуже вани. 0
N---a-pustu---c- ------- --ta---------ani. Na raspustu deca smedoše ostati duže vani. N- r-s-u-t- d-c- s-e-o-e o-t-t- d-ž- v-n-. ------------------------------------------ Na raspustu deca smedoše ostati duže vani.
Sie durften lange im Hof spielen. Они ---дош- д-го-----г-ат- у д-ориш--. Они смедоше дуго се играти у дворишту. О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-. -------------------------------------- Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0
O-- sm--o-e dug- se ----t--- d---i-t-. Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu. O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-. -------------------------------------- Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Sie durften lange aufbleiben. Он- -м--оше д--о---та--------. Они смедоше дуго остати будни. О-и с-е-о-е д-г- о-т-т- б-д-и- ------------------------------ Они смедоше дуго остати будни. 0
O-i -me-oš- d--- --ta-i----ni. Oni smedoše dugo ostati budni. O-i s-e-o-e d-g- o-t-t- b-d-i- ------------------------------ Oni smedoše dugo ostati budni.

Herunterladen MP3 (.zip Dateien)

Tipps gegen das Vergessen

Lernen ist nicht immer einfach. Auch wenn es Spaß macht, kann es anstrengend sein. Wenn wir aber etwas gelernt haben, freuen wir uns. Wir sind stolz auf uns und unsere Fortschritte. Leider können wir das, was wir lernen, auch wieder vergessen. Besonders bei Sprachen ist das oft ein Problem. Die meisten von uns lernen in der Schule eine oder mehrere Sprachen. Nach der Schulzeit geht dieses Wissen oft verloren. Wir sprechen die Sprache kaum noch. Im Alltag dominiert meist unsere Muttersprache. Viele Fremdsprachen werden nur noch im Urlaub benutzt. Wenn Wissen aber nicht regelmäßig aktiviert wird, geht es verloren. Unser Gehirn braucht Training. Man könnte sagen, es funktioniert wie ein Muskel. Dieser Muskel muss bewegt werden, sonst wird er schwächer. Es gibt aber Möglichkeiten, das Vergessen zu verhindern. Am wichtigsten ist, das Gelernte immer wieder anzuwenden. Dabei können feste Rituale helfen. Man kann für verschiedene Wochentage ein kleines Programm planen. Am Montag liest man zum Beispiel ein Buch in der fremden Sprache. Ein ausländischer Radiosender wird am Mittwoch gehört. Am Freitag schreibt man dann ein Tagebuch in der Fremdsprache. Auf diese Weise wechselt man zwischen Lesen, Hören und Scheiben ab. Dadurch wird das Wissen auf verschiedene Arten aktiviert. All diese Übungen müssen nicht lange dauern, eine halbe Stunde genügt. Wichtig ist aber, dass man regelmäßig übt! Studien zeigen, dass einmal Gelerntes jahrzehntelang im Gehirn bleibt. Es muss also nur wieder aus der Schublade geholt werden…